Usvajanje ustavne žalbe zbog pogrešne primene propisa o rokovima

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Višeg suda u Pančevu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Sud je pogrešno odbacio žalbu kao neblagovremenu, jer je kao dan predaje uzeo dan ekspedicije iz zatvora, a ne dan predaje upravi zatvora.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5677/2018
16.07.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije dr Nataša Plavšić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. B . iz Bele Crkve, koji se trenutno nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno -popravnom zavodu „ Beograd“, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. jula 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. B . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Pančevu Rž g. 2/18 od 29. marta 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Pančevu Rž g. 2/18 od 29. marta 2018. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Vršcu R4 P. 1/18 od 19. februara 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. B . iz Bele Crkve, koji se trenutno nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno -popravnom zavodu „ Beograd“, podneo je Ustavnom sudu, 14. maja 2018. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Rž g. 2/18 od 29. marta 2018. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je dopunom žalbe od 16. oktobra 2018. godine tražio da se utvrdi da je osporenim rešenjem povređeno i njegovo pravo na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim drugostepenim rešenjem odbačena kao neblagovremena njegova žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja, a kojim je odbijen kao neosnovan njegov prigovor za ubrzavanje parnice u kojoj podnosilac ima svojstvo tuženog. Ističe da je u konkretnom slučaju podneo žalbu poslednjeg dana roka za izjavljivanje tog pravnog sredstva, odnosno 7. marta 2018. godine, a o čemu svedoči potvrda koju mu je izdao Kazneno -popravni zavod „Beograd“, pa da je Viši sud u Pančevu pogrešno zaključio da je podnosilac izjavio žalbu 8. marta 2018. godine, kada je podnesak, koji sadrži žalbu, zapravo samo ekspedovan iz navedenog zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ovu žalbu i poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač D . B , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 23. januara 2018. godine Osnovnom sudu u Vršcu prigovor radi ubrzavanja parničnog postupka koji se vodi pred istim sudom u predmetu P. 584/16, a u kome predlagač ima svojstvo tuženog.

Osnovni sud u Vršcu je 19. februara 2018. godine doneo rešenje R4 P. 1/18, kojim je odbio kao neosnovan taj prigovor.

Ustavni sud je uvidom u potvrdu Kazneno-popravnog zavoda „Beograd“ (u kome se predlagač nalazi na izdržavanju kazne zatvora) broj 213/18 od 7. marta 2018. godine, utvrdio da je predlagač tog dana predao upravi ustanove za izvršenje krivičnih sankcija pismeno, koje sadrži žalbu protiv prvostepenog rešenja i koje je upućeno Osnovnom sudu u Vršcu, pri čemu je konstatovano da je to pismeno ekspedovano 8. marta 2018. godine.

Viši sud u Pančevu je osporenim rešenjem Rž g. 2/18 od 29. marta 2018. godine odbacio kao neblagovremenu žalbu predlagača. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je drugostepeni sud uvidom u spise predmeta utvrdio da je predlagač primio pobijano prvostepeno rešenje 27. februara 2018. godine, a od kada teče rok za izjavljivanje žalbe protiv tog rešenja, pa da je predlagač izjavo žalbu 8. marta 2018. godine, kako proizlazi iz štambilja Kazneno-popravnog zatvora „Beograd“ broj 24-15-428/18-05 i iz prijemnog pečata pošte u Pančevu broj 11213; da je imajući u vidu da je 7. mart 2018. godine u konkretnom slučaju bio poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe, drugostepeni sud zaključio da je predlagač neblagovremeno izjavio žalbu, zbog čega je rešio kao u izreci.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (“Službeni glasnik RS“, broj 40/15), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da se u postupku po prigovoru ne održava usmena rasprava, a da se na ostala pitanja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak (član 7. stav 2.); da se ako je prigovor odbijen, žalba podnosi u roku od osam dana od dana kada je stranka primila rešenje o odbijanju prigovora (član 16. stav 2.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20), a na čiju shodnu primenu upućuje odredba člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni list SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15 i 106/15), propisano je: da se rokovi računaju na dane, mesece i godine, da se kao prvi dan roka određenog na dane uzima dan posle dana dostavljanja ili saopštenja odluke ili posle dana u koji pada događaj od koga se po zakonu računa početak roka, te da ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana (čl. 103. st. 1, 2. i 4.); da je podnesak koji je vezan za rok blagovremen ako je podnet sudu pre isteka roka, pa da se za lica lišena slobode dan predaje podneska zavodu za izvršenje krivičnih sankcija smatra kao dan podnošenja sudu (čl. 104. st. 1. i 6.).

Odredbom člana 86. stav 3. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS“, br. 55/14 i 35/19) je predviđeno da zavod izdaje osuđenom potvrdu o prijemu pismena koja sadrži ime pošiljaoca, datum i broj pod kojim je zavedeno pismo.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u postupku po prigovoru radi ubrzavanja parnice, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na činjenici da je Viši sud u Pančevu proizvoljno primenio procesno pravo na njegovu štetu, pogrešno nalazeći da je podnosilac 8. marta 2018. godine izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja, odnosno jedan dan nakon proteka roka za izjavljivanje žalbe koji je propisan odredbom člana 15. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine. Podnosilac ustavne žalbe insistira na tome da je 7. marta 2018. godine predao žalbu Kazneno-popravnom zavodu „Beograd“, a u kome se nalazi na izdržavanju kazne zatvora, pa da je taj dan trebalo računati kao dan podnošenja žalbe sudu, u smislu odredbe člana 104. stav 6. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine.

Ispitujući da li je drugostepeni sud proizvoljno primenio procesno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je pre svega konstatovao da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine, a koji uređuje postupak po prigovoru radi ubrzavanja sudskog postupka u kome je doneto osporeno rešenje, nije regulisao pitanje računanja roka za podnošenje žalbe, te da je uputio na shodnu primenu zakona kojim se uređuje vanparnični postupak. Imajući u vidu da odredba člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku iz 1982. godine predviđa da se u toj vrsti građansko - sudskog postupka shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno, Ustavni sud je zaključio da radi odgovora na navedeno pitanje, koje je od značaja u ovoj ustavnopravnoj stvari, treba konsultovati odredbe Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine. U tom kontekstu, treba istaći da se prema opštim pravilima procesnog prava, koja su našla svoje mesto i u Zakonu o parničnom postupku iz 2011. godine, kao prvi dan roka za izjavljivanje žalbe uzima dan posle dana kada je dostavljena pobijana sudska odluka, a da se pravila o kraju tog roka razlikuju u zavisnosti od činjenice da li poslednji dan roka pada na radni dan ili dan kada sud ne radi (u kom slučaju rok ističe protekom prvog narednog radnog dana). S obzirom na to da se žalba može podneti isključivo u formi podneska, Ustavni sud napominje da se navedeni pravni lek prema odredbi člana 104. stav 1. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine ima smatrati blagovremenim ukoliko je podnet sudu (na neposredan način) pre isteka roka, pri čemu ovaj procesni zakon posebno normira slučajeve u kojima je dostava podnesaka izvršena na neki drugi način . Zakonodavac, pored ostalog, predviđa posebno pravilo ukoliko se stranka nalazi u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, kada postoji objektivna sprečenost da se podnesak dostavi neposredno sudu, a kao što je bilo reč u konkretnom slučaju. U tom smislu, Ustavni sud je zaključio da je odredbom člana 104. stav 6. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine uvedena pravna fikcija prema kojoj se dan predaje podneska zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, upućenog od strane lica lišenog slobode, smatra kao dan podnošenja sudu.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu utvrdio da je Kazneno-popravni zavod „Beograd“ u skladu sa odredbom člana 86. stav 3. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iz 2014. godine izdao potvrdu podnosiocu ustavne žalbe o prijemu pismena, u kojoj je konstatovano da je podnosilac predao žalbu upravi ovog zavoda 7. marta 2018. godine, a što je prema iznetoj pravnoj oceni Višeg suda u Pančevu u osporenom rešenju Rž g. 2/18 od 29. marta 2018. godine bio poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe protiv rešenja Osnovnog suda u Vršcu R4 P. 1/18 od 19. februara 2018. godine. Ustavni sud je dalje primetio da se pravni stav drugostepenog suda o neblagovremenosti žalbe podnosioca ustavne žalbe zasniva na štambilju navedenog zavoda za izvršenje krivičnih sankcija iz koga proizlazi da je žalba podnosioca 8. marta 2018. godine ekspedovana Osnovnom sudu u Vršcu, koji je kao sud koji je odlučivao o prigovoru radi ubrzavanja postupka bio nadležan i za prijem pomenutog redovnog pravnog leka.

S tim u vezi, Ustavni sud ističe stav Evropskog suda za ljudska prava prema kome greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane nacionalnog suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.). Polazeći od navedenog, a posebno imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe kao lice lišeno slobode predao žalbu zavodu za izvršenje krivičnih sankcija 7. marta 2018. godine, Ustavni sud nalazi da je Viši sud u Pančevu izveo ustavnopravno neprihvatiljv zaključak da je žalba podnosioca neblagovremena. Stoga Ustavni sud smatra da je neutemeljen zaključak drugostepenog suda o danu izjavljivanja žalbe posledično doveo i do proizvoljne primene procesnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe. Iz iznetih razloga, Ustavni sud je zaključio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ispitujući procesne pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je pre svega konstatovao da je podnosilac zahtev za utvrđenje povrede navedenih ustavnih prava istakao naknadno u dopuni ustavne žalbe od 16. oktobra 2018. godine. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje na svoj pravni stav od 23. februara 2012. godine prema kome se zahtevi, koji su istaknuti nakon podnošenja ustavne žalbe, a podneti su u roku od 30 dana od dana dostavljanja osporenog pojedinačnog akta, imaju smatrati blagovremenim. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporeno drugostepeno rešenje svakako primio pre 14. maja 2018. godine (kada je izjavio ustavnu žalbu), a da je dopunu ustavne žalbe podneo tek 16. oktobra 2018. godine, Ustavni sud je zaključio da je ta dopuna izjavljena nakon proteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je utvrdio da se štetne posledice utvrđene povred e prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Pančevu Rž g. 2/18 od 29. marta 2018. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Vršcu R4 P. 1/18 od 19. februara 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog pogrešne primene propisa o rokovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti