Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na imovinu i dosuđuje naknadu materijalne štete. Propust države da namiri potraživanje prema stečajnom dužniku u pretežnom državnom vlasništvu predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5701/2016
21.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i M. Ć . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. juna 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žal ba M. Ć . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno član om 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. Ć . izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1707/15 od 16. decembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 234/16 od 2. marta 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . Ć . iz Leskovca je, 2 0. jula 2016. godine, preko punomoćnika T. S, advokata i z Leskovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim su dom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, kao i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž Gp. 234/16 od 2. marta 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1707/15 od 16. decembra 2015. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i p rava na pravično suđenje iz člana 21. stav 2. i člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se ističe povreda prava na imovinu u postupku stečaja u vezi kojeg su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud pravnosnažno utvrdili povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavnom žalbom se takođe osporavaju rešenja navedenih sudova u pogledu dosuđene visine naknade nematerijalne štete, kao vida pravičnog zadovoljenja podnosi teljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1707/15 od 16. decembra 2015. godine, u stavu I izreke, usvojen je zahtev predlagača , ovde podnositeljke ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagaču u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 38/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu II izreke je naloženo Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni st ečajni postupak što pre okončao; u stavu III izreke je utvrđeno pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000 dinara, kao i pravo na troškove postupka u iznos u od 6.780 dinara, dok je u stavu IV izreke odbijen zahtev predlagača za primerenu naknadu preko dosuđenog do tr aženog iznosa.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž Gp. 234/16 od 2. marta 2016 . godine odbio žalbu predlagača i ožalbeno rešenje R4 St. 1707/15 od 16. decembra 2015. godine potvrdio u st. III i IV izreke.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe u delu kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, Ustavni sud je ocenio da propust suda da namiri potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosi teljke ustavne žalbe, a protiv stečajnog dužnika DP „T.“ iz Leskovca, koji je bio u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g član om 58. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už- 1499/2008 od 16. jula 20 09. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tačk i 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir sopstvenu praksu (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine) i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, a krećući se u granicama zahteva, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanog iznosa utvrđenog u stečajnom postupku koji s e vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 63/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni podnositeljki . Naknada se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđ enje iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporena rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 1707/15 od 16. dec embra 2015. godine i Vrh ovnog kasacionog suda Rž gp. 234/16 od 2. marta 2016. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka svojim navodima ističe nezadovoljstvo iznosom koji joj je osporenim rešenjima dosuđen na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre , ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) , preventivno–kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahtev podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, nalož ili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosu dili joj naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilik a u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 20.000,00 dinara nije nerazumn a, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da je osporenim rešenjima podnositeljka ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan a, a u ustavnoj žalbe nisu pruženi dokazi da joj je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije.

8. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo , pored drugih, u Odluci Už-6 33/2011 od 8. maja 2013. godine.

U vezi sa zahtevom za naknadu troškova postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je osporenim rešenjima odlučeno i o troškovima tog postupka, a da ustavna žalba ne sadrži nijedan navod kojim se ukazuje na proizvoljnost ili arbitrernost osporenih odluka u tom delu. Stoga nije bilo ni uslova da Ustavni sud odlučuje o ovom zahtevu.

9. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti