Povreda prava na rad prilikom raspoređivanja državnog službenika
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na rad. Podnositeljka je nezakonito proglašena neraspoređenom prilikom sistematizacije, što je dovelo do prestanka radnog odnosa. Odluke nadležnih organa nisu adekvatno obrazložile razloge za takvu odluku.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O. S . iz Mionice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. aprila 2024. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba O. S . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Valjevu Su. V-35 broj 40/18 od 25. maja 2018. godine, rešenjem Žalbene komisije sudova broj 112-01-00048/2018-01 od 27. jula 2018. godine i presudom Upravnog suda U. 14577/18 od 4. maja 2020. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na rad, zajemčeno odredbama člana 60 . st. 1. i 3. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 14577/18 od 4. maja 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije sudova broj 112-01-00048/2018-01 od 27. jula 2018. godine.
3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.
O b r a z l o ž e nj e
1. O. S . iz Mionice podnela je Ustavnom sudu, 18. juna 2020. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Valjevu Su. V-35 broj 40/18 od 25. maja 2018. godine, zbog povrede prava na rad zajemčenog članom 60. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe ostala neraspoređena po stupanju na snagu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Osnovnom sudu u Valjevu; da je na upražnjeno radno mesto 2012. godine raspoređena V . B . sa obrazloženjem da ima prednost zbog iskustva u radu sa zemljišn om knjig om; da je zemljišna knjiga, međutim, prestala da važi krajem decembra 2010. godine, stupanjem na snagu Zakona o državnom premeru i katastru, te da to nije moglo presudno uticati da navedeno lice ima prednost prilikom raspoređivanja; da je podnositeljka za poslednje tri godine koje su prethodile donošenju navedenog pravilnika bila ocenjena najvišim ocenama, dok je raspoređeno lice bilo ocenjeno samo za jednu godinu najvišom ocenom, a za ostale dve godine nije ocenjeno; da je posledica sticanja statusa neraspoređenog državnog službenika bio prestanak radnog odnosa podnositeljke.
Podnositeljka je p redložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Valjevu od 25. maja 2018. godine i naloži tom sudu da je rasporedi na bliže opisane poslove. Tražila je i naknadu materijalne štete zbog izgubljene neto minimalne zarade, za period od 31. avgusta 2010. do 30. juna 2020. godine, u opredeljenom novčanom iznosu.
Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe zaključio da podnositeljka, takođe, osporava rešenje Žalbene komisije sudova broj 112-01-00048/2018-01 od 27. jula 2018. godine i presudu Upravnog suda U. 14577/18 od 4. maja 2020. godine, koji su doneti u postupku ocene zakonitosti osporenog rešenja Osnovnog suda u Valjevu od 25. maja 2018. godine.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , iz nepotpunih spisa predmeta Osnovnog suda u Valjevu Su. V-35 broj 40/18, obaveštenja tog suda Su. VIII 93/23 i Su . VIII 107/23 od 10. i 28. marta 2023. godine , uverenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Valjevo broj 951-3-013-7633/2023 od 22. marta 2023. godine, kao i iz celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće:
3.1. Činjenice koje se odnose na raspoređivanje podnositeljke ustavne žalbe:
Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu V Su. 39/10-6 od 25. januara 2010. godine određeno je da je podnositeljka ustavne žalbe, državni službenik u Opštinskom sudu u Mionici, privremeno neraspoređena, počev od 1. januara 2010. godine, te je preuzeta u Osnovni sud u Valjevu, do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta (u daljem tekstu: Pravilnik) , kada će konačno biti odlučeno o njenom radnopravnom statusu.
Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu V Su. 39/10-49 od 14. juna 2010. godine određeno je da je podnositeljka, kao državni službenik u Osnovnom sudu u Valjevu, ostala neraspoređena, počev od 1. jula 2010. godine, kao i da joj prestaje radni odnos, ako u roku od dva meseca ne bude premeštena u drugi državni organ.
Rešenjem Žalbene komisije sudova broj 112-01-00477/2010-01 od 24. septembra 2010. godine poništeno je navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak , iz razloga što se iz dostavljenih spisa predmeta i obrazloženja pobijanog rešenja nije videlo da li su prilikom raspoređivanja državnih službenika po novom Pravilniku poštovane odredbe člana 133. Zakona o državnim službenicima.
U daljem toku postupka, rešenja Osnovnog sud a u Valjevu V Su. broj 35-21/12 od 30. aprila 2012, Su. V-35 107/17 od 28. jula 2017. i Su. V-35.132/17 od 18. decembra 2017. godine, kojima je određeno da je podnositeljka neraspoređena, počev od 11. juna 2010. godine, poništena su rešenjima Žalbene komisije sudova , te je predmet vraćen na ponovni postupak.
Drugostepeni organ je ukazao na to da u situaciji kada postoji samo jedno nepopunjeno radno mesto „referent u zemljišnoj knjizi“, za koje dvoje privremeno neraspoređenih državnih službenika - podnositeljka ustavne žalbe i V . B . ispunjavaju uslove i imaju identične ocene, kriterijum na osnovu koga se vrši raspoređivanje ne može biti to da je jedna od njih morala ostati neraspoređena, već se mora navesti odlučna činjenica koja je opredelila da se na nepopunjeno radno mesto rasporedi upravo V. B, a ne podnositeljka ustavne žalbe.
Takođe su donete presude Upravnog suda U. 10951/12 od 25. decembra 2014. i U. 6740/15 od 18. maja 2017. godine, kojima su uvažene tužbe podnositeljke i poništena konačna rešenja Žalbene komisije sudova. Prvom presudom iz razloga što sudu nisu dostavljeni kompletni spisi predmeta, a drugom presudom zato što nije utvrđeno na kom radnom mestu je V. B . bila raspoređena do 31. decembra 2009. godine, te da li je i kojom ocenom je ocenjena pre 2007. godine, s obzirom na to da je ocenjivanje državnih službenika uvedeno odredbom člana 133. stav 1. Zakona, koji je stupio na snagu 1. juna 2006. godine.
U narednom rešenju Osnovnog suda u Valjevu Su. V-35-36/18 od 15. marta 2018. godine, kojim je odlučeno na isti način kao i u prethodnim rešenjima tog suda, prvi put je navedeno da je na raspoređivanje V. B . na upražnjeno radno mesto presudno uticalo to što je ranije bila raspoređena na poslove i zadatke vodioca zemljišne knjige, što znači da ima iskustvo i u radu u zemljišnoj knjizi.
Drugostepeni organ je rešenjem broj 112-01-00030/2018-01 od 20. aprila 2018. godine poništio navedeno prvostepeno rešenje. To je obrazloženo time da prvostepeni organ nije pravilno sproveo postupak raspoređivanja podnositeljke, imajući u vidu da V. B . nije bila ocenjena za dve od poslednje tri godine koje su prethodile donošenju novog Pravilnika, niti se iz stanja u spisima predmeta može utvrditi da je podnositeljki u nedostatku odgovarajućeg radnog mesta ponuđeno niže radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi.
Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Valjevu Su. V-35 broj 40/18 od 25. maja 2018. godine ponovo je određeno da je podnositeljka ustavne žalbe neraspoređena, počev od 11. juna 2010. godine. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je navedeno: da je Pravilnik I Su. broj 9/10-3 od 20. maja 2010. godine stupio na snagu 11. juna 2010. godine, kada su se stekli uslovi za raspoređivanje zaposlenih koji su do tada bili u statusu privremeno raspoređenih, odnosno privremeno neraspoređenih državnih službenika , prema Privremenom pravilniku broj 110-00-00079/2009-03 od 7. oktobra 2009. godine; da je Pravilnikom sistematizovano 35 radnih mesta sa 176 izvršilaca; da je v.f. predsednika suda donela rešenja o raspoređivanju na 175 „ izvršilačkih pozicija“ , koja su postala pravnosnažna, tako da podnositeljka na njih ne može biti raspoređena ; da je naknadno utvrđeno da je ostala nepopunjena jedna „izvršilačka pozicija“ na radnom mestu „referent u zemljišnoj knjizi“; da je za raspoređivanje na to radno mesto za jednog izvršioca uzeto u obzir osam privremeno neraspoređenih državnih službenika koji su ispunjavali uslove ; da su podnositeljka ustavne žalbe i V . B , pre navedenog raspoređivanja, radile na radnom mestu „ upisničar“, čiji poslovi su najsličniji poslovima radnog mesta na koje se raspoređuje , i da su u poslednje tri godine, u periodu od 2007. do 2009. godine , identično ocenjene; da je podnositeljka za 2007, 2008. i 2009. godinu ocenjena sa najvišom ocenom, dok je V . B . za 2008. godinu ocenjena najvišom ocenom, a 2007. i 2009. godine se nalazila na porodiljskom odsustvu zbog čega nije ocenjena za te godine (za 2006. godinu je dobila ocenu naročito se ističe); da je uvidom u rešenje Opštinskog suda u Ljigu I Su. 14/92 od 31. januara 1992. godine utvrđeno da je V. B . bila raspoređena na poslove i zadatke vodioca zemljišne knjige, što znači da ima iskustvo i u radu u zemljišnoj knjizi; da je u toku bio postupak objedinjavanja zemljišne knjige i katastra nepokretnosti, te je bilo neophodno da se na to radno mesto rasporedi službenik sa iskustvom u toj oblasti, što je presudno uticalo da V . B . bude raspoređena na radno mesto „referent u zemljišnoj knjizi“, a da podnositeljka ostane neraspoređena; da činjenica da se V . B . nalazila na porodiljskom odsustvu 2007. i 2009. godine i da nije ocenjena za te godine, nije mogla biti iskorišćena da se podnositeljki da prednost po tom osnovu, jer bi to značilo diskriminaciju V . B; da su na sve sistematizovane „izvršilačke pozicije“ raspoređeni državni službenici, čija rešenja o raspoređivanju su postala pravnosnažna još tokom juna 2010. godine, pa bi bilo pravno nemoguće da prvostepeni organ donese rešenje kojim bi se odlučilo o raspoređivanju podnositeljke na neko radno mesto; da čak i u slučaju da prvostepeni organ nije pravilno sproveo postupak raspoređivanja (koji zaključak ne stoji), ne postoji pravna mogućnost za drugačiju odluku.
Osporenim rešenjem Žalbene komisije Vlade broj 112-01-00048/2018-01 od 27. jula 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.
Podnositeljka je u tužbi podnetoj protiv navedenog drugostepenog rešenja, kao i u prethodnim žalbama, osporila razlog zbog koga je V . B . data prednost prilikom raspoređivanja na nepopunjeno radno mesto, ističući da je zemljišna knjiga do tog raspoređivanja prestala da postoji.
Osporenom presudom Upravnog suda U. 14577/18 od 4. maja 2020. godine odbijena je tužba podnositeljke. U obrazloženju osporene presude je navedeno da su prilikom donošenja pobijanog rešenja otklonjeni nedostaci na koje je ukazano presudom od 18. maja 2017. godine, budući da su uzeti u obzir poslovi koje su podnositeljka i V . B . obavljale pre raspoređivanja i što je s tim u vezi navedeno zašto je ovoj drugoj data prednost. Ocenjujući navod tužbe da je zemljišna knjiga prestala sa radom u 2010. godini, te da se aprila 2012. godine nije moglo doneti rešenje o raspoređivanju V . B . na radno mesto „referent u zemljišnoj knjizi“, koja ne postoji, Upravni sud je naveo da je predmet upravnog spora ocena zakonitosti akta o neraspoređivanju podnositeljke ustavne žalbe, a ne akta o raspoređivanju V . B, što je moglo eventualno biti predmet drugog upravnog postupka i upravnog spora.
Podnositeljki ustavne žalbe je kao neraspoređenom državnom službeniku, po sili zakona, prestao radni odnos, u skladu sa odredbom člana član 131. stav 1. tačka 3) Zakona o državnim službenicima.
3.2. Činjenice koje se odnose na raspoređivanje državnog službenika V. B:
V. B . je do 31. decembra 2009. godine bila raspoređena na radno mesto „upisničar“ u Opštinskom sudu u Lj igu, a potom je od 1. januara 2010. godine preuzeta u Osnovni sud u Valjevu kao privremeno neraspoređena do donošenja Pravilnika. Po donošenju novog Pravilnika, ostala je neraspoređena počev od 1. jula 2010. godine. Nakon poništaja rešenja kojim je određeno da je neraspoređena, Osnovni sud u Valjevu je doneo rešenje V Su. broj 35-23/12 od 30. aprila 2012. godine kojim je raspoređena na radno mesto „referent u zemljišnoj knjizi“, u zvanju „referent“, s tim što je dužna da stupi na rad u roku od osam dana od dana konačnosti rešenja. U tom rešenju je navedeno da je V. B . u poslednje tri godine pre donošenja novog Pravilnika imala identične ocene kao i podnositeljka ustavne žalbe, ali da je jedna od njih dve morala ostati neraspoređena.
V. B . nije faktički radila u Osnovnom sud u u Valjevu u periodu od 1. jula 2010. do stupanja na rad po rešenju od 30. aprila 2012. godine. Na radnom mestu „referent u zemljišnoj knjizi“ je bila raspoređena sve do 10. februara 2016. godine, kada je raspoređena na radno mesto za prijem, overu i ekspediciju pošte, u skladu sa novim Pravilnikom.
3.3. U Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Osnovnom sudu u Valjevu I Su. broj 9/10-3 od 20. maja 2010. godine pod brojem 26. sistematizovano je radno mesto „referent u zemljišnoj knjizi“, sa sledećim opisom poslova: izrađuje rešenja po zemljišno-knjižnim predmetima, vrši upis stvarnih prava, sprovodi zabeležbe, predbeležbe, brisanje tereta, provodi prijavne listove kroz zemljišne knjige, izdaje izvode iz zemljišne knjige, razne potvrde i uverenja, sređuje predmete po žalbama i dostavlja drugostepenom sudu, obavlja i druge poslove po nalogu šefa zemljišne knjige, zemljišno knjižnog sudije i predsednika suda.
Prema obaveštenjima Osnovnog suda u Valjevu Su. VIII 93/23 i Su . VIII 107/23 od 10. i 28. marta 2023. godine, poslovi zemljišne knjige su se u tom sudu obavljali do januara 2012. godine, a nakon toga, zaposleni na radnom mestu „referent u zemljišnoj knjizi“ su bili raspoređeni kao referenti na poslovima u parničnoj, vanparničnoj, krivičnoj i izvršnoj pisarnici, kao i na radnim mestima za prijem i ekspediciju pošte, koji poslovi odgovaraju njihovoj stručnoj spremi.
U uverenju Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Valjevo broj 951-3-013-7633/2023 od 22. marta 2023. godine je navedeno da su poslednji zemljišno-knjižni ulošci preuzeti od Osnovnog suda u Valjevu u martu i aprilu 2012. godine i da se od tada računa da je okončan postupak izlaganja i osnivanja katastra nepokretnosti.
4. U konkretnom slučaju su relevantne odredbe člana 60. st. 1. i 3. Ustava kojima je utvrđeno da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08 i 104/09), u tekstu koji je važio u vreme kada je utvrđeno da je podnositeljka neraspoređena, bilo je propisano: da državni službenik ima pravo žalbe na rešenje kojim se odlučuje o njegovim pravima i dužnostima, ako žalba ovim zakonom nije izričito isključena (član 16. stav 1.); da je odgovarajuće radno mesto ono čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se državni službenik premešta i za koje državni službenik ispunjava sve uslove (član 91.); da državnom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona ako je neraspoređen a ne bude premešten na drugo radno mesto - narednog dana od proteka dva meseca otkad je postao neraspoređen (član 131. stav 1. tačka 3)); da ako Pravilnik bude tako izmenjen da neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika smanjen, prekobrojni državni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednje tri godine (član 133. stav 1.); da ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, prekobrojni državni službenik može, uz svoju saglasnost, biti premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, a ako ni takvo radno mesto ne postoji postaje neraspoređen (član 133. stav 2.); da se u slučaju donošenja novog Pravilnika, svi državni službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta, pri čemu rukovodilac vodi računa o tome na kojim su poslovima radili pre raspoređivanja (član 134. stav 1.); da ako novim Pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj državnih službenika bude smanjen, na prekobrojne državne službenike primenjuju se odredbe ovog zakona koje važe za slučaj izmene Pravilnika (član 133. ovog zakona) (član 134. stav 2.); da ako državni organ bude ukinut a njegov delokrug preuzme drugi državni organ, on preuzima i državne službenike iz ukinutog državnog organa, rešenjima koja donosi rukovodilac državnog organa koji je preuzeo delokrug (član 135. stav 1.); da do donošenja novog Pravilnika u državnom organu koji je preuzeo delokrug, preuzeti državni službenici nastavljaju da rade poslove koje su radili, a pravo na platu ostvaruju prema dotadašnjim rešenjima (član 135. stav 2.); da se posle donošenja novog Pravilnika primenjuju odredbe ovog zakona koje važe za slučaj kad je nov Pravilnik donesen samo radi promene unutrašnjeg uređenja državnog organa (član 134. ovog zakona) (član 135. stav 3.); da žalbene komisije odlučuju o žalbama državnih službenika na rešenja kojim se u upravnom postupku odlučuje o njihovim pravima i dužnostima i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa, te da žalbene komisije primenjuju zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak (člana 142.); da protiv odluke žalbene komisije može da se pokrene upravni spor (člana 143. stav 3.).
Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16, 95/18 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) propisano je: da organ postupa na osnovu zakona, drugih propisa i opštih akata, da kada je zakonom ovlašćen da odlučuje po slobodnoj oceni, organ odlučuje u granicama zakonom datog ovlašćenja i saglasno cilju zbog koga je ovlašćenje dato (član 5. st. 1. i 2.); da je organ dužan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari (član 10. stav 1.); da u slučaju kada je odlučeno po slobodnoj oceni, obrazloženje sadrži i propis koji organ ovlašćuje na to, razloge kojima se rukovodio pri odlučivanju i u kojim granicama i s kojim ciljem je primenio ovlašćenje da odlučuje po slobodnoj oceni (član 141. stav 4.).
5. Podnositeljka ustavne žalbe ističe da iskustvo u radu u zemljišnoj knji zi nije moglo presudno uticati na raspoređivanje drugog državnog službenika na nepopunjeno radno mesto, jer je zemljišna knjiga u vreme donošenja rešenja o raspoređivanju prestala da postoji, kao i da je posledica takve odluke za nju bila sticanje statusa neraspoređenog državnog službenika, a potom i prestanak radnog odnos a.
Polazeći od toga da je rešenje kojim je određeno da je podnositeljka neraspoređeni državni službenik neposredno uticalo na njen radnopravni status time što joj je radni odnos prestao, po sili zakona, protekom dva meseca otkad je postala neraspoređena, Ustavni sud je ove navode ustavne žalbe ispitivao sa stanovišta istaknute povrede prava na rad iz člana 60. Ustava, i to odredbe stava 1, kojom se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, i odredbe stava 3, kojom se svima, pod jednakim uslovima, jemči dostupnost svih radnih mesta. Ustavni sud ukazuje da se odredbama člana 60. st. 1. i 3. Ustava državnim službenicima u postupku raspoređivanja, nakon donošenja novog akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta , jemči pravo da se ispitaju sve Zakonom propisane pretpostavke za raspoređivanje na radna mesta za koja ispunjavaju uslove i da se prema njima jednako postupa primenom objektivnih kriterijuma, uz obezbeđivanje delotvorne pravne zaštite.
Ustavni sud je pošao od toga da je podnositeljka ustavne žalbe bila jedan od osam privremeno neraspoređenih državnih službenika u Osnovnom sudu u Valjevu koji su uzeti u obzir prilikom raspoređivanja na jedino nepopunjeno radno mesto „referent u zemljišnoj knjizi“, za jednog izvršioca, predviđeno Pravilnikom , koji je stupio na snagu 11. juna 2010. godine. U postupku raspoređivanja je ocenjeno da dva privremeno neraspoređena državna službenika – podnositeljka ustavne žalbe i V . B, u jednakoj meri ispunjavaju sve kriterijume za raspoređivanje, propisane odredbama Zakona o državnim službenicima, s obzirom na to da je utvrđeno da je reč o odgovarajućem radnom mestu (poslovi se obavljaju u istom zvanju kao i na radnim mestima na kojima su prethodno bile raspoređene i za koje ispunjavaju sve uslove), da su poslovi radnog mesta na koje se raspoređuje po sadržini i kompleksnosti najsličniji poslovima koje su radile neposredno pre raspoređivanja i da su bile identično ocenjene u poslednje tri godine. Prvostepeni organ je, pri takvom stanju stvari, prednost za raspoređivanje dao V. B , uz ocenu da je jedna od njih dve morala ostati neraspoređena. Međutim, drugostepeni organ nije prihvatio takvu ocenu prvostepenog organa, ukazujući da to ne može biti kriterijum na osnovu koga se vrši raspoređivanje, već se mora navesti koji razlog je opredelio da se rasporedi upravo navedeni državni službenik, a ne podnositeljka. U takvoj situaciji, prvostepeni organ je bio u obavezi da obrazloži kojim dodatnim kriterijumima se rukovodio kada je utvrdio da baš podnositeljka ostane neraspoređena.
U rešenju Osnovnog suda u Valjevu od 15. marta 2018. godine prvi put je kao presudan razlog za raspoređivanje državnog službenika V. B . na nepopunjeno radno mesto navedeno to što je u vreme raspoređivanja u toku bio postupak objedinjavanja zemljišne knjige i katastra nepokretnosti, te je bilo neophodno da se rasporedi državni službenik sa iskustvom u toj oblasti, koje je pomenuto lice nesporno imalo. Podnositeljka je u svim pravnim sredstvima izjavljenim u daljem toku postupka osporila navedeni razlog, ističući da se u to vreme poslovi zemljišne knjige više nisu obavljali u Osnovnom sudu u Valjevu i da je okončan postupak objedinjavanja sa katastrom nepokretnosti. Međutim, Žalbena komisija sudova nije posebno ocenila taj navod, dok je Upravni sud smatrao da takva tvrdnja ne može biti predmet ocene u postupku u kome je odlučivano o raspoređivanju podnositeljke, već eventualno u postupku u kome je odlučivano o raspoređivanju državnog službenika V. B.
S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je citiranim odredbama Zakona o državnim službenicima propisano da državni službenik ima pravo žalbe na rešenje kojim se odlučuje o njegovim pravima i dužnostima i da žalbena komisija donosi odluku protiv koje se može pokrenuti upravni spor. Dakle, podnositeljka ustavne žalbe je mogla da izjavi žalbu samo na rešenje kojim je odlučeno o njenom neraspoređivanju, koje joj je jedino i dostavljeno, a potom i da podnese tužbu u upravnom sporu protiv konačnog rešenja po žalbi, što je i učinila. Pri tome je odluka o raspoređivanju, odnosno neraspoređivanju nekog od državnih službenika mogla biti doneta samo primenom istih kriterijuma i međusobnim upoređivanjem. Stoga je podnositeljka imala neposredan pravni interes da ospor i razlog zbog koga je navedenom državnom službeniku, a ne njoj, data prednost prilikom raspoređivanja na nepopunjeno radno mesto, od čega je zavisila ocena zakonitosti rešenja kojim je odlučeno o njenom neraspoređivanju. Takođe, činjenica da je rešenje o raspoređivanju državnog službenika V. B . od 30. aprila 2012. godine postalo pravnosnažno, na koju se pozvao Osnovni sud u Valjevu, nije mogla biti od uticaja na ocenu zakonitosti rešenja o neraspoređivanju podnositeljke, niti na pravne posledice eventualnog poništaja tog rešenja.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da je Upravni sud iz ustavnopravno neprihvatljivih razloga propusti o da ispita navode podnositeljke ustavne žalbe kojima je osporila odlučni razlog za raspoređivanje drugog državnog služb enika na nepopunjeno radno mesto. U tom smislu, u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nije utvrđeno da li su se poslovi nepopunjenog radnog mesta, predviđeni tada važećim Pravilnikom, u vreme kada je vršeno raspoređivanje, i dalje obavljali u Osnovnom sudu u Valjevu. U vezi sa tim , ukoliko se u to vreme na navedenom radnom mestu nisu obavljali poslovi predviđeni Pravilnikom, bilo je potrebno uzeti u obzir sadržaj poslova koje je državni službenik stvarno obavljao po raspoređivanju i u odnosu na te poslove oceniti kome je trebalo dati prednost za raspoređivanje.
Saglasno navedenom, Ustavni sud je našao da razlozi dati u obrazloženjima osporenih odluka ne ukazuju na to da su u konkretnom slučaju ispunjene Zakonom propisane pretpostavke da se podnositeljki utvr di status neraspoređenog državnog službenika, niti da je prema njoj jednako postupano u ostvarivanju prava na raspoređivanje na odgovarajuće radno mesto. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim odlukama podnositeljki povređeno pravo na rad u delu u kome se svakom jemči ostvarivanje tog prava u skladu sa zakonom i dostupnost pod jednakim uslovima svakog radnog mesta iz člana 60. st. 1. i 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) , usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.
Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se otklanjanje štetnih posledica podnositeljki ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom postupku može ostvariti jedino poništavanjem osporene presude Upravnog suda U. 14577/18 od 4. maja 2020. godine i određivanjem da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi podnositeljke podnetoj protiv rešenja Žalbene komisije sudova broj 112-01-00048/2018-01 od 27. jula 2018. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.
Ustavni sud napominje da nije nadležan da utvrđuje da li su bili ispunjeni uslovi za raspoređivanje podnositeljke ustavne žalbe, niti se ovom odlukom prejudicira odluka nadležnog organa o tome, pod pretpostavkom da se postojanje tih uslova utvrdi i oceni u postupku koji je u skladu sa zakonom.
6. Podnositeljka ustavne žalbe je , takođe, tražila da naknadu materijalne štete u visini izgubljene neto minimalne zarade, za period od 31. avgusta 2010. do 30. juna 2020. godine. Ustavni sud smatra da je ovaj zahtev podnositeljke preuranjen, jer će se u postupku pred nadležnim sudom ponovo odlučivati o njenoj tužbi podnetoj protiv konačnog rešenja, zbog čega je Sud odbacio taj zahtev, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.
7. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.