Odluka Ustavnog suda o povredi prava okrivljenog na izabranog branioca

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe okrivljenih, utvrdivši povredu prava na odbranu putem izabranog branioca. Sudovi nisu dostavili prvostepenu presudu i žalbu tužioca novoangažovanom braniocu, već braniocu po službenoj dužnosti, čime su okrivljenima ograničili pravo na efektivno učešće u žalbenom postupku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama M. N . i N . N, obojic e iz R . kod T, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Usvajaju se ustavne žalbe M. N . i N . N . izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 3359/11 od 30. avgusta 2011. godine u delovima kojima je istaknuta povreda prava iz člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalim delovima ustavne žalbe odbacuju.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. N . i N . N, obojica iz R . kod T . podne li su 16. novembra 201 1. godine, preko punomoćnika S. H , advokata iz P, Ustavnom sudu dve ustavne žalb e protiv presude označene u izreci, zbog povrede posebnih prava okrivljenog i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 33. st. 2. i 4. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Povodom obe ustavne žalbe podnosilaca Ustavni sud je formirao predmet Už-5735/2011.

Ustavnim žalbama se osporava drugostepena sudska odluka kojom su podnosioci pravnosnažno oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po tri meseca.

Povredu označenih ustavnih prava podnosioci zasnivaju na tvrdnji da je prvostepeni sud ignorisao činjenicu da je nakon završenog glavnog pretresa i objavljivanja presude, a pre pisane izrade otpravka prvostepene presude dostavljeno punomoćje angažovanog branioca, te kako Osnovni sud u Novom Pazaru nije dostavio prvostepenu presudu niti žalbu javnog tužilaštva na odgovor njihovom izabranom braniocu, podnosioci smatraju da im je tako bilo onemogućeno da „na bilo koji način“ učestvuju u drugostepenom sudskom postupku.

Predložili su da Ustavni sud utvrdi povrede prava iz člana 33. st. 2. i 4. i člana 36. stav 2. Ustava, da poništi osporenu presudu i da naredi Osnovnom sudu u Novom Pazaru da njihovom izabranom braniocu dostavi prvostepenu presudu i žalbu javnog tužilaštva, te da naredi da se zastane sa postupkom izvršenja zatvorske kazne prema podnosiocima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je iz navoda ustavnih žalbi, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Tutinu K. 375/11, utvrdio: da je protiv podnosilaca ustavnih žalbi vođen tzv. skraćeni krivični postupak zbog po jednog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09 ); da su podnosioci ustavnih žalb i od početka krivičnog postupka bili u pritvoru , zbog čega im je bio postavljen branilac po službenoj dužnosti, koji je prisustvovao njihovim saslušanjima. Iz zapisnika o saslušanju osumnjičenih pred istražnim sudijom proizlazi da su podnosioci ustavn ih žalb i bili upoznati o svim pravima okrivljenog lica, te i o pravu da mogu angažovati branioca po sopstvenom izboru, koji može prisustvovati njihovom saslušanju, kao i da je njihovom ispitivanju bio prisutan branilac po službenoj dužnosti (jer sami nisu angažovali advokata, a stručna odbrana je bila obavezna jer su se nalazili u pritvoru) , sa kojim su pre davanja iskaza obavili povreljiv razgovor, a zapisnike o saslušanju potpisali su bez primedbi. Branilac koji je bio postavljen po službenoj dužnosti podnosiocima ustavn ih žalb i bio je prisutan svim istražnim radnjama i aktivno je učestvovao u postavljanju pitanja pojedinim svedocima, izjavljivao je žalbe protiv sudskih odluka o određivanju i produženju pritvora prema podnosiocima ustavn ih žalb i, bio prisutan na glavnom pretresu na kojem je takođe aktivno učestvovao u postavljanju pitanja ispitivanim svedocima. Iz zapisnika o glavnom pretresu od 14. aprila 2011. godine utvrđeno je da su podnosioci ustavnih žalb i iznova bili upozoreni da mogu angažovati branioca po sopstvenom izboru, te je nakon takvog upozorenja konstatovano: „Poučeni na pravo da se mogu braniti ćutanjem i da mogu angažovati branioca ističu da će ih u ovom postupku zastupati angažovani branilac po službenoj dužnosti N.M.“, a u svojim završnim rečima na istom glavnom pretresu pridružili su se završnoj reči branioca koji im je bio postavljen po službenoj dužnosti. Takođe je, uvidom u spise predmeta utvrđeno i sledeće: da je nakon završenog glavnog pretresa i javnog objavljivanja presude K. 375/11 od 14. aprila 2011. godine, Osnovnom sudu u Novom Pazaru 19. aprila 2011. godine dostavljen podnesak advokata S. H, kojim se traži kopija zapisnika sa glavnog pretresa od 14. aprila 2011. godine, sa priloženim punomoćjem kojim roditelj podnosilaca ustavn ih žalb i ovlašćuje imenovanog advokata za njihovo zastupanje u predmetnom krivičnom postupku; da je pisani otpravak prvostepene presude izrađen 13. maja 2011. godine; da je u toku maja meseca 2011. godine presuda bila dostavljena javnom tužilaštvu, okrivljenima, ovde podnosiocima, braniocu postavljenom po službenoj dužnosti i oštećenom; da je 3. juna 2011. godine nadležni javni tužilac izjavio žalbu na prvostepenu presudu; da iz potpisanih poštanskih povratnica proizlazi da je žalba tužilaštva dostavljena na odgovor podnosiocima ustavn ih žalb i i braniocu po službenoj dužnosti (13. i 14. juna 2011. godine).

Osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 3359/11 od 30. avgusta 2011. godine uvažena je žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Tutinu K. 375/11 od 14. aprila 2011. godine samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je podnosiocima ustavnih žalb i osuda na od po 30 dana zatvora preinačena na kaznu zatvora u trajanju od po tri meseca.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosioci pozivaju, utvrđeno je: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (član 33. stav 2.); da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani (član 33. stav 4.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Za ocenu navoda i razloga ustavnih žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac poziva, bitne su odredbe Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), kojima je bilo propisano: da okrivljeni može imati branioca u toku celog krivičnog postupka (član 68. stav 1.); da b ranioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra i hranilac, kao i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici (član 68. stav 2 .); da a ko je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja (član 71. stav 1.); da o krivljeni prema kome je određen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru (član 71. stav 2.); da a ko okrivljeni u slučajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti za dalji tok krivičnog postupka do pravnosnažnosti presude, a ako je izrečena kazna zatvora od četrdeset godina - i za postupak po vanrednim pravnim lekovima, a kad se okrivljenom po službenoj dužnosti postavi branilac posle podignute optužnice, obavestiće se o tome okrivljeni, zajedno sa dostavljanjem optužnice, kao i da ako optuženi u slučaju obavezne odbrane ostane bez branioca u toku postupka, a sam ne uzme drugog branioca, predsednik suda pred kojim se vodi postupak postaviće branioca po službenoj dužnosti (član 71. stav 4.); da u mesto postavljenog branioca po odredbama čl. 71. i 72. okrivljeni može sam uzeti drugog branioca i u tom slučaju razrešiće se postavljeni branilac (član 73. stav 1.); da će branilac postavljen po odredbi člana 71. stav 2. ovog zakonika biti razrešen nakon pravnosnažnosti rešenja o ukidanju pritvora (član 73. stav 2.); da će prvostepeni sud dostaviti protivnoj stranci primerak žalbe, koja može u roku od osam dana od dana prijema podneti sudu odgovor na žalbu, a da će žalbu i odgovor na žalbu, sa svim spisima, prvostepeni sud dostaviti drugostepenom sudu (član 373.) .

Odredbom člana 323. stav 1. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) propisano je da će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine onaj k o napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti.

5. Ispitujući osnovanost navoda podnosilaca ustavnih žalbi da im je pravo na odbranu uskraćeno procesnim propustima Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu i Apelacionog suda u Kragujevcu, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavnih žalb i od početka krivičnog postupka bili u pritvoru. Kako okrivljeni kojem je određen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru, a podnosioci ustavn ih žalb i su izjavili da neće angažovati branioca po sopstvenom izboru, to im je sud postavio branioca po službenoj dužnosti.

Takođe je utvrđeno da je podnosiocima ustavnih žalb i pritvor ukinut na glavnom pretresu 14. aprila 2011. godine , da su pisani otpravak rešenja o ukidanju pritvora stranke primile istog dana (14. aprila 2011. godine), te da se ni zastupnik javne tužbe nije žalio na rešenje kojim je pritvor prema podnosiocima ustavn ih žalb i bio ukinut, pa je stoga prvi od procesnih propusta, ali u ovom slučaju u korist podnosilaca ustavnih žalb i, učinjen time što sud nije razrešio postavljenog branioca po pravnosnažnosti rešenja o ukidanju pritvora.

Ustavni sud nadalje konstatuje da pravo na odbranu iz člana 33. stav 2. Ustava podnosiocima ustavnih žalb i nije bilo uskraćeno u toku prvostepenog sudskog postupka. Ovo stoga što je Ustavni sud utvrdio da su podnosioci ustavnih žalb i imali stručnu odbranu od strane advokata u toku celokupnog trajanja krivičnog postupka, sa kojim su nesmetano komunicirali i pripremali odbranu . Ustavni sud je, takođe, utvrdio da su podnosioci ustavnih žalb i sa postavljenim braniocem pre prvog saslušanja obavili povreljiv razgovor, da nisu imali primedbe na zapisnik o njihovom saslušanju, da je postavljeni branilac bio prisutan i aktivno je učestvovao u dokaznom postupku, da je izjavljivao žalbe protiv sudskih odluka o određivanju i produženju pritvora prema podnosiocima ustavn ih žalb i, kao i da su se podnosioci ustavnih žalb i u završnim rečima na glavnom pretresu pridružili završnoj reči postavljenog branioca. Ustavni sud je iz spisa predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru - Sudska jedinica u Tutinu K. 375/11 nesumnjivo utvrdio da su podnosioci ustavn ih žalb i više puta bili upozoravani na svoje pravo da mogu angažovati branioca po sopstvenom izboru, što oni nisu činili do okončanja glavnog pretresa, kao i da u toku postupka nisu iskazali bilo kakvo nezadovoljstvo u pogledu ličnosti postavljenog branioca, niti su imali primedbe na njegovu stručnost, te je Sud ocenio da u konkretnom slučaju nije bio narušen odnos poverenja između advokata i klijenta i da su podn osioci ustavnih žalbi u potpunosti ostvarili svoje pravo na odbranu u ovoj fazi sudskog postupka.

Ustavni sud, međutim, smatra da je pravo na izabranog branioca iz člana 33. stav 2. Ustava podnosiocima ustavnih žalb i bilo ograničeno kasnije – nakon završetka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom. Po oceni Ustavnog suda, Osnovni sud u Novom Pazaru je , nakon prijema punomoćja za zastupanje podnosilaca ustavnih žalb i (kojim je u skladu sa odredbom člana 68. stav 2. ZKP branioca izabrao roditelj podnosilaca) , trebalo da u skladu sa odredbom člana 73. stav 1. ZKP razreši branioca postavljenog po službenoj dužnosti, te da prvostepenu presudu K. 375/11 od 14. aprila 2011. godine i žalbu javnog tužilaštva dostavi izabranom braniocu, kao i da je Apelacioni sud u Kragujevcu trebalo da proveri da li su ispunjene procesne pretpostavke za zakazivanje sednice drugostepenog veća, te da uoči nepravilnosti u dostavljanju prvostepene presude i žalbe na odgovor i pre odlučivanja o žalbi tužilaštva vrati spise predmeta prvostepenom sudu radi otklanjanja učinjenih propusta u primeni procesnog prava.

S tim u vezi Ustavni sud ukazuje da se pravom na odbranu iz člana 33. stav 2. Ustava, kao jednom od posebnih prava okrivljenog, jemči pravo optuženom licu da efektivno učestvuje u sudskom postupku na taj način što će biti zastupan od strane stručnog lica po sopstvenom izboru. Okrivljeni mora imati priliku da organizuje svoju odbranu na adekvatan način i bez ograničenja u pogledu mogućnosti da pred sudom iznese sve relevantne argumente u svoju odbranu i na taj način da utiče na ishod krivičnog postupka koji se vodi protiv njega. U cilju ostvarivanja svog prava na odbranu, optuženom ne sme biti uskraćeno pravo da ga u krivičnom postupku brani upravo onaj advokat kojeg on izabere, jer u njega ima najviše poverenja.

Konkretno, polazeći od toga da je nekoliko dana nakon javnog objavljivanja osuđujuće prvostepene presude K. 375/11 od 14. aprila 2011. godine, a pre izrade njenog pisanog otpravka Osnovnom sudu u Novom Pazaru, bio dostavljen podnesak advokata S . H . sa priloženim punomoćjem za zastupanje podnosilaca ustavn ih žalb i, Ustavni sud smatra da su podnosioci ustavnih žalb i prećutnom saglasnošću da ih u drugostepenom postupku zastupa advokat kojeg je izabrao jedan od njihovih roditelja, jasno ukazali poverenje imenovanom braniocu, te imajući u vidu da je istim podneskom zatraženo kopiranje zapisnika o glavnom pretresu, Ustavni sud je ocenio da je time jasno izražena volja podnosilaca da se imenovanom advokatu, koji nije učestvovao u prvostepenom krivičnom postupku, uvidom u izvedene dokaze na glavnom pretresu, obezbedi dovoljno vremena za pripremanje njihove odbrane pred drugostepenim sudom i izjavljivanje žalbe protiv osuđujuće prvostepepene sudske odluke.

Dakle, s obzirom na to da je Osnovni sud u Novom Pazaru pre pisane izrade prvostepene presude imao saznanje da advokat S. H . ima punomoćje za zastupanje podnosilaca ustavn ih žalb i, te dodatno imajući u vidu okolnost da je rešenje za isplatu troškova za zastupanje branioca po službenoj dužnosti bilo dostavljeno blagajni suda 6. juna 2011. godine (iz čega proizlazi da je sud usvojio zahtev branioca po službenoj dužnosti za nakanadu troškova zastupanja u predmetnom postupku i izvršio njihovu isplatu), po oceni Ustavnog suda, nije bilo opravdanog razloga da se prvostepena presuda i žalba javnog tužilaštva dostavlja na odgovor braniocu koji je u tom postupku zastupao okrivljene po službenoj dužnosti, iako on nije bio formalno razrešen, pa takvo postupanje Osnovnog suda u Novom Pazaru ocenjuje kao očiglednu omašku, koja je u konkretnim okolnostima prouzrokovala povredu prava iz člana 33. stav 2. Ustava, koja nije otklonjena ni u drugostepenom postupku. Ovo stoga što je Apelacioni sud u Kragujevcu odlučivao o žalbi javnog tužilaštva, te preinačio prvostepenu presudu i pooštrio krivičnu sankciju prema podnosiocima ustavnih žalb i ne ispravivši propust prvostepenog suda, te uskrativši podnosiocima pravo da ih izabrani branilac zastupa u daljem toku krivičnog postupka.

Ustavni sud je imao u vidu da u spisima predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru postoji dokaz – potpisana povratnica o uručenju sudskih pismena, da je prvostepena presuda i žalba javnog tužilaštva bila dostavljena na odgovor podnosiocima lično, no ta okolnost nije od značaja na drugačiji stav Ustavnog suda. Naime, Ustani sud stoji na stanovištu da činjenica da su podnosioci ustavnih žalb i bili upoznati da je protiv prvostepene presude nadležni javni tužilac izjavio žalbu, koja im je dostavljena na odgovor, te da su mogli i sami da o tome obaveste izabranog branioca, ne isključuje odgovornost suda za učinjene procesne propuste koji su , po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju doveli do ograničenja prava na odbranu podnosiocima ustavn ih žalb i garantovanog odredbom člana 33. stav 2. Ustava. Ovo stoga što , p rema oceni Ustavnog suda , odnos klijenta i advokata podrazumeva postojanje poverenja da će izabrani branilac na adekvatan način zastupati interese svojih branjenika pred sudom, te se ne očekuje od okrivljenih lica da posebno obaveštavaju i zahtevaju aktivnost branioca u bilo kojoj fazi sudskog postupka, već se samim davanjem punomoćja za zastupanje podrazumeva da klijenti opravdano očekuju da izabrano stručno lice samoinicijativno štiti njihove interese pred sudom. Stoga se podnosiocima ustavn ih žalb i ne može staviti na teret okolnost to što nisu neposredno svog advokata upoznali sa sadržinom prvostepene presude i žalbom javnog tužilaštva, niti smeju trpeti štetne posledice zbog toga što, očiglednim propustom Osnovnog suda u Novom Pazaru i Apelacionog suda u Kragujevcu izabrani branilac nije bio upoznat sa činjenicom da će prvostepena presuda biti preispitivana u žalbenom postupku, a u kojem je pooštrena krivična sankcija prema podnosiocima ustavn ih žalb i.

Imajući u vidu navedeno Ustavni sud je, saglasno odredbi člana člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavne žalbe u delovima kojima se ističe povreda posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 2. Ustava, odlučujući kao u prvom delu izreke. U pogledu otklanjanja štetnih posledica nastalih utvrđenom povredom ustavnog prava, Ustavni sud je imao u vidu da je odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14 ) propisano da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Saglasno navedenoj zakonskoj odredbi podnosiocu ustavne žalbe stoji na raspolaganju da u skladu sa stavom 3. člana 485. Zakonika u roku od tri meseca od uručenja Odluke Ustavnog suda, podnese zahtev za zaštitu zakonitosti.

6. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u pogledu istaknute povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava, koju podnosioci ustavnih žalb i obrazlažu istim tvrdnjama na kojima su zasnivali povredu prava na odbranu, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Pazaru K. 375/11 utvrdio da su i prvostepena presuda i žalba javnog tužilaštva lično uručene podnosiocima ustavn ih žalb i, te se stoga navodi podnosilaca ustavnih žalb i da im je procesnim propustima sudova bilo uskraćeno da „na bilo koji način učestvuju u drugostepenom sudskom postupku“ ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentovano ukazuje na povredu prava na pravno sredstvo. Ovo stoga što, po oceni Ustavnog suda , nije bilo opravdanih smetnji da podnosioci sami izjave žalbu protiv prvostepene presude i na taj način iskoriste svoje pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

U pogledu istaknute povrede prava iz člana 33. stav 4. Ustava kojim se garantuje svakom okrivljenom licu koje je dostupno sudu da ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu, te da ne može biti kažnjen ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani, Ustavni sud je utvrdio da ustavne žalb e ne sadrž e nijedan ustavnopravni razlog koji se može dovesti u vezu sa istaknutom povredom prava iz člana 33. stav 4. Ustava.

Polazeći od toga da formalno pozivanje na povredu nekog ustavnog prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene pretpostavke za odlučivanje o povredama prava iz člana 33. stav 4. i člana 36. stav 2. Ustava, te je u ovim delovima ustavne žalbe odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.