Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Upravnog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Utvrđeno je da je Upravni sud proizvoljno odbacio tužbu podnositeljke zbog nedostatka legitimacije, čime je povredio njeno pravo na pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5677/2014
26.10.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. K. iz Banja Luke, Republika Srpska, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. K. i utvrđuje da je rešenjem Upravnog suda U. 10878/13 od 12. maja 2014. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Upravnog suda U. 10878/13 od 12. maja 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.3 8599/13 od 15. juna 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. K. iz Banja Luke, Republika Srpska, je 3. jula 2014. godine, preko punomoćnika M. R. M. i M. S. M., advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda U. 10878/13 od 12. maja 2014. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom je osporeno rešenje Upravnog suda kojim je odbačena kao nedozvoljena tužba podnositeljke izjavljena protiv konačnog upravnog akta.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žal be povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeno rešenje, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 18. februara 2013. godine podnela Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala za grad Beograd zahtev za usklađivanje penzije za njenog pok. oca M.K, u visini od 11,06%, počev od 1. januara 2008. godine.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Filijala za grad Beograd broj 181.1.5-1141/2013 od 20. marta 2013. godine navedeni zahtev je odbijen kao neosnovan , ali je u ovom rešenju navedeno da se odbija predmetni zahtev M.K, odnosno zahtev pok. oca podnositeljke.

Podnositeljka je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, između ostalog, navela da je prvostepeni organ pogrešio kada je odbio zahtev pok. M.K. za usklađivanje penzije, jer je zahtev podnela podnositeljka, nakon njegove smrti. Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija broj 01-02/181.6.3 8599/13 od 15. juna 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba izjavljena protiv prvostepenog r ešenja.

Dopunskim rešenjem o nasleđivanju Osnovnog suda u Banja Luci broj 71 0 O. 093603 11 O2 od 4. oktobra 2011. godine određeno je da naknadno pronađenu imovinu na imenu ostavioca čine novčana potraživanja po osnovu presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 29097/10 od 6. aprila 2010. godine, pravnosnažne 28. jula 2011. godine i da se za zakonsku naslednicu na naknadno pronađenoj imovini proglašava podnositeljka ustavne žalbe, ćerka ostavioca, njegova zakonska naslednica.

Podnositeljka ustavne žalbe je 2. jula 2013. godine podnela Upravnom sudu tužbu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.3 8599/13 od 15. juna 2013. godine.

Osporenim rešenjem Upravnog suda U. 10878/13 od 12. maja 2014. godine odbačena je kao nedozvoljena tužba podnositeljke ustavne žalbe. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da iz sadržine drugostepenog rešenja ne proizlazi da je tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, bila stranka u postupku donošenja osporenog rešenja, niti j e istim rešavano o nekom njenom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu, već je rešavano o pravu na usklađivanje vojne penzije njen og oca, a što predstavlja lično pravo koje se ne nasleđuje, saglasno članu 6. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, te podnositeljka nije legitimisana za podnošenje tužbe u predmetnom upravnom sporu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

5. Podnositeljka u ustavnoj ža lbi ukazuje da joj je osporenim rešenjem Upravnog suda povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje .

Ustavni sud najpre ukazuje da pravo na pristup sudu, iako nije eksplicitno naznačeno prilikom normiranja ustavnog prava na pravično suđenje, čini njegov imanentni i neodvojivi deo, kao nužni uslov da bi se ovo pravo uopšte moglo ostvariti. Ovo zato, jer ako se stranci onemogući raspravljanje i odlučivanje pred sudom ili drugim državnim organom o postavljenom zahtevu, svi ostali elementi strukturalno složenog i višeslojnog prava na pravično suđenje, postaju iluzorni i apstraktni, odnosno bespredmetni.

Rešenjem Upravnog suda je odbačena kao nedozvoljena tužba podnositeljke izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.3 8599/13 od 15. juna 2013. godine, sa obrazloženjem da podnositeljka nije legitimisana za podnošenje tužbe u upravnom sporu .

Ustavni sud konstatuje da je prvostepenim rešenjem broj 181.1.5-1141/2013 od 20. marta 2013. godine odlučeno o zahtevu pok. M.K za usklađivanje penzije , tako što je zahtev odbijen, iako je M.K. preminuo 13. maja 2010. godine, a predmetni zahtev je podnela podnositeljka ustavne žalbe 18. marta 2013. godine. Podnositeljka je još u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja ukazala da je ona podnela zahtev za usklađivanje penzije svog pok. oca, te da je oglašena za zakonskog naslednika na naknadnoj pronađenoj imovini iza pok. M.K, po osnovu dopunskog rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Banja Luci broj 71 0 O. 093603 11 O2 od 4. oktobra 2011. godine. U drugostepenom rešenju je , pak, navedeno da je žalbu podneo pok. otac podnositeljke, iako je žalbu protiv prvostepenog rešenja izjavila podnositeljka ustavne žalbe.

Ustavni sud još jednom ukazuje da je u obrazloženju osporenog rešenja Upravnog suda navedeno da tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, nije bila stranka u postupku donošenja osporenog rešenja, niti je istim rešavano o nekom njenom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu, već je rešavano o pravu na usklađivanje vojne penzije njenog oca, a što predstavlja lično pravo koje se ne nasleđuje, saglasno članu 6. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, te da podnositeljka nije legitimisana za podnošenje tužbe u predmetnom upravnom sporu.

Odredbama člana 11. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) regulisano je pitanje ovlašćenja za pokretanje upravnog spora, odnosno određeni su uslovi pod kojima razne kategorije pravnih subjekata mogu pokrenuti upravni spor. Sva ta lica imaju svojstvo tužioca u upravnom sporu. Aktivna legitimacija u upravnom sporu, kao procesno pravni uslov, jeste u tome da je osporenim upravnim aktom rešavano o pravu, obavezi ili pravnom interesu pravnog subjekta koji podnosi tužbu. Saglasno odredbi člana 26. stav 1. tačka 4) navedenog Zakona, tužba se odbacuje ako se utvrdi da se upravnim aktom koji se tužbom osporava ne dira očigledno u pravo tužioca ili u njegov na zakonu zasnovan interes.

Ustavni sud konstatuje da je, u konkretnom slučaju, podnositeljka već u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja isticala da zahtev nije, niti je mogao podneti njen otac, s obzirom na to da je još ranije preminuo, koji navod drugostepeni organ uopšte nije cenio, već je, kao neosnovanu, odbio žalbu lica za koje mu je nedvosmisleno ukazano da nije bilo živo ni u trenutku pokretanja postupka.

Imajući u vidu navedene okolnosti Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno neprihvatljiv osnov na kome Upravni sud zasniva odluku o odbacivanju tužbe. Takođe, ne ulazeći u to da li je podnositeljka kao zakonski naslednik potraživanje po osnovu usklađivanja penzije svog pok. oca mogla ostvariti u upravnom ili parničnom postupku, Ustavni sud dodatno ukazuje da zahtev kojim je pokrenut upravni postupak nije bio usmeren na ostvarivanje prava na penziju, koje pravo jeste lično pravo, već na usklađivanje visine ranije isplaćenih penzija.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Upravnog suda povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pristup sudu, kao sastavn i de o prava na pravično suđenje. Shodno navedenom, Sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , poništio rešenje Upravnog suda U. 10878/13 od 12. maja 2014. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke podnetoj protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija Fonda broj 01-02/181.6.3 8599/13 od 15. juna 2013. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Ustavni sud nije razmatrao navod e podnosi teljke o povredi ostalih načela i prava označenih u ustavnoj žalbi, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti