Odbacivanje ustavne žalbe koja zahteva instancijsko preispitivanje sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Živka Miljkovića protiv presuda redovnih sudova u radnom sporu. Podnosilac traži instancijsko preispitivanje činjeničnog stanja i zakonitosti, što nije u nadležnosti Ustavnog suda. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za povredu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živka Miljkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Živka Miljkovića izjavljena protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 703/02 od 30. januara 2006. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I 1312/06 od 13. decembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1575/08 od 4. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živko Miljković iz Beograda je 16. aprila 2009. godine, preko punomoćnika advokata Gojka Šarenca iz Beograda, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P1. 703/02 od 30. januara 2006. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I 1312/06 od 13. decembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1575/08 od 4. februara 2009. godine, zbog povrede prava iz radnog odnosa i „povrede prava na odbranu iz člana 60. u vezi sa članom 32 stav 1. Ustava Republike Srbije“, kao i zbog „povrede ljudskih prava iz člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu“.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da sve osporene presude sudova sadrže bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer nemaju razloge o odlučnim činjenicama, a izreke presuda su nerazumljive, zbog čega se sa sigurnošću ne mogu ispitati, kao i da su izreke suprotne pismenim dokazima u spisima. Pored toga, ističe da činjenično stanje nije pravilno utvrđeno, posebno u delu koji se odnosi na alkoholisanost podnosioca ustavne žalbe, koji je predstavljao razlog za otkaz ugovora o radu, kao i da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, što sve čini osporene presude nezakonitim. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su povređene odredbe čl. 1. i 19, člana 101. stav 1. tačka 3) i čl. 192. do 196. Zakona o radu, a u vezi sa članom 32. stav 1. i 60. Ustava Republike Srbije, ne navodeći pri tom ustavnopravne razloge u čemu se sastoji povreda naznačenih Ustavom zajemčenih prava. Predložio je da se sve osporene presude ponište i da se naloži Trećem opštinskom sudu u Beogradu da ponovo utvrdi činjenično stanje i donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku po njegovom tužbenom zahtevu.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Prema članu 85. stav 1. Zakona, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda u suštini zahteva da postupa kao instancioni sud i da utvrdi da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje u prethodno okončanom parničnom postupku po njegovoj tužbi protiv bivšeg poslodavca, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odnosno da ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, ne čini ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.
Imajući u vidu da se u predmetnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezi sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih parničnih presuda, postupa kao instancioni sud u odnosu na Vrhovni sud Srbije, kao revizijski sud, Ustavni sud je ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom predviđene procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić