Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, te da prava podnosioca nisu povređena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vukašina Andrića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. novembra 201 6. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Vukašina Andrića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 430 /14 od 29. aprila 2014. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž .2. 961 /14 od 6. juna 201 4. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vukašin Andrić iz Novog Sada je , 2. jula 201 4. godine, preko punomoćnika Milana Latinovića, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, protiv rešenja navedenih u izreci , zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je podnosiocu pritvor određen 10. maja 2013. godine iz razloga propisanih odredbama člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) tada važećeg ZKP; da je drugostepeni sud, odlučujući o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora, doneo 25. juna 2013. godine rešenje kojim je otklonio pritvorski razlog iz člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP; da mu je, nakon toga, pritvor produžavan ponovo na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, a potom na osnovu člana člana 211. stav 1. tačka 3) novog ZKP; da se pritvor, ukoliko je pritvorski osnov otklonjen uvažavanjem žalbenih navoda okrivljenog, ne može ponovo produžiti po istom zakonskom osnovu; da mu je osporenim rešenjima pritvor produžen takođe na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP (koji pritvorski osnov je bio otklonjen); da ne stoje razlozi za produženje pritvora, navedeni u osporenim rešenjima, jer iz nalaza veštaka neuropsihijatra proizlazi da podnosilac kao okrivljeni nije više zavisnik od opojnih droga, pa ne može opstati ni konstatacija iz osporenih rešenja da je okrivljeni zavisnik od upotrebe opojnih droga; da u osporenim rešenjima nije ni razmatrana mogućnost obezbeđenja prisustva okrivljenog blažom merom – zabranom napuštanja stana; da okrivljeni nije osuđivano lice, niti se protiv njega vodi drugi krivični postupak, pa ni mogućnost ponavljanja krivičnog dela ne može predstavljati razlog za produženje pritvora; da pritvor nije sveden na najkraće moguće vreme, niti je sud postupao sa naročitom hitnošću; da su mu na navedeni način povređena označena ustavna prava.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poništi osporena rešenja.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , te je utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu Ki. 118/13 od 10. maja 2013. godine podnosiocu je određen pritvor, počev od 8. maja 2013. godine, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1 KZ, na osnovu odredbi člana 142. stav 1, tač. 2), 3) i 5) ZKP.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 6. novembra 2013. godine protiv L.V, Z.R, D.A, B.T. i podnosioca podiglo optužnicu Kt. 193/13 zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a L.V. i krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju poslova bezbednosti iz člana 23. stav 1. ZJPM, koja je potvrđena 4. aprila 2014. godine rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1844/13.

Poslednji put, pre donošenja osporenog rešenja o produženju pritvora, podnosiocu je pritvor produžen rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 351/14 od 3. aprila 2014. godine iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 430 /14 od 29. aprila 2014. godine podnosiocu je pritvor produžen za 60 dana, najkasnije do 5. jula 2014. godine, iz razloga predviđenih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

U obrazloženju ovog rešenja, u odnosu na podnosioca kao optuženog i navedeni pritvorski razlog, navedeno je:

„Takođe je neophodno dalje zadržavanje u pritvoru i Andrić Vukašina imajući u vidu da je, a po sopstvenom kazivanju, konzument opojne droge kokain i to dnevno oko dva grama, a da nema stalno zaposlenje, te da mu je za kupovinu droge potrebna veća količina novca, pa s obzirom na postojeću opravdanu sumnju da je počinio predmetno krivično i to u dužem vremenskom periodu, a razmatrajući međusobnu povezanost svih navedenih činjenica, u njihovoj sveobuhvatnosti, to postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi boravkom na slobodi ovaj okrivljeni nastavio sa vršenjem sličnih krivičnih dela u kratkom vremenskom periodu. Iz tog razloga je veće produžilo pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP“.

Odlučujući o žalbama okrivljenih izjavljenim protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, Apelacioni sud u Novom Sadu je 6. juna 201 4. godine doneo osporeno rešenje Kž.2. 961 /14, kojim je žalbe odbio kao neosnovane.

U obrazloženju ovog rešenja je, u odnosu na podnosioca, navedeno:

„Prvostepeni sud je pravilno okrivljenima Vukašinu Andriću i D.A. produžio pritvor po odredbama člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, a okrivljenom B.T. shodno odredbama člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog opravdane sumnje da su izvršili napred navedena krivična dela.

Iz utvrđenja prvostepenog suda proizlazi da su okrivljeni Vukašin Andrić i D.A. konzumenti opojnih droga za čiju je kupovinu potrebna veća količina novca, a kako okrivljeni nemaju zaposlenje koje bi im omogućilo sticanje zarade, ova okolnost u međusobnoj povezanosti sa okolnošću da postoji opravdana sumnja da su okrivljeni krivično delo iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ vršili u vremenskim periodu od pola godine, što se može smatrati dužim vremenskim periodom, Apelacioni sud nalazi da su suprotno žalbenim navodima branioca okrivljenih, ispunjeni uslovi za produženje pritvora po osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, te da se ista svrha ne može ostvariti ni jednom drugom merom.

Kao što je navedeno i u prethodnim rešenjima ovog suda, donetim prilikom odlučivanja o žalbama izjavljivanim protiv rešenja kojima je okrivljenima pritvor bio produžavan, u toku trajanja krivičnog postupka razlozi zbog kojih je pritvor određen mogu da se menjaju, gube ili dobijaju na značaju. Iz tog razloga, okolnost što je u jednoj fazi postupka u odnosu na okrivljene bio otklonjen osnov za pritvaranje propisan u članu 211. stav 1. tačka 3) ZKP, ne utiče na odluku da u kasnijim fazama postupka pritvor ponovo bude određen po ovom osnovu. Iz tog razloga su žalbeni navodi branioca okrivljenih bez uticaja na pravilnost utvrđenja prvostepenog suda o nužnosti pritvaranja okrivljenih Vukašina Andrića i D.A. po ovom zakonskom osnovu...“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da , pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora (član 31. st av 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).

5. Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenog, a imajuću u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika . Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredb e člana 211. stav 1. tač ka 3) ZKP, odnosno zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Ustavni sud je ocenio da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenom zakonskom osnovu. Naime, nadležni sudovi su u osporen im odlu kama argumentovano obrazloži li konkretne osobite okolnosti ( da je podnosilac kao optuženi, po sopstvenom kazivanju, konzument opojne droge kokain, i to dnevno oko dva grama, da nema stalno zap oslenje, da mu je za kupovinu droge potrebna veća količina novca, da je krivično delo za koje je optužen vršeno u dužem vremenskom periodu), koje u ovom slučaju ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti delo i ocenili da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora prema podnosiocu.

Imajući u vidu sve do sada izloženo, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da ne postoje potrebni uslovi za produženje pritvora po navednom zakonskom osnovu, jer nije zavisnik od opojnih droga, do sada nije osuđivan, niti se protiv njega vodi neku drugi krivični postupak, odnosno da osporena rešenja „ne sadrže jasne i valjane razloge za produženje pritvora“.

Takođe, Ustavni sud je ocenio da je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe pred Višim sudom u Novom Sadu u dotadašnjem toku vođen sa primerenom hitnošću. Naime, imajući u vidu da se krivični postupak vodi protiv ukupno pet lica zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju poslova bezbednosti, te da je do podnošenja ustavne žalbe osporeni krivični postupak trajao nešto manje od 14 meseci, za koje vreme je sprovedena istraga, podignuta i potvrđena optužnica, održano pripremno ročište i tri puta zakazan glavni pretres, Ustavni sud je zaključio da je dužina trajanja krivičnog postupka do podnošenja ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, opravdana.

Prema do sada iskazanom pravnom stavu Ustavnog suda, razlozi za produženje pritvora mogu, u toku trajanja krivičnog postupka, da se menjaju, gube ili dobijaju na značaju. Stoga je Ustavni sud navode iz obrazloženja drugostepenog osporenog rešenja da okolnost što je u jednoj fazi postupka u odnosu na okrivljene bio otklonjen osnov za pritvaranje propisan u članu 211. stav 1. tačka 3) ZKP, ne utiče na odluku da u kasnijim fazama postupka pritvor ponovo bude određen po ovom osnovu, oceni dovoljnim i ustavnopravno prihvatljivim, a neosnovanim navode ustavne žalbe kojima se takav stav postupajućeg suda smatra proizvoljnim i tendencioznim.

Polazeći od svega do sada iznetog, Ustavni sud je ocenio da su sudovi u osporenim rešenjima naveli relevantne i dovoljne razloge zbog kojih su smatrali da je zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru po navedenom zakonskom osnovu, bilo neophodno radi vođenja krivičnog postupka, koji je u dotadašnjem toku vođen sa potrebnom hitnošću.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom zajemčena prava na koja se pozvao, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić