Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko devet godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete, dok su ostali zahtevi i žalba protiv presuda odbačeni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5721/2016
26.12.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić , dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Nataša Plavšić , članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi G . J . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. J . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Ubu P. 3725 /11 povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1 .200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove o dluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba G. J . izjavljena pr otiv presude Osnovnog suda u Ubu P. 3725/11 od 13. marta 2014. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P. 3725/11 od 18. februara 2016. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2707/16 od 12. maja 2016. godine.

4. Odbacuje se zahtev G. J . za naknadu materijalne štete i utvrđenje povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. J . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 21. jul a 2016. godine, ustavnu žalbu, koju je dopunila 19. septembra 2016 , 10. jula 2017. i 15. januara 2019. godine, protiv presuda navedenih u tački 3. izreke, kao i zbog povrede p rava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u postupku iz tačke 1. izreke, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe , obrazlažući parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navodi da, u konkretnom slučaju, postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja. Takođe, podnositeljka osporava i presudu Osnovnog suda u Ubu P. 3725/11 od 13. marta 2014. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P. 3725/ 11 od 18. februara 2016. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2707/16 od 12. maja 2016. godine . Podnositeljka predlaže da se u tvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku te da joj se odredi naknada nematerijalne štete (što je traženo inicijalnom ustavnom žalbom), kao i da se odredi naknada materijalne štete i utvrdi povreda i prava na imovi nu (što je traženo dopunom ustavne žalbe od 19. septembra 2016. godine).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Ubu P. 3725/11 (ranije spis Opštinskog suda u Lajkovcu P. 26 /07) i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

G. J . iz Beograda , ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 30. januara 2007. godine tužbu Opštinskom sudu u Lajkovcu protiv tuženog JKP „G.“ Lajkovac i Opštine Lajkovac , radi činidbe i naknade štete. G . J . je 2. septembra 2009. godine pred istim sudom podnela tužbu i protiv tužene „K .“ DOO L. povodom koje je formiran predmet P. 158/08. Na ročištu održanom 11. decembra 2008. godine spisi predmeta Opštinskog suda u Lajkovcu P. 158/08 su spojeni spisima P. 26/07 tog suda radi jedinstvenog odlučivanja.

U sprovedenom postupku zakazano je ukupno 27 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 21 održano na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem tužilje i šest svedoka, kao i uviđajem na licu mesta i veštačenjem sudskog veštaka geometra, zatim veštaka poljoprivredne struke koje je dopunjeno i šumarske struke koje je dopunjeno . Ostalih šest ročišta nije održano bez krivice tužilje. Ročišta nisu održavana uglavnom zbog procesnih smetnji – neuredne dostave.

U toku postupka, najpre, je doneta presuda Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Lajkovcu P. 1460/10 od 13. aprila 2010. godine, koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beograd u Gž. 14792/10 od 28. septembra 2011. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku je doneta osporena presuda Osnovnog suda u Ubu P. 3725/11 od 13. marta 2014. godine kojom je, stavom prvim izreke, usvojen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, pa su tuženi JKP „G.“ Lajkovac i Opština Lajkovac obavezani da sa katastarske parcele broj 375 šuma treće klase u pov. od 0. 24,80 ha KO J. uklone smeće i parcelu vrate u prvobitno stanje ; stavom drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa su tuženi JKP „G.“ Lajkovac i Opština Lajkovac obavezani da tužilji na ime naknade štete solidarno plate iznos od 303.414,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom ; stavom trećim izreke tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 420.560,00 je odbijen kao neosnovan ; stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev prema tuženoj „K.“ DOO L; stavom petim izreke obavezani su tuženi JKP „G.“ Lajkovac i Opština Lajkovac da tužilji solidarno naknade troškove postupka.

Protiv presude Osnovnog suda u Ubu P. 3725/11 od 13. marta 2014. godine tužene JKP „Gradska čistoća“ Lajkovac i Opština Lajkovac su 19. odnosno 14. maja 2014. godine izjavile žalbu.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3420/14 od 21. januara 2016. godine vraćeni su spisi O snovnom sudu u Ubu radi ispravke navedene prvostepene presude.

Rešenjem Osnovnog suda u Ubu P. 3725/11 od 18. februara 2016 . godine ispravljena je presuda tog suda od 13. marta 2014. godine.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2707/16 od 12. maja 2016. godine , stavom prvim izreke, delimično je odbijena kao nesnovana žalba tužene Opštine Lajkovac i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Ubu P. 3725/11 od 13. marta 2014. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda od 18. februara 2016. godine, u delu stava prvog izreke u odnosu na Opštinu Lajkovac i stava drugog izreke, u odnosu na tuženu Opštinu Lajkovac za iznos od 71.510,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom ; stavom drugim izreke preinačena je navedena prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i drugog izreke, kao i u stavom petom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tuženo JKP „G.“ Lajkovac.

Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2707/16 od 12. maja 2016. godine dostavljen a punomoćniku tužilje 22. juna 2016. godine.

4. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2707/16 od 12. maja 2016. godine , kojom je pravnosnažno okončan predmetni postupak , proteklo devet godina i pet meseci

Navedeno trajanje parničnog postupka izaziva sumnju da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se trajanje jednog postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija i da ne zavisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj prava za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova.

Ustavni sud je ocenio da su se u predmetnom parničnom postupku postavila relativno složena činjenična i pravna pitanja.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, Usta vni sud je ocenio da podnositeljka nije doprineli dužini trajanja osporenog sudskog postupka. Usta vni sud je zaključio da je podnositeljka ustavne ž albe imala legitimni interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka dao prvostepeni sud. Naime, Ustavni sud utvrdio da je postupak pred prvostepenim sudovima trajao ukupno pet i po godina, kao i da je zbog propusta Osnovnog suda u Ubu drugostepeni sud u žalbenom postupku vratio spise prvostepenom sudu radi ispravke prvostepene presude . Pored toga, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da šest ročišta nije održano uglavnom zbog neuredne dostave poziva.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog učinjene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovoj ustavnopravnoj stvari. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu dužinu trajanja predmetnog postupka i postupanje prvostepenog suda, postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15), od 5. aprila 2016. godine, kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela.

U vezi sa istaknutim zahtevom podnositeljke od 19. septembra 201 6. godine, koji se odnosi na naknadu materijalne štete, kao i utvrđenje povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava , Ustavni sud ukazuje da se blagovremenost naknadnog podneska u kojem se ističe novi zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, vezuje za datum predaje tog podneska.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2707/16 od 12. maja 2016. godine , kojom je pravosnažno okončan osporeni postupak dostavljen a punomoćniku tužilje – ovde podnositeljke 22. juna 2016. godine.

Imajući u vidu datum podnošenja dopune ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao tački 4. izreke.

5. Analizirajući navode i razloge ustavne žalbe koji se odnose na presudu Osnovnog suda u Ubu P. 3725/11 od 13. marta 2014. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda P. 3725/ 11 od 18. februara 2016. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 2707/16 od 12. maja 2016. godine , Ustavni sud nalazi da podnositeljka ustavne žalbe, nezadovoljna ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu ustavnih prava, od Ustavnog suda, zapravo, traži da postupa kao revizijski sud i da još jednom, nakon redovnih sudova, oceni osnovanost njenog tužbenog zahteva povodom kojeg je vođena predmetna parnica. Ovo iz razloga što iz sadržine ustavne žalb e proizlazi da povredu ustavnih prava podnositeljka ustavne žalbe obrazlaže, pre svega, nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da osporava valjanost ocene prethodno izvedenih dokaza od strane postupajućih sudova , a što ne predstavlja argumentovane ustavnopravne razloge koji bi vodili meritornom odlučivanju Suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je rešio kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti