Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro deset godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete, dok je zahtev za naknadu materijalne štete odbačen kao preuranjen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-572/2013
28.05.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Batića iz Vladičinog Hana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Batića i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 2744 /11 (ranije predmet Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 627/04) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Batić iz Vladičinog Hana podneo je, 23. januara 2013. godine, preko punomoćnika Srđana Stankovića, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 2744/11.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je, u svojstvu izvršnog poverioca, u maju 2004. godine podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP PK „Delišes“ iz Vladičinog Hana; da je Opštinski sud usvojio predlog za izvršenje rešenjem I. 627/04 od 26. maja 2004. godine; da izvršni postupak do trenutka podnošenja ustavne žalbe nije okončan. Istakao je zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 2744/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je, u svojstvu izvršnog poverioca, 26. maja 2004. godine Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP PK „Delišes“ iz Vladičinog Hana, i to prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P. 1356/03 od 19. januara 2004. godine, kojom je obavezan tuženi, ovde izvršni dužnik, da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime duga isplati iznos od 633.405,06 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Opštinski sud je rešenjem I. 627/04 od 27. maja 2004. godine usvojio predlog za izvršenje.

Rešenjem Opštinskog suda I. 627/04 od 28. februara 2005. godine izvršni postupak je prekinut, jer je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja.

Izvršni poverilac je 21. novembra 2007. i 16. juna 2008. godine urgirao nastavak postupka, s obzirom na to da je postupak restrukturiranja izvršnog dužnika okončan.

Opštinski sud je rešenjem I. 627/04 od 7. jula 2008. godine odredio nastavak postupka, „kako je protekao rok od 2 godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju dužnika koja je doneta 4. 1. 2006. godine, a koji rok je propisan čl. 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji“.

Okružni sud u Vranju je rešenjem Gž. 2164/08 od 22. decembra 2008. godine odbacio kao nedozvoljenu žalbu izvršnog dužnika izjavljenu protiv rešenja Opštinskog suda I. 627/04 od 7. jula 2008. godine.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu.

Izvršni poverilac je podneskom od 14. oktobra 2011. godine ponovo urgirao nastavak postupka.

Zaključkom Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 2744/11 od 26. decembra 2011. godine određen je nastavak izvršnog postupka.

Službeno lice je izašlo na teren 5. februara 2013. godine i na zapisniku konstatovalo „da u državini dužnika nema pokretnih stvari koje mogu biti predmet popisa, a u skladu sa ZIO“, kao i da „prisutni u ime dužnika izjavljuje da dužnik poseduje nepokretnost koja predstavlja deo upravne zgrade u Vladičinom Hanu“.

Zaključkom Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 2744/11 od 6. marta 2013. godine konstatovano je da izvršni dužnik ne poseduje pokretne stvari koje mogu biti predmet popisa, kao i da izvršni poverilac u roku od 45 dana od prijema ovog zaključka može ponovo predložiti sprovođenje popisa, te je poverilac upozoren da ako u ostavljenom roku ne predloži ponovni popis pokretnih stvari ili ako i prilikom drugog popisa ne budu pronađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud će obustaviti izvršenje.

Rešenjem Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 2744/11 od 31. jula 2013. godine obustavljen je postupak izvršenja, jer izvršni dužnik nije postupio po nalogu tog suda iz zaključka od 6. marta 2013. godine. Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac je izjavio prigovor.

Nakon 1. januara 2014. godine, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, koji je rešenjem I. 2744/11 od 12. marta 2014. godine prekinuo postupak izvršenja, jer je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 1/14 od 30. januara 2014. godine nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje na ranije zauzet stav da rešenje o prekidu postupka zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom u suštini ima dejstvo obustave postupka, jer nakon okončanja stečaja ne postoji mogućnost nastavka izvršnog postupka (vid. Rešenje Ustavnog suda Už-6012/2011 od 21. maja 2014. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak, pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu 26. maja 2004. godine a okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 2744/11 od 12. marta 2014. godine, trajao skoro devet godina i deset meseci, s tim što je od 28. februara 2005. do 7. jula 2008. godine bio u prekidu.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmet u nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namir io svoj e potraživanje.

Ustavni sud ocenjuje da je postavljeni zahtev bio od nesumnjivog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlo gom za izvršenje traženo namirenje velikog novčan og potraživanja utvrđenog pravnosnažnom sudskom odlukom. Ispitujući ponašanje podnosioca u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da se on nakon nastavka postupka u julu 2008. godine držao pasivno i nije podnosio urgencije za nastavak postupka sve do oktobra 2011. godine. Takođe, podnosilac nije postupio po nalogu suda Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 2744/11 od 6. marta 2013. godine i izjasnio se o daljem toku postupka, odnosno nije ukazao sudu da je izvršenje određeno prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, a ne popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika .

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nala zi da je dužem trajanju postupka ipak prvenstveno doprinelo neefikasno postupanje Opštinskog suda i Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu. Naime, Opštinski sud od donošenja rešenja o izvršenju 27. maja 2004. godine do prekida postupka 28. februara 2005. godine, nije preduzeo nijednu radnju u cilju namirenja poverioca i okončanja izvršnog postupka. Isti sud je i nakon nastavka postupka do 1. januara 2010. godine bio potpuno neaktivan. Osnovni sud u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu je, nakon urgencije podnosioca, zaključkom I. 2744/11 od 26. decembra 2011. godine odredio nastavak izvršnog postupka, iako je postupak formalno bio nastavljen još u julu 2008. godine rešenjem Opštinskog suda. Prvu radnju nakon „nastavka“ postupka, taj sud je preduzeo tek izlaskom službenog lica na teren u februaru 2013. godine, kada je pokušan popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, iako je izvršenje određeno prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, a izvršni poverilac u toku postupka nije uopšte predložio promenu predmeta izvršenja. Takođe, taj sud je rešenjem I. 2744/11 od 31. jula 2013. godine obustavio postupak izvršenja, a da uopšte nije pokušana prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika.

Ustavni sud konstatuje da je osporeni izvršni postupak prekinut rešenjem Opštinskog suda I. 627/04 od 28. februara 2005. godine, saglasno odredbama člana 31. st. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 45/05), koj ima je bilo propisano da ako odluka o restrukturiranju subjekta privatizacije nije doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, prinudno izvršenje ne može se odrediti ili sprovesti u roku od dve godine od dana donošenja odluke o restrukturiranju, kao i da se postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida. U tom smislu, Ustavni sud ocenjuje da se činjenica što je postupak bio prekinut zbog restrukturiranja izvršnog dužnika ne može staviti na teret postupajućem sudu, imajući u vidu da je izvršni postupak prekinut saglasno tada važećim zakonskim odredbama.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi ocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Surdulici – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 2744/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 627/04), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, pasivno ponašanje podnosioca izvršne žalbe u jednoj fazi postupka, te činjenicu da je postupak bio u prekidu. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U delu ustavne žalbe, kojim se ističe povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je taj zahtev preuranjen, imajući u vidu da je nad izvršni m dužnik om rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 1/14 od 30. januara 2014. godine otvoren stečajni postupak, te da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost naplate svog potraživanja utvrđenog pravnosnažnom presudom u stečajnom postupku. Stoga je Ustavni sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, te je rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je i zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete odbacio kao preuranjen i rešio kao u tački 3. izreke.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je , na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti