Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine trajanja pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Iako pritvor traje duži vremenski period, sudovi su naveli relevantne i dovoljne razloge, a dužina je opravdana izuzetnom složenošću krivičnog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. O . iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. O . izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 250/14 od 20. juna 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. O . iz Šapca je , 2. jula 2014. godine, preko punomoćnika S . Ž. P, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2.Po1. 250/14 od 20. juna 2014. godine, zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je osporenim rešenjem prema njemu pravnosnažno produžen pritvor iz razloga predviđenih odredbama člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku; da se u pritvoru nalazi od 14. oktobra 2009. godine kada je lišen slobode; da se „po ko zna koji put prepisuju razlozi iz ranijih rešenja suda o produžavanju pritvora“; da je njegova ranija osuđivanost „znatno manja nego vreme od četiri godine i osam meseci, koliko se on do danas neprekidno nalazi u pritvoru“; da je „posebno neodrživa tvrdnja i prvostepenog i drugostepenog suda da posle četiri godine i osam meseci trajanja pritvora postoji opasnost da po izlasku iz pritvora u kratkom vremenskom periodu može ponoviti delo“; da Apelacioni sud u Beogradu izbegava da se „odredi u odnosu na koji momenat u kratkom vremenskom periodu postoji opasnost da lice prema kome se ukida pritvor može ponoviti delo“, odnosno da „ako je to kratak vremenski period u odnosu na momenat ukidanja pritvora, a u ovom slučaju on traje četiri godine i osam meseci, sud je dužan da iznese svoje razloge na osnovu kojih to zaključuje“; da su razlozi zbog kojih mu je pritvor produžen po tački 4) stava 1. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku „apstraktni“, odnosno da se uzima u obzir „samo pravna kvalifikacija dela i za istu zaprećena kazna zatvora“; da se „uznemirenje javnosti ne može vezivati samo za težinu krivičnog dela i pravnu kvalifikaciju, već se po stavu Evropskog suda za ljudska prava cene i ostale relevantne okolnosti“. Podnosilac posebno ističe da se protiv njega vodi krivični postupak „po sumnji da je navodno počinio krivično delo/a pre više od osam godina, odnosno početkom 2006. godine, pa se, imajući u vidu ovu činjenicu, zaista postavlja pitanje na osnovu kojih je to dokaza, osim zaprećene kazne iz pravne kvalnfikacije dela, sud mogao da zaključi da bi ukidanjem pritvora javnost bila uznemirena“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava i poništi osporeno rešenje.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Višeg suda u Beogradu VIII Su. 43/15-262, te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

A) Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak

Pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje, vodi se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i drugih lica u predmetu K.Po1. 16/14, po optužnicama Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S. 16/09 od 14. aprila 2010. godine i Kt. 17/10 od 14. decembra 2010. godine, koje su izmenjene 10. septembra 2012. i 2. aprila 2013. godine.

Optužnica je podignuta nakon sprovedene istrage koja je trajala od 16. oktobra 2009. godine.

Podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, dva krivična dela teško ubistvo u podstrekavanju iz člana 114. stav 1. tačka 5) u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Glavni pretres je u periodu od 16. oktobra 2010. do 22. maja 2013. godine zakazan 36 puta.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje je 22. maja 2013. godine doneo presudu K.Po1. 251/10 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za izvršeno jedno krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju iz člana 114. stav 1. tačka 5) u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika i krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15 godina (u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru), dok ga je za izvršenje jednog krivičnog dela teško ubistvo u podstrekavanju iz člana 114. stav 1. tačka 5) u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, oslobodio od optužbe.

Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje je 18. decembra 2013. godine doneo presudu Kž1.Po1. 27/13 kojom je, pored ostalog, u odnosu na podnosioca ustavne žalbe u celosti ukinuo prvostepenu presudu i u tom delu predmet vratio Višem sudu na ponovno suđenje.

Glavni pretres je u periodu od 12. marta 2014. do 24. februara 2015. godine zakazan devet puta (sedam puta nije održan, od čega pet puta zbog štrajka advokata).

Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje je u ponovnom postupku, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 24. februara 2015. godine, doneo presudu K.Po1. 16/14 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, dva krivična dela teško ubistvo u podstrekavanju iz člana 114. stav 1. tačka 5) u vezi sa članom 34. Krivičnog zakonika i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina (u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru).

Spisi predmeta Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje se od 11. maja 2015. godine nalaze u Apelacionom sudu u Beogradu – Posebno odeljenje, radi odlučivanja o izjavljenim žalbama na prvostepenu presudu.

B) Činjenice i okolnosti koje se odnose na pritvor

Podnosilac je do dana podnošenja ustavne žalbe (2. jula 2014. godine) bio u pritvoru četiri godine i više od osam meseci, računajući od 14. oktobra 2009. godine kada je lišen slobode.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Ki.P 38/09 od 16. oktobra 2009. godine, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Tokom trajanja krivičnog postupka pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžavan na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1), 3) i 5) tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a potom na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1), 3) i 4) važećeg Zakonika.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž2. Po1. 156/14 od 25. aprila 2014. godine, prema podnosiocu ustavne žalbe je otklonjen pritvorski osnov iz tačke 1) stava 1. člana 211. Zakonika o krivičnom postupku. Poslednji put pre podnošenja ustavne žalbe, pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen rešenjem Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 288/14 od 5. juna 2014. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) Zakonika o krivičnom postupku, za još najduže 60 dana.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž2. Po1. 250/14 od 20. juna 2014. godine je odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv.Po1. 288/14 od 5. juna 2014. godine.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da je „veće prvostepenog suda ispitujući razloge za dalje zadržavanje okrivljenih M. O, I.M. i B.J. u pritvoru sa razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, našlo da i dalje stoje razlozi za produženje pritvora po napred navedenom zakonskom osnovu, obzirom da iz spisa predmeta proizlazi postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni M . O . i I.M. bili organizatori kriminalne grupe, a da su okrivljeni B.J, B.Š. (koji se nalazi u bekstvu) i sada pokojni S.R. njeni pripadnici, koja grupa je delovala kontinuirano u dužem vremenskom periodu sa ciljem ostvarivanja finansijske i druge koristi, sticanja dobiti i moći, te u odnosu na suparničke grupe i pojedina druga lica, uklanjanjem konkurencije, vršenjem raznovrsnih teških krivičnih dela i to ubistava i neovlašćenog prometa opojnih droga uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Srbije i Bosne i Hercegovine “; da „kada se ima u vidu činjenica da je okrivljeni M. O . ranije osuđivan zbog krivičnih dela protiv imovine i krivičnih dela sa elementima nasilja ... to napred navedene činjenice i okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti u odnosu na svakog okrivljenog, kako pojedinačno, tako i u međusobnoj povezanosti i po oceni Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje, kako to pravilno zaključuje i veće prvostepenog suda, ukazuju na to da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela, zbog čega je neophodno njihovo dalje zadržavanje u pritvoru“.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da je „veće prvostepenog suda ispitujući razloge za dalje zadržavanje okrivljenih M. O, I.M. i B.J. u pritvoru sa razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, našlo da i dalje stoje razlozi za produženje pritvora po napred navedenom zakonskom osnovu, obzirom da iz spisa predmeta proizlazi postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni delovali u okviru organizovane kriminalne grupe koja je formirana radi vršenja krivičnih dela sa elementima nasilja, za koje je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina, uz postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni vršili krivična dela teško ubistvo, odnosno ubistvo pojedinih lica za novac radi uklanjanja konkurencije na vrlo brutalan način, uz najviši stepen nasilja korišćenjem vatrenog oružja na ulici i u gradu, na očigled javnosti izazivajući kod građana paniku i strah, ili pak u perionici gde je takođe bilo prisutno više građana, pa i dece čiji su životi bili ugroženi, to napred navedene okolnosti u pogledu načina izvršenja krivičnog dela, kako im je to optužnicom stavljeno na teret, uz okolnost da su dela izvršena u relativno manjim sredinama, kao i težinu nastupelih posledica krivičnih dela, ukazuju da je došlo do uznemirenja javnosti i objektivnog osećanja straha i nesigurnosti kod građana koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka, zbog čega je neophodno dalje zadržavanje okrivljenih u pritvoru po napred navedenom zakonskom osnovu, kako to pravilno zaključuje veće prvostepenog suda i po oceni Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje“.

4. Odredbama člana 31. Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. st. 2. i 3.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog, ako: osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)); je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (tačka 4)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Prema odredbi člana 467. stav 2. ZKP o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno i o sednici veća se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Odredbama člana 430 ZKP je propisano: da ako je prvostepenom presudom izrečena kazna zatvora, optuženi koji se nalazi u pritvoru može zahtevati da bude upućen na izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude (stav 1.); da zahtev iz stava 1. ovog člana optuženi može nakon objavljivanja presude podneti usmeno na zapisnik pred sudom ili pred zavodom u kojem je pritvoren i tom prilikom će biti upozoren da će na izdržavanju kazne zatvora biti izjednačen u pravima i obavezama sa ostalim osuđenim licima. Zavod će bez odlaganja zapisnik dostaviti sudu (stav 2.); da ako predsednik veća rešenjem usvoji zahtev iz stava 1. ovog člana, rešenje će dostaviti optuženom zajedno sa overenim prepisom izrečene presude (stav 3.).

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 5) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/2009, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) propisano je da će se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina kazniti ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda (teško ubistvo).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje, dva krivična dela teško ubistvo u podstrekavanju i krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, kao i da je za krivično delo teško ubistvo zaprećena kazna zatvora najmanje deset godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem pravnosnažno produžen na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 3) i 4) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo i zbog toga što su način izvršenja i težina posledice krivičnog dela doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je u odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pored ostalog, navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe bio organizator kriminalne grupe koja je delovala kontinuirano, u dužem vremenskom periodu, sa ciljem ostvarivanja finansijske i druge koristi, sticanja dobiti i moći (u odnosu na suparničke grupe i pojedina druga lica) uklanjanjem konkurencije i vršenjem raznovrsnih teških krivičnih dela (ubistava i neovlašćenog prometa opojnih droga), uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Srbije i Bosne i Hercegovine. Dalje je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe ranije osuđivan zbog krivičnih dela protiv imovine i krivičnih dela sa elementima nasilja, što u povezanosti sa prethodno iznetim ukazuje da će podnosilac u kratkom vremenskom periodu ponoviti izvršenje krivičnog dela.

U odnosu na pritvorski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP je navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac delovao u okviru organizovane kriminalne grupe koja je formirana radi vršenja krivičnih dela sa elementima nasilja, kao i da je za krivično delo teško ubistvo propisana kazna zatvora više od deset godina. Dalje je navedeno da postoji opravdana sumnja da je podnosilac izvršio dva krivična dela teško ubistvo u podstrekavanju za novac, a radi uklanjanja konkurencije na vrlo brutalan način, uz najviši stepen nasilja korišćenjem vatrenog oružja na ulici i u gradu, na očigled javnosti izazivajući kod građana paniku i strah, ili pak u perionici gde je takođe bilo prisutno više građana, pa i dece čiji su životi bili ugroženi. Iz iznetog je Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje zaključio da „napred navedene okolnosti u pogledu načina izvršenja krivičnog dela, kako im je to optužnicom stavljeno na teret, uz okolnost da su dela izvršena u relativno manjim sredinama, kao i težinu nastupelih posledica krivičnih dela, ukazuju da je došlo do uznemirenja javnosti i objektivnog osećanja straha i nesigurnosti kod građana koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje ovog krivičnog postupka“.

Ustavni sud je ocenio da je osporeno rešenje zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, bez elemenata proizvoljnosti, te da je nadležni sud postupao u skladu sa ZKP kada je utvrdio da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će podnosilac ustavne žalbe u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo su, po oceni Ustavnog suda, jasno i dovoljno obrazložene. Nadležni sud je u osporenoj odluci argumentovano obrazložio konkretne osobite okolnosti (da je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret da je bio organizator kriminalne grupe koja je delovala kontinuirano u dužem vremenskom periodu, da postoji opravdana sumnja da je cilj te grupe bilo ostvarivanje koristi i moći uklanjanjem konkurencije i vršenjem teških krivičnih dela, uz angažovanje većeg broja lica na teritoriji Srbije i Bosne i Hercegovine) koje, uz činjenicu da je podnosilac ranije pravnosnažno osuđivan zbog krivičnih dela protiv imovine i krivičnih dela sa elementima nasilja, u ovom slučaju ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenio da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu.

Istovremeno, po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi su u osporenim rešenjima naveli i veoma jasno obrazložili, pored visine zaprećene kazne kao objektivnog uslova, konkretne okolnosti koje su u ovom slučaju, zbog sumnje na način izvršenja i težinu posledica krivičnih dela za koje se podnosilac tereti (ubistva za novac izvršena na brutalan način radi uklanjanja konkurencije, naočigled građana i dece čiji su životi bili ugroženi, u relativno maloj sredini), dovele do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano ali i pravično vođenje krivičnog postupka. Ustavni sud je našao da su u osporenom rešenju utvrđene konkretne činjenice koje ukazuju da je, usled načina izvršenja i težine posledica krivičnog dela za koje je podnosilac optužen, došlo do odgovarajućeg stepena uznemirenja javnosti, što predstavlja Zakonikom propisan razlog za određivanje i produženje pritvora.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak koji se u konkretnom slučaju vodi protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje veoma složen, pre svega zbog brojnosti i težine krivičnih dela za koja postoji opravdana sumnja da su ih optuženi izvršili (krivično delo teško ubistvo, krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i krivično delo zločinačko udruživanje), ali i zbog kompleksnosti činjeničnih i pravnih pitanja koja je nadležni prvostepeni sud dva puta raspravljao i ocenjivao i potom presudio, pri čemu je predmet optužbe razmatran i pred drugostepenim sudom. Stoga Ustavni sud zaključuje da je dužina trajanja postupka, u konkretnom slučaju, opravdana izuzetnom složenošću i značajem predmeta.

Polazeći od svega prethodno iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je vođen sa potrebnom hitnošću, uprkos činjenici da se podnosilac ustavne žalbe nesumnjivo nalazio u pritvoru u dužem vremenskom periodu. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je i ustanovljenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, prema kojoj kod izrazito teških krivičnih dela, kao što su krivična dela organizovanog kriminala, duži periodi pritvora nego u drugim slučajevima mogu biti razumni (videti, pored ostalih: Tomecki protiv Poljske, broj 47944/06 od 20. maja 2008. godine, stav 29; Luković protiv Srbije, broj 43808/07 od 26. marta 2013. godine, stav 46.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na koje se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine trajanja pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti