Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog uskraćivanja zatezne kamate

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Poništava rešenje nižestepenog suda kojim je odbijen zahtev za naplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka, uz obrazloženje da trenutno dejstvo novog zakona ne može ukinuti stečeno pravo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Jovanovića i Ruže Jovanović, oboje iz sela Isakovo, opština Ćuprija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Jovanovića i Ruže Jovanović i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji IPV (I). 99/14 od 30. maja 2014. godine povređeno pravo podnosilaca u stavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji IPV (I). 99/14 od 30. maja 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru izvršnih poverilaca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji I. 1011/13 od 30. aprila 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Jovanović i Ruža Jovanović, oboje iz sela Isakovo, opština Ćuprija, podneli Ustavnom sudu, 3. jula 2014. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji IPV (I). 98/14 od 30. maja 2014. godine i rešenja Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji IPV (I) . 99/14 od 30. maja 2014. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava .

U ustavnoj žalbi se iznosi tok izvršnog postupka u kome je Osnovni sud u Paraćinu – Sudska jedinica u Ćupriji rešenjem od 20. januara 2014. godine usvojio predlog za izvršenje podnosilaca ustavne žalbe u odnosu na glavno potraživanje i troškove parničnog postupka dosuđene izvršnom ispravom, a dopunskim rešenjem od 30. aprila 2014. godine odbio predlog u pogledu tražene zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka i navodi da su prigovor i izvršnih dužnika protiv ovih rešenja odbijen i osporenim rešenjima; da je ovakvom odlukom povređeno pravo podnosilaca na pravično suđenje, kao i pravo na jednaku zaštitu prava. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu ustavnih prava podnosilaca, poništi osporena rešenja i utvrdi pravo poverilaca na naknadu štete i naplatu tražene zakonske zatezne kamate, kao i da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je proteklo tačno tri godine dok je sud odlučio o predlogu za izvršenje, a još uvek nije započet postupak prinudne naplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 3. juna 2011. godine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Ćupriji P. 537/03 od 20. decembra 2004. godine i izvršnog rešenja Opštinskog sud u Ćupriji P. 672/06 od 13. jula 2007. godine, podneli Osnovnom sudu u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji, predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika I. J. iz Jasenova, radi naplate troškova parničnog postupka u iznosu od 92.150 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 20. decembra 2004. godine pa do isplate, troškova parničnog postupka u iznosu od 10.125 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 13. jula 2007. godine pa do isplate, kao i svih troškova ovog izvršnog postupka koliko budu izneli , prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji je rešenjem I. 1107/11 od 7. juna 2011. godine usvojio predlog za izvršenje. Po prigovoru izvršnog dužnika od 5. februara 2013. godine , Osnovni sud u Paraćinu je, rešenjem IPV (I). 78/13 od 25. februara 2013. godine, ukinuo navedeno rešenje o izvršenju i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Rešenje o izvršenju je ukinuto jer je drugostepeno veće našlo da je prvostepenim rešenjem pogrešno dozvoljeno izvršenje u delu naplate zakonske zatezne kamate i naložilo prvostepenom sudu da ponovo utvrdi da li izvršna isprava sadrži obavezu isplate zakonske zatezne kamate ili ne, a isto tako i sve druge činjenice na koje ukazuje prigovor dužnika, a naročito da li je shodno članu 115. ZIO moguće sprovođenje izvršenja na označenom poljoprivrednom zemljištu.

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji je rešenjem I. 524/13 od 5. marta 2013. godine usvojio predlog za izvršenje radi isplate dosuđenog glavnog potraživanja , sa zakonskom zateznom kamatom i trošk ova parničnog postupka, a odbio predlog za naplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka, kao neosnovan. Ovo rešenje je, po prigovoru izvršnog dužnika, ukinuto rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu IPV (I). 105/13 od 1. aprila 2013. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje, a zatim je rešenjem istog suda IPV (I) . 282/13 od 16. avgusta 2013. godine prigovor izvršnih poverilaca odbačen, jer je osporeno rešenje već bilo ukinuto rešenjem od 1. aprila 2013. godine.

Osnovni sud u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji je zatim, doneo rešenje I. 1011/13 od 20. januara 2014. godine, kojim je usvojio predlog za izvršenje radi isplate dosuđenog glavnog potraživanja , sa zakonskom zateznom kamatom i troškova parničnog postupka i dopunsk o rešenje I. 1011/13 od 30. aprila 2014. godine, kojim je odbio predlog za naplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka, kao neosnovan.

Izvršni poverioci su izjavili prigovor protiv oba navedena rešenja. Osnovni sud u Paraćinu je osporenim rešenjem IPV (I). 98/14 od 30. maja 2014. godine odbio prigovor izvršnih poverilaca protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji I. 1011/13 od 20. januara 2014. godine, a osporenim rešenjem IPV (I). 99/14 od 30. maja 2014. godine – protiv rešenja I. 1011/13 od 30. aprila 2014. godine. Oba prigovora su bila izjavljena iz istih razloga i odbijena sa istovetnom argumentacijom.

U obrazloženju osporenog rešenja IPV (I). 99/14 od 30. maja 2014. godine se, pored ostalog, navodi: da se postupak izvršenja sprovodi po sada važećem Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, tako da za odluku prvostepenog suda nije bila odlučna činjenica što je predlog za izvršenje podnet u vreme važenja ranijeg Zakona o izvršnom postupku, jer momentom stupanja na snagu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji se i primenjuje na sve postupke, prvost epeni sud nije mogao u svojoj odluci retroaktivno primenjivati odredbe ranijeg Zakona o izvršnom postupku; da sada važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne propisuje pravo izvršnog poverioca da potražuje i zakonsku zateznu kamatu na dosuđene troškove, te su ovi navodi punomoćnika izvršnih poverilaca neosnovani; da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o podnetom predlogu za izvr šenje pravilno cenio da predlog za izvršenje nije bio u skladu sa izvršnom ispravom u delu koji se odnosi na predložene kamate iz parničnog postu pka, a odredbom člana 12. Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđeno je da se izvršenje određuje na osn ovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije propisano, što podrazumeva da predlog za izvršenje mora da bude u potpunosti u sk ladu sa izvršnom ispravom ili verodostojnom ispravom; da je sa napred iznetog, Veće odbilo kao neosnovan prigovor izvršnih poverilaca i potvrdilo prvostepeno rešenje primenom člana 401. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP), koji se primenjivao u vreme donošenja rešenja o izvršenju bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi, od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate (član 35. stav 2.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) (u daljem tekstu: ZIO), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku prigovor, da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. st. 1. i 2.); da kada oceni da je prigovor izvršnog dužnika osnovan, sudija ga može usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje i protiv ovog rešenja može se izjaviti prigovor veću istog suda (član 44. st. 1. i 3.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom (član 358.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog, odnosno procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili arbitrerna, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Ustavni sud ispituje i to da li su redovni sudovi, u konkretnom slučaju, propustili da u obzir uzmu sve činjenične i pravne elemente koji su bitni za donošenje odluke, a što bi moglo da dovede do povrede označenog ustavnog prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da je Osnovni sud u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji , rešenjem I. 1107/11 od 7 . juna 2011. godine, usvojio predlog za izvršenje podnosilaca ustavne žalbe i odredio izvršenje radi namirenja troškova parničnog postupka dosuđenih izvršnim ispravama zajedno sa zakonskom zateznom kamatom, te da je drugostepeno veće , odlučujući po prigovoru izvršnog dužnika protiv ovog rešenja , isto ukinul o rešenjem IPV (I). 78/13 od 25. februara 2013. godine i predmet vrati lo prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku izvršni sud je dopunskim rešenjem I. 1011/13 od 30. aprila 2014. godine odbio predlog za naplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka, kao neosnovan, a prigovor protiv ovog rešenja je odbijen osporenim rešenjem IPV (I). 99/14 od 30. maja 2014. godine.

Po oceni Ustavnog suda, za odlučivanje o postojanju povrede prava na pravično suđenje, od suštinskog ustavnopravnog značaja je pitanje da li je izvršni sud imao mogućnost da u postupku po prigovoru najpre ukine rešenje o dozvoli izvršenja, pored ostalog, iz razloga neosnovanosti predloga za naplatu zatezne kamate na dosuđene troškove postupka, a da zatim u narednim fazama osporenim rešenjem pravnosnažno odbije predlog za namirenje potraživanja na ime zatezne kamate na troškove postupka, sa obrazloženjem da pravo na naplatu kamate u izvršnom postupku ne proizlazi iz samog zakona već mora biti određeno izvršnom ispravom, odnosno da mora da postoji identitet sadržine obaveze iz izvršne isprave i traženog izvršenja i da ZIO sa trenutnim dejstvom na postupak izvršenja koji je u toku ne predviđa zateznu kamatu na troškove postupka.

Ustavni sud najpre ukazuje da se zatezna kamata na troškove postupka dosuđivala izvršnom poveriocu u samom izvršnom postupku, na osnovu člana 35. stav 2. ZIP, u situaciji kada su u izvršnoj ispravi bili određeni troškovi postupka koji nisu bili namireni izvršnom poveriocu, i to od trenutka donošenja izvršne isprave, ako je takav predlog bio postavljen. Dakle, zatezna kamata na iznos dosuđenih troškova postupka je predstavljala pravo svakog izvršnog poverioca koje je crpeo iz samog zakona, odnosno radilo se o jednom izvornom zakonskom pravu koje je garantovano izvršnom poveriocu u predmetnoj procesnoj situaciji. U konkretno m izvršnom postupku, podnosioci ustavne žalbe su u predlogu za izvršenje tražili da im se dosudi i zatezna kamata na iznos neplaćenih troškova parničnog postupka i rešenjem o izvršenju je prihvaćen navedeni predlog. U trenutku podnošenja predloga za izvršenje i u trenutku donošenja rešenja o izvršenju na snazi je bio ZIP.

Osporeno rešenje kojim je pravnosnažno odbijen predlog podnosilaca za namirenje novčanog potraživanja na ime zatezne kamate na iznos dosuđenih parničnih troškova doneto je za vreme važenja sada važećeg ZIO. Sam ZIO ne predviđa institut zatezne kamate na dosuđene troškove postupka. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da trenutno dejstvo novog izvršnog procesnog zakona nije moglo da ima uticaja na ostvarivanje podnosiočevog predmetnog novčanog potraživanja. Ustavni sud još jednom ukazuje da trenutno dejstvo novog procesnog zakona, u konkretnom slučaju Zakona o izvršenju i obezbeđenju, na postupak koji je u toku, ne može da ima za posledicu poništaj radnje koja je preduzeta , odnosno ukidanje zakonskog prava koje je stečeno u skladu sa ranije važećim procesnim zakonom, u konkretnom slučaju Zakonom o izvršnom postupku (u vezi sa navedenim videti Odluku Ustavnog suda IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, objavljenu u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 53/13, kao i Odluku Už-6182/2011 od 12. juna 2014. godine, objavljenu na internet stranici Ustavnog suda). U trenutku podnošenja predloga za izvršenje i trenutku donošenja rešenja o izvršenju, ovo zakonsko pravo je bilo izričito predviđeno u ZIP i to zakonsko pravo je određeno u korist podnosioca ustavne žalbe. Sa donošenjem rešenja o izvršenju, novčano potraživanje na ime zatezne kamate na iznos parničnih troškova je postalo sastavni deo ukupnog podnosiočevog novčanog potraživanja koje je jedinstvena celina i od tog trenutka sporno novčano potraživanje je ušlo u sastav imovi ne podnosioca ustavne žalbe.

Ovakvo pravno stanovište Ustavni sud je zauzeo i u svojoj Odluci Už-7498/2012 od 13. novembra 2014. godine.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom rešenju Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji IPV (I). 99/14 od 30. maja 2014. godine dato ustavnopravno neprihvatljivo obrazloženje u pogledu toga da li podnos iocima ustavne žalbe pripada pravo na zateznu kamatu na dosuđene troškove postupka, te je ocenio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US , 40/15-dr. zakon i 103/15) ustavnu žalbu u tom delu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice povrede ustavnog prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji IPV (I). 99/14 od 30. maja 2014. godine i određivanjem da nadležni sud donese no vu odluku o prigovoru podnosilaca podnetom protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji I. 1011/13 od 30. aprila 2014. godine.

7. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava osporenim rešenjem IPV (I). 99/14 od 30. maja 2014. godine , to se nije upuštao u razmatranje trvrdnje podnosilaca o povredi prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava ovim rešenjem.

U vezi sa osporenim rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji IPV (I). 98 /14 od 30. maja 2014. godine, Ustavni sud je utvrdio da je njime pravnosnažno potvrđeno rešenje o izvršenju kojim je dozvoljeno izvršenje radi naplate potraživanja na ime dosuđenih troškova parničnog postupka i trokova izvršnog postupka koliko budu izneli. S obzirom na to da je o dozvoli izvršenja na ime zatezne kamate na dosuđene troškove parničnog postupka odlučeno posebnim dopunskim rešenjem, potvrđenim osporenim rešenjem IPV (I). 99/14 od 30. maja 2014. godine , u odnosu na koje je Sud utvrdio povredu prava podnosilaca na pravično suđenje i naložio nadležnom sudu da donese novu odluku o prigovoru podnosilaca protiv prvostepenog rešenja, to Ustavni sud nije posebno cenio povredu navedenog ustavnog prava i u odnosu na ovo osporeno rešenje.

U vezi sa zahtevom za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku koji nije okončan, Ustavni sud ukazuje da nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), 21. maja 2014. godine, za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su u toku nadležan redovni sud, te se podnosioci odgovarajućim zahtevom u smislu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ("Službeni glasnik RS", broj 40/15), mogu obratiti redovnom sudu.

S obzirom na napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke .

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić