Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravno sredstvo. Sud je poništio rešenje kojim je odbačen prigovor protiv obustave izvršenja, zaključivši da je, u skladu sa Ustavom, protiv rešenja o obustavi postupka dozvoljen prigovor kao pravni lek.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA“ a.d. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „ CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA“ a.d. i utvrđuje da je rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 8323/13 od 29. maja 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 8323/13 od 29. maja 2014. godine i određuje da nadležni sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 8323/13 od 7. maja 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „CREDIT AGRICOLE BANKA SRBIJA“ a.d. iz Novog Sada podnelo je , 3. jula 2014. godine, preko punomoćnika Vojina Jovanovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 8323/13 od 29. maja 2014. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje izvršnog suda kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnosioca ustavne žalbe podnet protiv rešenja o obustavi postupka izvršenja.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje izvršnog suda .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Drugi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 8323/13 od 7. maja 2014. godine obustavio postupak izvršenja, zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom. U pouci o pravnom leku tog rešenja je konstatovano da prigovor nije dozvoljen.

Sudija pojedinac Drugog osnovnog suda u Beogradu je osporenim rešenjem I. 8323/13 od 29. maja 2014. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor izvršnog poverioca „CREDIT AGRICOLE BANKE SRBIJA“ a.d, ovde podnosioca ustane žalbe, podnetim protiv navedenog rešenja o obustavi postupka. U obrazloženju osporenog rešenja sudij e pojedinca je navedeno: da je odredbom člana 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor samo kada je ovim zakonom propisano, te kako nije dozvoljen protiv rešenja o obustavi izvršenja, sud je primenom odredaba člana 39. stav 2. i člana 45. Zakona o izvršenju i obezbeđenju odlučio kao u izreci rešenja. U osporenom rešenju ja navedeno da protiv tog rešenja nije dozvoljen prigovor.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) bilo je propisano: da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka, da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom, a da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36.); da se protiv rešenja može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (39. stav 2.); da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica (član 76. stav 5.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da je Rešenjem Už-8166/12 od 23. januara 2014. godine odbacio ustavnu žalbu C.P.B. p .co ltd izjavljenu protiv rešenja kojim je obustavljeno sprovođenje izvršenja jer podnosilac ustavne žabe nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovao da podnosilac nije poučen o mogućnosti izjavljivanja ovog pravnog leka, da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da saglasno članu 39. ZIO, u roku od pet dana od dana prijema ovog rešenja, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja o obustavi postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je , za razliku od podnosioca ustavne žalbe u predmetu Už-8166/12, samoinicijativno podneo prigovor protiv rešenja o obustavi postupka izvršenja , koji je odbačen.

U postupku meritornog odlučivanja o ustavnoj žalbi Ustavni sud se usredsredio na pitanje da li je osporenim rešenjem izvršnog suda povređeno pravo podnosioca na žalbu ili drugo pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud donosi odluke u formi rešenja ili zaključka, s tim što se zaključkom sprovode pojedine radnje i upravlja postupkom (član 36. st. 1. i 3. ZIO). U ZIO nije definisana forma akta kojim se postupak obustavlja. Imajući u vidu da je obustava jedan od načina okončanja izvršnog postupka, te da se stoga obustavljanjem izvršnog postupka konačno odlučuje o pravu poverioca da namiri potraživanje u situaciji kada namirenje iz nekog od zakonom predviđenih razloga nije moguće, odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne predstavlja sprovođenje neke izvršne radnje ili akt upravljanja postupkom. To ima za posledicu da se odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne donosi u formi zak ljučka, već u formi rešenja, pa su u toj formi i donet i akt i koji se osporava ju ustavnom žalbom. Kako kod okončanja postupka obustavom u ZIO nije naveden prigovor kao dozvoljeni pravni lek, Ustavni sud smatra da u toj situaciji ima mesta shodnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), i to odredbe člana 399. stav 1. kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano. Iz navedenog proizlazi d a se protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka može podneti prigovor. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izneo u Rešenju Už-8166/12 od 23. januara 2014. godine.

S obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje o pravima i obavezama stranaka, kao u konkretnom slučaju, one imaju pravo na pravni lek - prigovor, u skladu sa članom 39. ZIO, te je i podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu, pripadalo pravo da protiv rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjavi prigovor veću prvostepenog suda. Međutim, u konkretnom slučaju, konstatovano je da pravni lek nije dozvoljen protiv rešenja o obustavi postupka, te je podnosiočev prigovor, koji je samoinicijativno podnet, odbačen osporenim rešenjem izvršnog suda.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 8323/13 od 29. maja 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke ove odluke .

6. Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 8323/13 od 29. maja 2014. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 8323/13 od 7. maja 2014. godine, ne prejudicirajući pri tome konačnu odluku izvršnog suda o ispunjenosti uslova za obustavu izvršenja.

7. S obzirom na to da je utvrđena povreda prava na pravno sredstvo i određeno otklanjanje štetnih posledica, to Ustavni sud nije posebno razmatrao pitanje prava na jednaku zaštitu prava.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti