Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine trajanja složenog krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Iako je postupak trajao pet godina, sud je, uzimajući u obzir složenost predmeta sa više okrivljenih, zaključio da dužina trajanja nije nerazumna.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Đ. K . iz U , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Đ. K . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Užicu u predmetu K. 109/10 (ranije pred Okružnim sudom u Užicu u predmetu K. 142/07) .

O b r a z l o ž e nj e

1. Đ. K . iz U . je 5. jula 201 2. godine, preko punomoćnika M. B. Đ , advokata iz J, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Užicu u predmetu K. 109/10 (ranije pred Okružnim sudom u Užicu u predmetu K. 142/07), kao i zbog povrede prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ( u daljem tekstu: Evropska konvencija).

Kako se član 6. Evropske konvencije sadržinski ne razlikuje od prava zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava, to Ustavni sud postojanje povred e ovog prava ceni u odnosu na označen u odredb u Ustava.

Podnosilac u ustavnoj žalbi detaljno iznosi tok krivičnog postupka koji je protiv njega vođen pred Višim (ranije Okružnim) sudom u Užicu i posebno ističe da je isti trajao „punih pet godina do donošenja oslobađajuće presude od strane Apelacionog suda u Kragujevcu“ , iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava kao i prava na naknadu nematerijalne štete , te da mu naknadi troškove postupka pred Sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe i još pet lica vođen je krivični postupak pred Višim (ranije Okružnim) sudom u Užicu, koji je pravnosnažno okončan.

Krivični postupak je pokrenut donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Ki. 35/2007 od 27. aprila 200 7. godine, istražnog sudije Okružnog suda u Užicu, zbog postojanja osnovane sumnje da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika. Rešenje o sprovođenju istrage je doneto i u odnosu na još pet lica.

Nakon sprovedene istrage, koja je trajala nepunih šest meseci, Okružno javno tužilaštvo u Užicu je 22. oktobra 200 7. godine protiv podnosioca ustavne žalbe (i još pet lica) podiglo optužnicu pred Okružnim sudom u Užicu za navedeno krivično delo.

Okružni sud u Užicu je 9. februara 200 9. godine, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, doneo presudu K. 142/07 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio kriv im zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i izrekao mu uslovnu osudu (tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i istivremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo).

Uvažavanjem, pored ostalih, i žalbe branioca podnosioca ustavne žalbe , Apelacioni sud u Kragujevcu je 11. februara 20 10. godine doneo rešenje Kž1. 163/10 kojim je ukinuo presudu Okružnog suda u Užicu i predmet vratio na ponovno suđenje prvostepenom, sada Višem sudu u Užicu, na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, Viši sud u Užicu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 30. novembra 2011. godine izrekao, a 2. decembra 2011. godine javno objavio presudu K. 109/10 kojom je, pored ostalog, podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i izrekao mu uslovnu osudu (tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i istivremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine ne izvrši novo krivično delo).

Apelacioni sud u Kragujevcu je, nakon održanog glavnog pretresa, 24. aprila 2012. godine doneo presudu Kž1. 1044/11 kojom je prvostepenu presudu u jednom delu potvrdio, a u drugom delu preinač io, te je podnosioca ustavne žalbe oslobodio od optužbe za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika.

4. Pristupajući oceni razloga i navoda podnosioca iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak ukupno trajao pet godina, računajući od 27. aprila 200 7. godine, kada je donošenjem rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Užicu postupak pokrenut, do 24. aprila 201 2. godine kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 1044/12 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe i još šest lica, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu. Ustavni sud je dalje utvrdio da su u toku postupka izvedeni brojni dokazi (saslušano je 23 svedoka i jedan veštak, obavljeno je ekonomsko veštačenje, te je izvršen uvid u brojnu pisanu dokumentaciju). Ustavni sud je utvrdio i da je predmet optužbe u osporenom krivičnom postupku razmatran dva puta pred dve sudske instance , pri čemu je pred drugostepenim sudom održan i glavni pretres. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na relativnu složenost konkretnog krivičnog predmeta.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da je bio okrivljen u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosioca postojao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku, kao i da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju postupka.

Imajući u vidu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud odlučivao o optužbama protiv šest okrivljena lica zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu, da je predmet optužbe dva puta razmatran pred dve sudske instance, te da je osporeni krivični postupak pravnosnažno okončan za pet godina, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je kako dosadašnjoj praksi ovog suda, tako i praksi Evropskog suda za ljudska prava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Užicu u predmetu K. 109/10 (ranije pred Okružnim sudom u Užicu u predmetu K. 142/07) nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine trajanja složenog krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti