Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Neprihvatljiv je stav redovnih sudova da se u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku ne može ceniti postupanje javnog izvršitelja, koji sprovodi izvršenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5699/2022
26.12.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. M. iz Kosova Polja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. M. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 128/21 od 14. januara 2022. godine i rešenjem Višeg suda u Leskovcu Rž g. 26/22 od 6. aprila 2022. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Leskovcu Rž g. 26/22 od 6. aprila 2022. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 128/21 od 14. januara 2022. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. M. iz Kosova Polja je 14. maja 2022. godine, preko punomoćnika M. M, advokata iz Prokuplja, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 128/21 od 14. januara 2022. godine i rešenja Višeg suda u Leskovcu Rž g. 26/22 od 6. aprila 2022. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjima odbijen kao neosnovan njen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u kome je imala svojstvo izvršnog poverioca, te da je neprihvatljiva ocena sudova da se u postupku po navedenom pravnom sredstvu ne može ceniti postupanje javnog izvršitelja, koji je u konkretnom slučaju nadležan za dalje sprovođenje izvršenja nakon donošenja rešenja o izvršenju. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi joj pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenog ustavnog prava.

Imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe prvenstveno ukazuje na proizvoljnost ocene sudova o domašaju zaštite prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da se podnositeljka u suštini poziva na povredu prava na pravično suđenje. Stoga je Sud cenio osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava isključivo u odnosu na osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač R. M, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 24. decembra 2021. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 2174/18, a u kome je imala svojstvo izvršnog poverioca.

Osnovni sud u Leskovcu je 14. januara 2022. godine doneo osporeno rešenje R4 I. 128/21, kojim je odbio kao neosnovan ovaj prigovor.

Odlučujući o žalbi predlagača, Viši sud Leskovcu u je osporenim rešenjem Rž g. 26/22 od 6. aprila 2022. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je u postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno da je Osnovni sud u Leskovcu, po predlogu za izvršenje ovde predlagača, odredio izvršenje, pa je rešenje o izvršenju dostavljeno na sprovođenje javnom izvršitelju; da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je odbijen kao neosnovan prigovor radi ubrzavanja tog izvršnog postupka; da iz odredbe člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku sledi da stranka može podneti prigovor radi ubrzavanja postupka samo u predmetima koji nisu okončani; da je predlagač u konkretnom slučaju podneo ovaj prigovor nakon što je okončan postupak pred izvršnim sudom i da se postupak trenutno vodi pred javnim izvršiteljem, čije postupanje ne može da nadgleda sud.

4. Odredbom člana 32. stav 1.Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. sztav 1. Ustava, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjima pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 2174/18, jer su sudovi ocenili da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet nakon okončanja izvršnog postupka. Obrazloženje osporenih akata se praktično zasniva na oceni prema kojoj sud, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne može da postupa po predmetnom prigovoru, jer postupak sprovođenja izvršenja vodi javni izvršitelj.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19 i 9/20), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu proizlazi da se predmetni izvršni postupak najpre vodio pred Osnovnim sudom u Čačku, te da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da su Osnovni sud u Leskovcu i Viši sud u Leskovcu izveli ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja postupka ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Ustavni sud nalazi da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Leskovcu Rž g. 26/22 od 6. aprila 2022. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I. 128/21 od 14. januara 2022. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

6. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud napominje da će se ponovo odlučivati o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka, pa da stranka u skladu sa odredbom člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku (nematerijalnu) štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, a o čemu govore odredbe člana 22. tog zakona. Pravo na pravično zadovoljenje ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena. Imajući u vidu navedeno, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

8. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti