Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne osuđujuće presude. Sud je utvrdio da nisu povređena prava podnosioca na pravično suđenje, odbranu i pravno sredstvo, te da je primena procesnih normi bila ustavnopravno prihvatljiva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radenka Kecojevića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2013. godine, doneo j e

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalb a Radenka Kecojevića protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. Po1. 21/10 od 18. novembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radenko Kecojević iz Niša podne o je 9. jula 2012. godine, preko punomoćnika Miljana Timotijevića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalb u protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. Po1. 21/10 od 18. novembra 2011. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1 , člana 33. st. 2. i 5. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe povredu označenih ustavnih prava zasniva na tvrdnji da su u krivičnom postupku u kojem je doneta osporena presuda pogrešno primenjivane procesne odredbe krivičnog zakonodavstva na njegovu štetu. Povredu označenih ustavnih prava podnosilac obrazlaže tvrdnjama da mu je suđeno u odsutvu, iako za to nisu postojali uslovi iz člana 304. Zakonika o krivičnom postupku; da nije imao branioca u toku prethodnog postupka, iako je protiv njega doneto rešenje o sprovođenju istrage za krivično delo za koje je zbog visine zaprećene kazne propisana obavezna odbrana od strane advokata; da je protiv njega podignuta optužnica bez sprovedene istrage, a da nisu poštovani uslovi za neposredno optuženje; da postavljenom braniocu nije bilo dostavljeno rešenje o potvrđivanju optužnice i o suđenju u odsustvu, te nije mogao da izjavi pravni lek protiv tog rešenja; da mu nikada nije bilo dostavljeno rešenje o sprovođenju istrage; da rešenje o određivanju pritvora nije bilo dostavljeno braniocu , te nije mogao da se žali na to rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je izvršio uvid u prvostepenu presudu Okružnog suda u Beogradu K. Po1. 66/10 (K.P. 14/06) od 11. novembra 2009. godine, osporenu drugostepenu presudu i presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz.OK. 7/2012 od 7. oktobra 2012. godine, te je iz navoda ustavne žalbe i celokupne dokumentacije utvrdio da je osporena presuda doneta u krivičnom postupku koji je vođen protiv više desetina okrivljenih lica (optuženo je više od 50 lica). Okružni sud u Beogradu je protiv podnosioca ustavne žalbe doneo rešenje o sprovođenju istrage bez njegovog prethodnog saslušanja jer je po oceni istražnog sudije, postojala opasnost od odlaganja, a osumnjičeni nije bio dostupan organima krivičnog gonjenja. Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu je prema podnosiocu ustavne žalbe odredio pritvor i naredio izdavanje poternice, po kojem je lišen slobode nakon nepune četiri godine, odnosno nakog završenog glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude. Iz navoda ustavne žalbe i celokupne dokumentacije proizlazi da je nakon sprovedene istrage krivično veće Okružnog suda u Beogradu, na predlog ovlašćenog javnog tužioca , odredilo da se podnosiocu ustavne žalbe sudi u odsustvu jer se i dalje nalazio u bekstvu, a veće je procenilo da postoje naročito važni razlozi da mu se sudi iako je odsutan. Podnosiocu ustavne žalbe bio je postavljen branilac po službenoj dužnosti čim je doneto rešenje o suđenju u odsustvu, te je u toku celog glavnog pretresa podnosilac imao stručnu odbranu, odnosno bio je zastupan od strane advokata. Osporenom drugostepenom presudom odlučivano je i o žalbi branioca podnosioca ustavne žalbe. Presudom Okružnog suda u Beogradu K. Po1. 66/10 od 11. novembra 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi st. 1. i 4. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika u saizvršilaštvu sa još 39 saokrivljenih lica, koja je preinačena osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. Po1. 21/10 od 18. novembra 2011. godine, tako što je prema podnosiocu odbijena optužba usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo zločinačko udruživanje iz 346. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, te je preinačena odluka o kazni za krivično delo zloupotrebe službenog položaja , tako što je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i četiri mesec a. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz.OK. 7/2012 od 7. oktobra 2012. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca podnosioca ustavne žalbe i ostalih osuđenih lica.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosi lac poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (član 33. stav 2.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. stav 5.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalb e sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosi lac poziva, bitne su odredbe Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05 , 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), kojima je propisano: da ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja (član 71. stav 1.); da o krivljeni prema kome je određen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru (član 71. stav 2.); da o krivljeni kome se sudi u odsustvu (član 304) mora imati branioca čim sud donese rešenje o suđenju u odsustvu (član 71. stav 3.); da će pre donošenja rešenja istražni sudija saslušati osumnjičenog, osim ako postoji opasnost od odlaganja (član 243. stav 2.); da je i stražni sudija dužan da na pogodan način obavesti tužioca, branioca, oštećenog i okrivljenog o vremenu i mestu izvršenja istražnih radnji kojima oni mogu prisustvovati, osim kad postoji opasnost od odlaganja, a ako okrivljeni ima branioca, istražni sudija će, po pravilu, obaveštavati samo branioca, kao i da ako je okrivljeni u pritvoru, a istražna radnja se preduzima van sedišta suda, istražni sudija će odlučiti da li je potrebno prisustvo okrivljenog (član 251. stav 5.); da se o ptuženom može suditi u odsustvu samo ako je u bekstvu ili inače nije dostižan državnim organima, a postoje naročito važni razlozi da mu se sudi iako je odsutan (član 304. stv 2.); da r ešenje o suđenju u odsustvu optuženog donosi veće, na predlog tužioca, a žalba ne zadržava izvršenje rešenja (član 304. stav 3.) .

Odredbom člana 359. stav 3. Krivičnog zakonika ( "Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09 ) bilo je propisano: da s lužbeno ili odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 1.); da a ko je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko četiristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina (stav 2.); da a ko vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina (stav 3.) .

5. Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom krivičnog postupka koji je vođen protiv njega, u suštini osporava način na koji su sudovi prema njemu primenili norme procesnog prava. Podnosilac ustavne žalbe povredu označenih ustavnih prava zasniva na tvrdnji da je, time što mu nije bio postavljen branilac u istražnoj fazi postupka, doveden u situaciju „da mu se sudi na osnovu iskaza saokrivljenih koje u istrazi nije mogao da ospori ili dokaže suprotno“. N avodi ustavne žalbe kojima se obrazlaže povreda svih istaknutih ustavnih prava suštinski se svode na tvrdnju da, usled procesnih propusta krivičnih sudova, podnosiocu ustavne žalbe nije bilo omogućeno pravo na odbranu u krivičnom postupku u kojem je doneta osporena presuda. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje dodatno obrazlaže i tvrdnjom da nisu poštovane procesne norme krivičnog zakonodavstva kojima su regulisani uslovi pod kojima je dozvoljeno suđenje u odsustvu okrivljenog lica.

Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca ustavne žalbe da je sud pogrešno primenio procesne odredbe na njegovu štetu u toku prethodnog krivičnog postupka, jer mu nije bio postavljen branilac po službenoj dužnosti, iako je protiv njega doneto rešenje o sprovođenju istrage zbog krivičnog dela za koje je prema zaprećenoj sankciji propisana obavezna odbrana od strane advokata. Naime, iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije u koju je Ustavni sud izvršio uvid, nesumnjivo proizlazi da podnosilac ustavne žalbe u prethodnom krivičnom postupku nije bio dostupan državnim organima krivičnog gonjenja, zbog čega je istražni sudija prema njemu odredio pritvor i naredio raspisivanje poternice. Nakon sprovedene istrage, krivično vanraspravno veće Okružnog suda u Beogradu je na predlog nadležnog javnog tužioca dozvolilo suđenje podnosiocu ustavne žalbe u njegovom odsustvu. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je, nepune četiri godine nakon određivanja pritvora , a po završetk u glavnog pretresa i donošenja prvostepene presude, podnosilac ustavne žalbe lišen slobode , kojom pril ikom je prvi put saslušan, i to u prisustvu branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti odmah nakon što je doneto rešenje o suđenju u odsustvu .

Nasuprot mišljenju podnosioca ustavne žalbe Ustavni sud je na stanovištu da iz citirane odredbe člana 71. stav 1. ZKP (na čiju se povredu podnosilac poziva) ne proizlazi obaveza suda u istrazi da okrivljenom koji je u bekstvu, postavi branioca po službenoj dužnosti prilikom preduzimanja prve procesne (istražne) radnje u postupku, bez obzira što je u konkretnom slučaju pokrenuta istraga protiv njega zbog krivičnog dela za koje je prema težini zaprećene sankcije propisana obavezna odbrana od strane advokata. Ustavni sud ukazuje da je obaveza krivičnog suda da obezbedi stručnu odbranu okrivljenom od trenutka njegovog prvog saslušanja, pa do okončanja krivičnog postupka koji se vodi protiv tog lica zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina. Iz citiranih odredbi člana 71. ZKP, takođe, proizlazi da okrivljeni mora imati branioca i dok je u pritvoru, kao i u toku glavnog pretresa čim se donese rešenje o suđenju u odsustvu.

Polazeći od toga da je, u konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe imao branioca u toku celokupnog trajanja glavnog pretresa, i to od donošenja rešenja kojim je dozvoljeno da mu se sudi u odsustvu, te da je imao branioca po službenoj dužnosti i kada je liše n slobode (nakon završenog glavnog pretresa), koji je prisustvovao prvom saslušanju podnosioca, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku u kojem je doneta osporena presuda nisu proizvoljno i pogrešno primenjene procesne odredbe koje regulišu pitanja obavezne stručne odbrane u krivičnom postupku. Ustavni sud ukazuje da kada se okrivljeni nalazi u bekstvu i zbog toga nije mogao da bude saslušan, istražni sudija nema zakonsku obavezu da mu postavi branioca po službenoj dužnosti kada donese rešenje o sprovođenju istrage, niti takvu obavezu ima kad donese rešenje o određivanju pritvora, sve dok je okrivljeni nedostupan sudu. Tek po njegovom lišenju slobode i nadalje dok je u pritvoru, okrivljeni mora imati branioca, što, nasuprot navodima podnosioca, postupanje prema njemu u predmetnom postupku čini zakonitim i nearbitrarnim.

Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima se osporava pravilnost primene odredbe člana 304. ZKP, Ustavni sud konstatuje da je izuzetno moguće sprovesti krivični postupak i u odsustvu okrivljenog lica, te da bi se okrivljenom u tzv. neskraćenom krivičnom postupku moglo suditi bez njegovog prisustva neophodno je da budu ispunjeni sledeći uslovi: prvo, da je okrivljeni u bekstvu ili da je nedostupan organima krivičnog gonjenja; drugo, da postoje naročito važni razlozi da mu se sudi iako je odsutan; treće, da postoji predlog ovlašćenog tužioca da se određenom licu sudi u odsustvu i četvrto, da sud prihvati predlog tužioca i dozvoli suđenje u odsustvu. Konkretno, iz pročitanih presuda i navoda ustavne žalbe proizlazi da je krivično veće Okružnog suda u Beogradu na predlog ovlašćenog javnog tužioca donelo rešenje kojim je dozvolilo da se zbog postojanja naročito važnih razloga podnosiocu ustavne žalbe koji se nalazio u bekstvu, sudi u odsustvu. Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da umesto i nakon redovnih sudova procenjuje postojanje naročito važnih razloga koji opravdavaju izuzetak od pravila da je prisustvo okrivljenog lica na glavnom pretresu obavezno kada se protiv njega vodi redovan krivični postupak, jer je jedino postupajući sud u konkretnom krivičnom postupku ovlašćen da vrši takvu procenu. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ustavne žalbe da naročito važni razlozi nisu postojali jer nije postojala opasnost od zastarelosti krivičnog gonjenja, ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razolozi kojima bi se dovela u sumnju pravičnost odlučivanja Okružnog suda u pogledu ispunjenosti uslova za suđenje okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, bez njegovog prisustva na glavnom pretresu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio kao neosnovane navode podnosioca da su pogrešnom primenom procesnih odredbi krivičnog zakonodavstva krivični sudovi povredili pravo na pravično suđenje podnosiocu ustavne žalbe. Naime, u toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite prava na pravično suđenje, Ustavni sud utvrđuje da li je sudski postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, te u odsustvu očigledne proizvoljnosti u donošenju osporenih odluka, nije nadležan da ocenjuje pravilnost zaključaka krivičnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i načina na koji je primenjeno merodavno pravo, niti da vrši kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka.

Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje se garantuje da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona, u kome će se javno raspraviti i odlučiti o pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka i o optužbama protiv nekog lica. Ustavni sud nalazi da je osporen u presud u done o zakonom ustanovljen sud, da su sudovi postupali u granicama svojih nadležnosti, u postupku u kome je podnosiocu ustavne žalbe omogućeno učestvovanje, posredno preko branioca (jer je svojom voljom podnosilac ustavne žalbe bio nedostupan sudu nepune četiri godine), te je Sud utvrdio da se osporen a i ostale donete presude zasnivaju na zakonito sprovedenom postupku i na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava.

U pogledu ostalih navoda ustavne žalbe kojima sa obrazlaže povreda prava na pravično suđenje, a koji se odnose na navodne propuste u dostavljanju sudskih pismena braniocu okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe (rešenja o potvrđivanju optužnice, rešenja o suđenju u odsustvu i rešenja o određivanju pritvora), Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio nijedan dokaz da je navedene propuste isticao njegov branilac u redovnom krivičnom postupku. Stim u vezi, Ustavni sud konstatuje da razlozi na kojima se zasnivaju tvrdnje o povredi ustavnih prava a koje nisu cenjene u redovnom sudskom postupku propustom podnosioca, predstavlja smetnju da ih Ustavni sud razmatra u postupku po ustavnoj žalbi, jer bi u suprotnom Ustavni sud postupao kao instancioni sud, čime bi prekoračio Ustavom i Zakonom utvrđene nadležnosti.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 33. st. 2. i 5. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporen om presud om nije povređeno ustavno pravo podnosio ca ustavne žalbe garantovano ovim ustavnim odredbama. Naime, navedenim odredbama Ustava, kao posebn a prava koj a se garantuju okrivljenom u krivičnom postupku, izričito je utvrđeno pravo na odbranu, odnosno pravo okrivljenog da uzme branioca po svom izboru, da sa njim nesmetano opšti i dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane, kao i da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane. Ustavni sud je, odlučujući o osnovanosti ustavne žalbe u delu koji se odnosi na povredu procesnih odredbi o obaveznoj stručnoj odbrani okrivljenog i dozvoljenosti suđenja u odsustvu optuženog lica, analizirao navode i razloge koji se odnose i na istaknute povrede prava iz člana 33. st. 2. i 5. Ustava. U tom smislu, Ustavni sud nije našao da je podnosiocu ustavne žalbe na bilo koji onemogućeno da ravnopravno učestvuje u postupku, odnosno da se preko postavljenog branioca iznos e dokaz i u korist optuženog i ispituj u svedo ci optužbe i saokrivljeni . Naime, na glavnom pretresu saslušavani su svedoci u prisustvu svih procesnih subjekata, pa i branioca podnosioca ustavne žalbe koji je bio ovlašćen da ispituje svedoke, i postavlja pitanja drugim saokrivljenim licima, što je i činio, pa je time mogao i da pobija tačnost njihovih iskaza dovodeći njihovu sadržinu u vezu sa svim ostalim izvedenim dokazima u postupku. Kako podnosiocu ustavne žalbe nije krivicom suda bila uskraćena mogućnost i pravo da neposredno učestvuje u krivičnom postupku (jer se nalazio u bekstvu), a bilo mu je omogućeno da preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke i saokrivljene, da osporava njihove iskaze, kao i da izjavljuje redovne i vanredne pravne lekove protiv presude donete u njegovom odsustvu, što je i učinjeno, Ustavni sud ocenjuje da nema povrede označenih posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbama člana 33. st. 2. i 5. Ustava.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe nije povređeno pravo na odbranu niti pravo na pravično suđenje podnosi ocu ustavne žalbe.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. Ustava, koji garantuje jednaku zaštitu prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, Ustavni sud ukazuje da iz sadržine zajemčenog prava iz člana 36. stav 1. Ustava sledi da do uskraćivanja jednake zaštite prava pred sudovima, odnosno drugim organima i organizacijama čije se radnje i akti mogu osporavati ustavnom žalbom, može doći pre svega nejednakim postupanjem u istim činjeničnim i pravnim situacijama. Međutim, podnosilac ustavne žalbe nije nave o u kojim konkretnim slučajevima su sudovi u bitno sličnoj ili istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji postupali i odlučivali na drugačiji način, niti je za svoje tvrdnje priloži o odgovarajuće dokaze, što predstavlja pretpostavku za utvrđivanje povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi lac ustavne žalbe izjavio redovan pravni lek protiv prvostepene presude, a kako je o žalbi odlučivao nadležan drugostepeni sud, to je očigledno podnosi lac iskoristio pravo na pravno sredstvo, pri čemu označeno ustavno pravo iz člana 36. stav 2. Ustava ne garantuje povoljan ishod žalbenog postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova. Stoga je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o povredi označenog prava iz člana 36. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je našao da osporenim presudama nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosi oca na koja se pozvao, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-US ), odbio ustavnu žalb u u celini kao neosnovanu.

7. Na osnovu iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti