Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred Republičkim geodetskim zavodom koji je trajao preko osam godina. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. jula 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S . M . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Gornji Milanovac u predmetu broj 952-70/2012 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. M . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M . iz Beograda, preko punomoćnika A . B, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu, 19. juna 2020. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku označenom u tački 1. izreke, kao i protiv presude Upravnog suda U. 2076/17 od 5. maja 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32. stav 1. i člana 58. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, ističe da je zbog nedelotvornog postupanja nadležnog organa uprave i Upravnog suda predmetni upravni postupak trajao osam godina.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud poništi osporeni akt i utvrdi pravo podnosi oca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu , osporeni akt i celo kupnu dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Gornji Milanovac broj 952-70/2012 od 10. aprila 2012. godine, donetim po službenoj dužnosti, dozvoljena je u listu nepokretnosti broj … KO Takovo isp ravka površine k.p. broj …/2, tako da zgrad a vodoprivrede , umesto dosadašnjih 45 m2, prema novom stanju ima površinu 43 m2, a JAZ umesto dosadašnjih 12a 33m2 , prema novom stanju ima površinu 10a 87m2. U obrazloženju rešenja je navedeno da je izradom digitalnog katastarskog plana utvrđena površina svake parcele i objekta, da je usled promene metode računanja površina došlo do razlike u površini pojedinih parcela; da u konkretnom slučaju ta razlika izlazi van granica dozvoljenog odstupanja i nije posledica promene metoda računanja površina, već je nastala usled greške premera; da k.p. broj …/2 od 1948. godine nije menjala oblik i površinu; da je, saglasno odredbama člana 137. Zakona o državnom premeru i katastru, odlučeno kao u dispozitivu.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Gornji Milanovac, istog broja i datuma kao gore navedeno, dozvoljena je u listu nepokretnosti broj … KO Takovo ispravka površine k.p. broj …/7, tako da porodična stambena zgrada, umesto dosadašnjih 80 m2, prema novom stanju ima površinu 80 m2, a njiva 2. klase , umesto dosadašnjih 4a 4m2 , prema novom stanju ima površinu 2a 89m2. Obrazloženje rešenja je istovetno gore navedenom, s tim što je utvrđeno da k.p. broj …/7 od 2004. godine nije menjala oblik i površinu.

Podnosilac ustavne žalbe je jednom žalbom, podnetom 8. avgusta 2012. godine i dopunjenom 24. avgusta iste godine, osporio oba navedena rešenja prvostepenog organa.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda broj 952-02-22-2245/2016 od 23. decembra 2016. godine odlučeno je „o žalbi podnosioca „izjavljenoj na dva rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Gornji Milanovac broj 952-70/2012 od 10. aprila 2012. godine“, tako što je žalba odbijena kao neosnovana. Drugostepeni organ je prihvatio razloge prvostepenog organa za donošenje rešenja u postupku ispravljanja utvrđenih grešaka i propusta u podacima o nepokretnostima.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 2076/17 od 5. maja 2020. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca us tavne žalbe podneta 7. februara 2017. godine protiv predmetnog rešenja tuženog organa, iz razloga navedenih u tom rešenju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalih, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10 ) bilo je propisano: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Saglasno odredbi člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09), ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Gornji Milanovac u predmetu broj 952-70/2012 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je konstat ovao da je osporeni postupak pokrenut po službenoj dužnosti donošenjem rešenja prvostepenog organa od 10. aprila 2012. godine i da je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda U. 2076/17 od 5. maja 2020. godine, dakle, da je trajao duže od osam godina , što, samo za sebe, može ukazivati na to da o predmetnom zahtevu nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmetni upravni postupak nije bio složen, ni u pogledu činjeničnih, niti pravnih pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da je on kao vlasnik predmetnih katastarskih parcel a ima o materijalni i pravni interes da se u razumnom roku utvrdi da li je ispravka površine tih parcela izvršena u skladu sa zakonom .

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da odgovornost za dugo trajanje predmetnog upravnog postupka snose drugostepeni organ, koji je o žalbi podnosioca odlučio nakon četiri godine i četiri meseca, kao i Upravni sud, budući da je predmetni upravni spor trajao tri godine i tri meseca.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je on propustio da u periodu od 201 2. do 2016. godine podnese tužbu Upravnom sudu zbog ćutanja administracije, u cilju ubrzanja postupka odlučivanja o njegovoj žalbi. Ustavni sud je, međutim, polazeći od svega navedenog, našao da navedeni doprinos podnosioca ustavne žalbe ne može uticati na ocenu Suda o tome da je u predmetnom upravnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpe o. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije , od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 2076/17 od 5. maja 2020. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Imajući u vidu sadržinu osporenog akta, Ustavni sud nalazi da je Upravni sud naveo jasne razloge zbog kojih je ocenio da rešenjem čiju je zakonitost ispitivao nije povređen zakon na štetu podnosioca. Po oceni ovog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnju o povredi označenih prava zajemčenih Ustavom .

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosi oca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti