Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog dugotrajnog neizvršenja pravnosnažne presude. Nalaže isplatu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa, pozivajući se na odgovornost države za dugove preduzeća sa društvenim ili državnim kapitalom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5716/2015
23.06.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radosava Sekulića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radosava Sekulića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2284/04 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1041/04) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 2284/04 od 23 . septembra 2005. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R adosav Sekulić iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 7. aprila 2014. godine, preko punomoćnika Darinke Obradović, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2284/04 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1041/04) Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-2310 /2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 304/14 od 26. decembra 2014. godine odbijen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ali je Vrhovni kasacioni sud preinačio prvostepeno rešenje te je usvojio zahtev predlagača i utvrdio da je u izvršnom postupku koji je u toku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2284/04 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1041/04) podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Viši sud u Čačku je dopisom R4-I. 304/14 od 8 . septembra 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu. Ovaj podnesak zaveden je pod brojem Už- 5716/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1041/04 od 16 . marta 200 4. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 53/00 od 3 . februara 2000 . godine, kojom je obavezan DP Fabrika "CER" iz Čačka, da tužiocu (izvršnom poveriocu) isplati na ime neisplaćene zarade iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje i troškove izvršenja i to na nepokretnosti dužnika označenoj na KP. br 4576, u KO Čačak. Međutim, kako je u toku postupka utvrđeno da na navedenoj nepokretnosti pored izvršnog dužnika još jedno preduzeće poseduje 24/110 idealnih delova iste, te da se izvršenje ne može parcijalno sprovesti, Opštinski sud u Čačku je 6. aprila 2004. godine ukinuo rešenje o izvršenju I. 1041/04 od 16. marta 2004. godine .

Opštinski sud u Čačku 23. septembra 2005. godine donosi novo rešenje o izvršenju I. 2284/04, koje kasnije ukida u delu koji se odnosi na uplatu pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, jer je izvršni dužnik izmirio te obaveze.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 304/14 od 26. decembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača Radosava Sekulića za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i u stavu drugom rešenja odbijen je zahtev za naknadu zbog povrede navedenog prava, a stavom trećim izreke rešenja odbijen je zahtev predlagača za naknadu materijalne štete i troškove parničnog postupka. Stavom četvrtim ovog rešenja predviđeno je da predlagač snosi troškove podnetog zahteva.

Odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Ržg. 42/15 od 2 5. februara 2015. godine usvoji njegovu žalbu, preinačio prvostepeno rešenje tako što je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2284/04 . U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku. Stavom trećem izreke tog rešenja je dosuđena naknada podnosiocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od 12.780,00 dinara. U stavu četvrtom izreke rešenja određeno je da se ustavna žalba u delu u kome je istaknuta povreda prava na imovinu vrati Ustavnom sudu radi odlučivanja.

U obrazloženju drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev predlagača za utvrđenje povrede pravo na suđenje u razumnom roku ; da je premetni izvršni postupka prioritetan (hitan) jer je u pitanju izvršenje presude iz radnog odnosa radi isplate garantovane zarade koja je od egzistencijalnog značaja za podnosioca; da postoji određen doprinos podnosioca trajanju postupka jer je bio pasivan u periodu od 26. novembra 2006. godine do 7. aprila 2014. godine; da postoji propust izvršnog suda, koji je neefikasno postupao u periodu od 2. marta 2004. godine pa sve do podnošenja zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ; da je zbog navedenog Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev predlagača , dosuđujući mu primerenu naknadu zbog povrede označenog prava u iznosu od 20.000,00 dinara, te da preko dosuđenog iznosa zahtev nije osnovan, jer je protivan cilju i svrsi zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 7. aprila 2014. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2284/04 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1041/04) , Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je, pored drugih, i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103//15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 2284/04 od 23. septembra 2005. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocima ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koj e je p odnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnom izvršnom postupku.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić

Slični dokumenti

• Už 5718/2015: Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog neizvršenja sudske presude
• Už 3224/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke
• Už 4949/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja
• Už 5799/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u izvršenju
• Už 5035/2015: Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka
• Už 4087/2015: Povreda prava na imovinu u izvršnom postupku protiv preduzeća u restrukturiranju
• Už 3225/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske presude