Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na pravno sredstvo i suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku. Trenutno dejstvo novog procesnog zakona ne može imati za posledicu poništaj radnje koja je preduzeta u skladu sa ranije važećim zakonom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Markovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vladimira Markovića i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine i određuje da nadležan sud u najkraćem roku ponovo odluči o žalbi kao o prigovoru podnosioca izjavljenom protiv rešenja tog suda I. 31568/10 od 5. jula 2011. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba Vladimira Markovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 31568/10 (ranije u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 11708/08), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladimir Marković iz Beograda je 14. novembra 2011. godine podneo, preko punomoćnika Vladana Stojiljkovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 31568/10 (ranije u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 11708/08).

U ustavnoj žalbi je interpretirano činjenično stanje u izvršnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, pri čemu je izričito navedeno da je podnosilac pravo na žalbu stekao 5. septembra 2011. godine kada mu je uručeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 5. jula 2011. godine o obustavi izvršnog postupka i to pravo mu nije ukinuto sa primenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer i taj zakon predviđa dvostepenost u odlučivanj u.

Predložio je Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da su u izvršnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom povređen a prava podnosiocu ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i na rad iz člana 60. stav 4. Ustava i da utvrdi da mu je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Tražio je odlaganje izvršenja navedenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu. Naknadu materijalne i nematerijalne štete nije tražio.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 (ranije predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 11708/08), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Izvršni poverilac Vladimir Marković, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 12. septembra 2008. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika privrednog društva „Termohemija“ d.o.o, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 135/05 od 30. maja 2006. godine, radi vraćanja na rad kod izvršnog dužnika. Predložio je, u slučaju da izvršni dužnik ne postupi po rešenju o izvršenju, izricanje novčanih kazni, sve dok izvršni dužnik ne postupi po rešenju o izvršenju. U podnetom predlogu za izvršenje izvršni poverilac je tražio određivanje i naplatu zatezne kamate na troškove postupka utvrđene u izvršnoj ispravi.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je dopisom I. 11708/08 od 11. decembra 2008. godine dostavio primerak predloga za izvršenje izvršnom dužniku i ostavio mu rok od tri dana da se izjasni o visini zatezne kamate.

Izvršni dužnik je dopisom od 29. decembra 2008. godine obavestio sud da je izmirio potraživanje na ime troškova određenih u izvršnoj ispravi, o čemu je priložio overeni primerak virmana.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je dopisima I. 11708/08 od 23. februara, 16. aprila i 20. oktobra 2009. godine tražio od izvršnog dužnika da se izjasni o tome kada je primio predlog za izvršenje od 12. septembra 2008. godine.

Izvršni dužnik je dopisom od 5. novembra 2009. godine obavestio Četvrti opštinski sud u Beogradu da nije primio predlog za izvršenje.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, izvršni postupak je nastavljen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10.

Prvi osnovni sud u Beogradu je u prilogu dopisa I. 31568/10 od 5. februara 2010. godine izvršnom dužniku dostavio predlog za izvršenje i naložio mu da se u roku od tri dana izjasni o visini zatezne kamate.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 31568/10 od 7. juna 2010. godine dozvolio izvršenje.

Izvršni dužnik je podneskom od 18. juna 2010. godine obavestio Prvi osnovni sud u Beogradu da je izmirio potraživanje na ime troškova određenih u izvršnoj ispravi, o čemu je priložio overeni primerak virmana, kao i to da je uputio poziv izvršnom poveriocu da se u roku od 15 dana vrati na posao, o čemu je priložio kopiju dopisa i potvrdu o prijemu preporučene pošiljke, ali da se izvršni poverilac nije odazvao na ovaj poziv. Izvršni poverilac se podneskom od 22. jula 2010. godine izjasnio na navedeni podnesak izvršnog dužnika.

Prvi osnovni sud u Beogradu je dopisom I. 31568/10 od 6. aprila 2011. godine tražio od izvršnog poverioca da u roku od tri dana dostavi dokaz o tome da se odazvao na poziv izvršnog dužnika da se u roku od 15 dana vrati na posao. Izvršni poverilac se podneskom od 18. aprila 2011. godine izjasnio povodom navedene činjenice.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 31568/10 od 5. jula 2011. godine obustavio postupak izvršenja, jer je nesporno da je izvršni dužnik izmirio novčano potraživanje na ime zatezne kamate na troškove parničnog postupka i da je izvršni dužnik uputio poziv izvršnom poveriocu da se vrati na posao, ali da se izvršni poverilac nije odazvao na takav poziv. U pouci o pravnom leku u navedenom rešenju je konstatovano da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba Višem sudu u Beogradu u roku od tri dana, preko prvostepenog suda.

Izvršni poverilac je 7. septembra 2011. godine podneo Višem sudu u Beogradu žalbu protiv navedenog rešenja o obustavi postupka.

Izvršni dužnik je podneskom od 6. oktobra 2011. godine tražio da mu se dostavi rešenje o izvršenju I. 31568/10 od 7. juna 2010. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor izvršnog poverioca. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je, saglasno članu 358. st. 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu 17. septembra 2011. godine, predviđeno da će se postupci izvršenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, kao i da će se žalba na rešenje o izvršenju ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru, te da u skladu sa članom 76. stav 1. i članom 39. stav 2. istog zakona proizlazi da prigovor protiv rešenja o obustavi postupka nije dozvoljen, pa je sud iz tog razloga prigovor izvršnog poverioca odbacio. U pouci o pravnom leku u navedenom rešenju je konstatovano da protiv tog rešenja nije dozvoljen prigovor.

Izvršni poverilac je 22. oktobra 2011. godine protiv navedenog rešenja izjavio prigovor.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 31568/10 od 27. oktobra 2011. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor izvršnog poverioca.

4. Odredbama Ustava, kojima se jemče prava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji se primenjivao u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena (član 12. stav 2.); da o žalbi odlučuje drugostepeni sud (član 14.); rešenje o izvršenju dostavlja se izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, a rešenje kojim se odbija predlog za izvršenje dostavlja se samo izvršnom poveriocu (član 53. stav 1.); uz rešenje o izvršenju izvršnom dužniku se dostavlja i predlog o izvršenje (član 53. stav 2.). Izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad regulisano je odredbama čl. 227- 230.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11 i 99/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor, da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. st. 1. i 2.); da izvršni poverilac može podneti prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, kojim je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje (član 40. stav 3.); da o prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu (član 41.); da sud obustavlja izvršenje – 1) ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, 2) usled smrti stranke koja nema naslednika, 3) usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, 4) ako je potraživanje prestalo, 5) usled propasti predmeta potraživanja, 6) ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja, 7) iz drugih razloga predviđenih zakonom, te da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica (član 76. st. 1. i 5.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom (član 358.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem se osporava rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine, sa aspekta povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je odredb om čl ana 12. stav 2. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku bilo predviđeno da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako je ovim zakonom propisano da žalba nije dozvoljena. U vezi sa tim, podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac je 7. septembra 2011. godine izjavio žalbu Višem sudu u Beogradu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 5. jula 2011. godine , kojim je izvršni postupak obustavljen. U periodu odlučivanja o podnetoj žalbi počeo je da se primenjuje Zakon o izvršenju i obezbeđenju (od 17. septembra 2011. godine) koji u prelaznim i završnim odredbama predviđa trenutno dejstvo tog zakona na izvršni postupak koji je u toku, što je ovde bio slučaj. Navedeni zakon kao pravno sredstvo predviđa jedino prigovor, ali samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen. Navedene procesne odredbe imale su za posledicu da podneta žalba podnosioca ustavne žalbe bude tretirana kao nedozvoljeni prigovor, s obzirom na to da zakonom nije propisano da je prigovor dozvoljen protiv rešenja kojim se izvršni postupak obustavlja. Međitim, Ustavni sud ocenjuje da trenutno dejstvo novog procesnog zakona (Zakona o izvršenju i obezbeđenju) na izvršni postupak koji je u toku, ne može imati za posledicu poništaj radnje (podnošenje žalbe) koja je preduzeta u skladu sa ranije važećim procesnim zakonom (Zakonom o izvršnom postupku).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine i određivanjem da nadležan sud, primenom zakona koji je važio u momentu sticanja prava podnosioca na izjavljivanje žalbe, u najkraćem roku donese novu odluku o ovom pravnom sredstvu kao o prigovoru izjavljenom protiv rešenja tog suda I. 31568/10 od 5. jula 2011. godine.

6. S obzirom da je Ustavni sud meritorno odlučio o ustavnoj žalbi, to je zahtev podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine bespredmetan, te je Sud navedeni predlog odbacio i odlučio kao u tački 4. izreke.

7. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre ukazuje da se izvršni postupak smatra okončanim zaključenjem izvršenja ili obustavom postupka u zakonom propisanim situacijama. U vezi sa tim, izvršni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe trajao je od 12. septembra 2008. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, do 11. oktobra 2011. godine, kada je Prvi osnovni sud u Beogradu osporenim rešenjem I. 31568/10 odbacio kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe izjavljen protiv rešenja tog suda I. 31568/10 od 5. jula 2011. godine kojim je izvršni postupak obustavljen. Dakle, izvršni postupak je trajao tri godine i jedan mesec. Ustavni sud nije cenio period trajanja izvršnog postupka nakon donošenja rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 31568/10 od 11. oktobra 2011. godine, a to je period odlučivanja izvršnog suda o prigovoru podnosioca ustavne žalbe protiv navedenog rešenja. Ovo stoga što prigovor protiv navedenog rešenja nije bio dozvoljen u smislu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a i u pouci o pravnom leku predmetnog rešenja je konstatovano da prigovor nije dozvoljen, te podnošenjem nedozvoljenog prigovora i odbacivanjem navedenog pravnog sredstva nije uspostavljen kontinuitet meritornog odlučivanja o pravima i obevezama podnosioca ustavne žalbe u izvršnom postupku.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da izvršni postupak koji je po prirodi hitan nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog izvršnog postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi mogla predstavljati prihvatljiv, odnosno opravdan razlog za trajanje izvršnog postupka.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe ima nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da prinudnim putem bude vraćen na posao kod izvršnog dužnika.

Podnosilac ustavne žalbe svojim ponašnjem nije doprineo trajanju izvršnog postupka.

Ustavni sud ukazuje da glavno načelo na kome se zasniva izvršni postupak jeste načelo hitnosti. Poštovanje ovog načela izvršne procedure prvenstveno podrazumeva obavezu suda da pravilno primenjuje procesne odredbe izvršnog postupka, koje u suštini predstavljaju konkretizaciju navedenog načela. Upravo osnovna odredba iz člana 53. stav 2. ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku, kojom je bilo propisano da se uz rešenje o izvršenju izvršnom dužniku dostavlja i predlog o izvršenju, predstavlja primer konkretizacije načela hitnosti u jednoj procesnoj odredbi. Ovo stoga što navedena zakonska odredba ukazuje da je u fazi određivanja izvršenja bilo isključeno raspravno načelo (načelo kontradiktornosti), odnosno predlog za izvršenje se nije dostavljao na odgovor izvršnom dužniku. Predlog za izvršenje se dostavljao izvršnom dužniku tek uz rešenje kojim je određeno izvršenje, a u kom procesnom momentu se dostavljalo rešenje o izvršenju izvršnom dužniku to je zavisilo od sredstva kojim se izvršenje sprovodilo. Ovo osnovno procesno pravilo se primenjivalo kako u opštem izvršnom postupku, tako i u posebnim izvršnim postupcima, među kojima je izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad. Međutim, izvršni sud je u konkretnom slučaju postupao u suprotnosti sa navedenim izvršnim procesnim pravilom time što je u dva navrata dostavljao predlog za izvršenje izvršno m dužniku na izjašnjenje, zatim faktički tokom celog izvršnog postupka je tražio od izvršnog dužnika da se izjasni da li je primio predlog za izvršenje, te ako jeste, da se izjasni o visini zatezne kamate, čime je znatno uticao na dužinu trajanja izvršnog postupka, jer je preduzimao radnje na koje nije bio ovlašćen u smislu ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku. Zatim, izvršni sud je rešenje o izvršenju doneo tek 7. juna 2010. godine, skoro dve godine od dana podnošenja predloga za izvršenje, a navedeno rešenje nije dostavio ni izvršnom dužniku ni izvršnom poveriocu, na šta je bio procesno obavezan u smislu člana 53. stav 1. navedenog zakona.

8. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 31568/10 (ranije u predmetu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 11708/08), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 3. izreke.

9. Kako podnosilac ustavne žalbe nije tražio naknadu materijalne i nematerijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je samo utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljna i adekvatna pravična satisfakcija za podnosioca ustavne žalbe.

10. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na rad iz člana 60. stav 4. Ustava zasniva zapravo na navodima o povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud se nije posebno upuštao u razmatranje ove tvrdnje, te je odbacio ustavnu žalbu u tom delu, odlučujući kao u drugom delu tačke 3. izreke.

11. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 3) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti