Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer podnosilac nije naveo konkretne ustavnopravne razloge. Sud je ocenio da samo trajanje postupka od tri godine, bez dodatnih argumenata, nije dovoljno za utvrđivanje povrede.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-57/2011
12.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radeta Jovanovića iz Zrenjanina, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radeta Jovanovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 2441/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rade Jovanović iz Zrenjanina je 5. januara 2011. godine, preko punomoćnika Dragana Radina, advokata iz Zrenjanina, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 2441/10, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da parnični sud postupa već tri godine i da ''pravnosnažno i izvršno okončanje neće sigurno biti gotovo još bar nekoliko godina'', te da se radi o ''drastičnom nerazumnom roku postupanja''.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu 25. aprila 2007. godine protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva pravde radi naknade štete. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 2441/10 od 7. decembra 2010. godine, u prvom stavu izreke, sud se oglasio mesno nenadležnim za postupanje, dok je drugim stavom izreke odlučeno da se po pravnosnažnosti rešenja spisi dostave Osnovnom sudu u Zrenjaninu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

5. Ustavni sud ukazuje da samo formalno pozivanje na povrede odredaba Ustava kojima se jemče ljudska i manjinska prava i slobode, bez navođenja ustavnopravnih razloga koji bi mogli ukazivati da je Ustavom zajemčeno pravo zaista povređeno, ne čini ustavnu žalbu automatski dopuštenom.

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na obavezu sudova da postupaju u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni i činjenično utemeljeni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, složenošću predmeta, ponašanjem samog podnosioca i značajem koji predmet spora ima za njega, a što bi moglo predstavljati ustavnopravni razlog koji ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, dok samo trajanje parničnog postupka nije takvo da može ukazivati na povredu ovog Ustavom zajemčenog prava.

Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da mu je u osporenom postupku povređeno označeno ustavno pravo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti