Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog pogrešne pravne pouke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio rešenje Prvog osnovnog suda. Sud je povredio pravo podnositeljke jer joj je u zaključku o okončanju izvršnog postupka dao pogrešnu pouku o pravnom leku, čime joj je uskratio pravo na prigovor.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. G . iz Novog Sada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. jula 20 21. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba D. G . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu K. 147/13 (ranije K. 52/10) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. G . iz Novog Sada podnela je Ustavnom sudu, 21. jula 2016. godine, preko punomoćnika B. D . P , advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu K. 147/13 od 25. februara 2016. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 556/16 od 1. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, posebnih prava okrivljenog i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1 , člana 33. st. 5. i 6. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi, pored ostalog, osporava dokazni postupak i utvrđeno činjenično stanje.

U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da je krivični postupak protiv nje trajao od 25. februara 2004. do 1. juna 2016. godine, a da je tokom krivičnog postupka jednom izostala sa glavnog pretresa, zbog bolesti.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prav a i poništi osporene presude.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Višeg suda u Novom Sadu K. 147/13, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu je 27. februara 2004. godine protiv okrivljene, ovde podnositeljke, podnelo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 124/04, zbog osnovane sumnje da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 1. Krivičnog zakonika.

Krivični postupak je u odnosu na podnositeljku pokrenut 28. februara 2004. godine, donošenjem rešenja Ki. 64/04 istražnog sudije Okružnog suda u Novom Sadu da se protiv okrivljene sprovede istraga zbog osnovane sumnje da je izvršila navedena krivična dela.

U toku istrage je saslušano više svedoka, obavljeno je finansijsko – materijalno veštačenje i uočena je neaktivnost suda u trajanju od godinu dana i šest meseci, u periodu od 28. maja 2004. do 27. novembra 2005. godine.

Nakon sprovedene istrage, Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu je 18. jula 2006. godine podiglo optužnicu protiv podnositeljke zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Od momenta podizanja optužnice 18. jula 2006. godine Viši sud u Novom Sadu nije zakazao glavni pretres godinu dana i skoro osam meseci, do 10. marta 2008. godine.

Okružni sud u Novom Sadu, a potom Viši sud u Novom Sadu je u periodu od 10. marta 2008. do 29. juna 2012. godine (kada je doneta prva prvostepena presuda) glavni pretres zakazao 13 puta, od čega je glavni pretres održan 12 puta, a jednom nije održan, zbog izostanka okrivljene usled bolesti. U toku glavnog pretresa saslušana je okrivljena u više navrata, saslušan je veći broj svedoka, obavljena su veštačenja i saslušani su veštaci. Na glavnom pretresu održanom 8. juna 2009. godine okrivljena je tražila izuzeće sudije, dok je 30. septembra 2009. godine branilac okrivljene tražio odlaganje glavnog pretresa. Dalje, sud nije zakazivao glavni pretres u periodu od 9. decembra 2009. do 29. novembra 2010. godine (11 meseci i 20 dana), i u periodu od 14. februara 2011. do 28. marta 2012. godine (u trajanju od jedne godine, jednog meseca i 14 dana).

Viši sud u Novom Sadu je nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka doneo presudu K. 52/10 od 29. juna 2012. godine kojom je okrivljena oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, dok je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3716/12 od 13. februara 2013. godine ukinuta prvostepena presuda i predmet je vraćen na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, Viši sudu Novom Sadu je glavni pretres zakazao 7. jula 2014. godine, godinu dana i skoro pet meseci nakon ukidanja prvostepene presude.

Viši sud u Novom Sadu je glavni pretres u periodu od 7. jula 2014. do 25. februara 2016. godine (kada je doneta druga prvostepena presuda) zakazao osam puta, od čega pretres jednom nije održan zbog štrajka advokata. U ovom periodu glavni pretres je dva puta počinjao iznova, a u toku glavnog pretresa saslušana je okrivljena, i saslušani su svedoci i veštaci.

Osporenom presudom Višeg suda u Novom Sadu K. 147/13 od 25. februara 2016. godine okrivljena, ovde podnositeljka ustavne žalbe , oglašena je krivom za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženju iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 4. i 1. Krivičnog zakonika i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 556/16 od 1. juna 2016. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljene i preinačena je prvostepena presuda tako što je okrivljena zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa st. 4. i 1. Krivičnog zakonika osuđena na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i određeno je da će se kazna izvršiti u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, čime je krivični postupak pravnosnažno okončan.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane i da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. st. 5. i 6.) ; da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.) .

5. Polazeći od prakse, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnog trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 28. februara 2004. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 1. juna 2016. godine, kada je Apelacioni sud u Novom Sadu doneo presudu Kž1. 556/16, kojom je postupak pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak trajao 12 godina i tri meseca, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne može da opravda ovoliko trajanje predmetnog krivičnog postupka. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da pretežnu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snosi prvostepeni sud pred kojim se vodio postupak, a u kome je prva pr esuda doneta tek 29. juna 2012. godine, dakle, posle više od osam godina od pokretanja postupka. Pored navedenog, uočljivi su i period i neaktivnosti prvostepenog suda ( pre svega, u istrazi, u trajanju od godinu dana i šest meseci, u periodu od 28. maja 2004. do 27. novembra 2005. godine; u trajanju od godinu dana i skoro osam meseci u periodu od podizanja optužnice 18. jula 2006. do 10. marta 2008. godine, kada je zakazan glavni pretres, i nakon ukidanja prvostepene presude 13. februara 2013. godine, do zakazivanja glavnog pretresa 7. jula 2014. godine, u trajanju od godinu dana i skoro pet meseci), koji su glavni razlog za dugo trajanje postupka. Ovakvo postupanje se ni pod kojim uslovima i razlozima ne može smatrati opravdanim, budući da sud ima obavezu da blagovremeno postupa u predmetima koji su u njegovoj nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja ne dođe. Ustavni sud napominje da je podnositeljka ustavne žalbe jednom izostala sa glavnog pretresa i da je jednom tražila odlaganje glavnog pretresa, ali je stava da je time neznatno doprinela dužini trajanja krivičnog postupka. Takođe, Ustavni sud ukazuje da, iako je osporeni krivični postupak vođen dva puta pred dve sudske instance zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, što ukazuje na relativnu složenost činjeničnih i pravnih pitanja na koja je sud trebalo da odgovori, te da je bilo potrebno ispitati veliki broj svedoka i obaviti više veštačenja, navedene činjenic e u okolnostima konkretnog slučaja nikako ne mo gu predstavljati ustavnopravno prihvatljivo opravdanje za ovako dugo trajanje krivičnog postupka.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da relativna složenost činjeničnih i pravnih pitanja i kompleksnost dokaznog postupka, i pored činjenice da glavni pretres nije održan samo dva puta, ne može predstavljati ustavnopravno prihvatljivo opravdanje za to što je krivični postupak trajao 12 godina i tri meseca za koje vreme je predmet optužbe skoro sve vreme razmatran pred prvostepenim sudom. Naime, Ustavni sud je ocenio da je dugom trajanju postupka doprine la neaktivnost prvostepenog suda u toku istrage (godinu dana i šest meseci), propust prvostepenog suda da godinu dana i skoro osam meseci nakon podizanja optužnice zakaže glavni pretres, te propust prvostepenog suda da nakon ukidanja prvostepene presude, godinu dana i skoro pet meseci zakaže glavni pretres.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13- Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke. Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud nalazi da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, budući da podnositeljka nije istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe kojim se u odnosu na osporene presude Višeg suda u Novom Sadu K. 147/13 od 25. februara 2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 556/16 od 1. juna 2016. godine istič u povred e prava na pravično suđenje , posebnih prava okrivljenog i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1, člana 33. stav 5. i člana 36. Ustava, Ustavni sud konstatuje da navodi ustavne žalbe u ovom delu ne predstavljaju ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih Ustavom zajemčen ih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih akata. Naime, Ustavni sud je utvrdio da osporene presude sadrže detaljno, jasno i ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje na koji način su sudovi, po slobodnom sudijskom uverenju, nakon sprovedenog celokupnog dokaznog postupka, utvrdili sve pravno relevantne činjenice i jasno izneli na osnovu kojih dokaza je utvrđeno da je podnosi teljka ustavne žalbe kriv a za izvršenje krivičn og dela koje je bil o predmet optužbe ( zloupotreba službenog položaja) u krivičnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka ustavne žalbe , nezadovolj na ishodom krivičnog postupka koji je vođen protiv nje, samo formalno poziva na povredu ustavn ih prava, osporavajući dokazni postupak i ponavljajući navode koji su izneti u žalbi protiv pravostepene presude , a na koje su se nadležni sudovi izjasnili na ustavnopravno prihvatljiv način .

Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog pogrešne pravne pouke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti