Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom predmetu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu protiv akata javnog tužilaštva i opštinskog suda. Određeni akti nisu pojedinačni akti podložni ustavnoj žalbi, dok za druge podnosioci nisu naveli ustavnopravne razloge za povredu prava, već osporavaju zakonitost.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik suda dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrć, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stanka Milojevića i Gordane Milojević, oboje iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stanka Milojevića i Gordane Milojević izjavljena protiv obaveštenja Opštinskog javnog tužilaštva u Aleksincu Kt. 605/08 od 22. decembra 2008. godine, naloga Opštinskog suda u Aleksincu Ki. 440/08 od 9. februara 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Aleksincu VII Su. 17/09 od 6. februara 2009. godine, rešenja Opštinskog suda u Aleksincu Ki. 440/08 od 27. februara 2009. godine i rešenja Opštinskog suda u Aleksincu Kv. 37/09 od 9. marta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stanko Milojević i Gordana Milojević, oboje iz Aleksinca, podneli su Ustavnom sudu 16. aprila 2009. godine ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava i načela zajemčenih i utvrđenih odredbama čl. 21, 22, 25, 32, 36, 68. i 70. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao član 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 23. oktobra 2008. godine i 1. decembra 2008. godine podneli Opštinskom javnom tužilaštvu u Aleksincu krivičnu prijavu protiv pet lica, zbog više krivičnih dela. Opštinsko javno tužilaštvo je osporenim aktom Kt. 605/08 od 22. decembra 2008. godine obavestilo podnosioce ustavne žalbe da nisu našli osnova za pokretanje krivičnog postupka, te da mogu u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja da preuzmu krivično gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage istražnom sudiji Opštinskog suda u Aleksincu. Istražni sudija Opštinskog suda u Aleksincu je podnosiocima ustavne žalbe osporenim aktom Ki. 440/08 od 9. februara 2009. godine naložio da urede podnesak upućen tom sudu i poučio ih je šta sve podnesak mora da sadrži, kao i koje su posledice nepostupanja po nalogu. Uz nalog, istražni sudija je podnosiocima ustavne žalbe dostavio i osporeno rešenje Opštinskog suda u Aleksincu VII Su. 17/09 od 6. februara 2009. godine kojim je njihov zahtev za izuzeće istražnog sudije odbijen kao neosnovan. Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Aleksincu Ki. 440/08 od 27. februara 2009. godine odbačen je podnesak podnosioca ustavne žalbe kao neuredan, protiv kog rešenja su podnosioci izjavili žalbu. Opštinski sud u Aleksincu je osporenim rešenjem Kv. 37/09 od 9. marta 2009. godine žalbu odbio kao neosnovanu.

4. Odredbom člana 22. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/07, 49/07 i 122/08), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Članom 171. Zakonika bilo je propisano: da se privatne tužbe, optužnice i optužni predlozi oštećenog kao tužioca, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saopštenja podnose pismeno ili se daju usmeno na zapisnik (stav 1.); da podnesci iz stava 1. ovog člana moraju biti razumljivi i sadržati sve što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti (stav 2.); da će ako u ovom zakoniku nije drugačije određeno, sud podnosioca podneska koji je nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati pozvati da podnesak ispravi, odnosno dopuni, a ako on to ne učini u određenom roku, sud će podnesak odbaciti (stav 3.); da će se u pozivu za ispravku, odnosno dopunu podneska podnosilac upozoriti na posledice propuštanja (stav 4.).

Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da je uslov za vođenje krivičnog postupka da su optužni akti i drugi predlozi i podnesci privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca sačinjeni u skladu sa odredbama Zakonika.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da se pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku, pre svega, garantuje okrivljenom, jer se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, odnosno o optužbama koje su okrivljenom stavljene na teret, ali da se u određenim slučajevima i oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu pozivati na povredu ovog prava. Međutim, u konkretnom slučaju, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije nesumnjivo utvrdio da je Opštinski sud u Aleksincu podnosiocima ustavne žalbe dao jasan i precizan nalog u kom smislu podnesak treba urediti, odnosno koje podatke, saglasno odredbama Zakonika, zahtev za sprovođenje istrage mora da sadrži, uz upozorenje na posledice propuštanja da se postupi po nalogu suda. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da je u krivičnom, kao i svakom drugom sudskom postupku, jedino redovni sud nadležan da ceni urednost dostavljenih podnesaka, dakle ispunjenost procesnih pretpostavki da se po njima postupa. U tom smislu, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac nemaju ni Ustavom, ni zakonom garantovano pravo da se po njihovom optužnom aktu ili zahtevu za sprovođenje istrage pokrene krivični postupak, ako za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da subjektivno shvatanje podnosilaca ustavne žalbe o tome da je njihov podnesak uredan i da se po njemu može pokrenuti i voditi krivični postupak, ne može predstavljati ustavnopravni razlog na kome se zasnivaju navodi o povredi Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u delu kojim se, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, osporavaju rešenje Opštinskog suda u Aleksincu Ki. 440/08 od 27. februara 2009. godine i rešenje Opštinskog suda u Aleksincu Kv. 37/09 od 9. marta 2009. godine. Kako podnosioci povredu prava na sudsku zaštitu, garantovanu ustavnim načelom o zaštiti ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava, zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu i ostala istaknuta prava i načela.

U vezi navoda ustavne žalbe da je osporenim rešenjima Opštinskog suda u Aleksincu podnosiocima povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe tvrdnje o povredi ovog prava u suštini zasnivaju na povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, a polazeći od prethodno iznetih razloga, kao i činjenice da se ustavnom žalbom osporava rešenje koje je doneto po žalbi podnosilaca ustavne žalbe, iz čega nesporno proizlazi da su imali i koristili pravo na pravno sredstvo, Ustavni sud ocenjuje da se ni razlozi ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava iz člana 36. Ustava ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za podnošenje ovog pravnog sredstva, te ni u ovom delu ne postoje pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Ostali osporeni akti i to - obaveštenje Opštinskog javnog tužilaštva u Aleksincu Kt. 605/08 od 22. decembra 2008. godine (kojim su podnosioci ustavne žalbe obavešteni da Tužilaštvo nije našlo osnova za pokretanje krivičnog postupka i da mogu da preuzmu krivično gonjenje), nalog Opštinskog suda u Aleksincu Ki. 440/08 od 9. februara 2009. godine (kojim je podnosiocima naloženo da urede podnesak upućen tom sudu i kojim su poučeni šta sve podnesak mora da sadrži, kao i koje su posledice nepostupanja po nalogu) i rešenje Opštinskog suda u Aleksincu VII Su. 17/09 od 6. februara 2009. godine (kojim je njihov zahtev za izuzeće istražnog sudije odbijen kao neosnovan), prema pravnom stavu Ustavnog suda, nisu pojedinačni pravni akti kojima se odlučuje o pravima, obavezama ili optužbi protiv nekog lica, a protiv kojih bi se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba mogla izjaviti. Ustavni sud je istovetan stav izrazio u više do sada donetih rešenja.

Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena protiv akata protiv kojih se ne može podneti, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom predmetu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti