Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu D. T. zbog trajanja upravnog postupka za invalidsku penziju od osam i po godina. Sud je utvrdio da je neopravdano dugo postupanje Upravnog suda dovelo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i dosudio naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5771/2021
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Zoran Lončar i dr Ranka Vujović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. T. iz Grabovca kod Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba D. T. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu broj 79863 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo D. T. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca za naknadu troškova pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. D. T. iz Grabovca je 28. aprila 2021. godine, preko punomoćnika T. R, advokata iz Obrenovca kod Beograda, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava Republike Srbije u upravnom postupku pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu broj 79863, kao i protiv rešenja Upravnog suda R4 u. 20/21 od 12. marta 2021. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u. 28/21 od 8. aprila 2021. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 18, 32. i 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi podnosilac ukazuje na nerazumno dugo trajanje postupka, kao i na pogrešno tumačenje Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku od strane Upravnog suda i Vrhovnog kasacionog suda. Podnosilac je postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, kao i zahtev za naknadu troškova pred Upravnim sudom, Vrhovnim kasacionim sudom i Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima broj 79863, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 24. novembra 2016. godine podneo Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima zahtev za priznavanje prava na invalidsku penziju, koji je, nakon sprovedenog veštačenja i nalaza, ocene i mišljenja organa veštačenja u prvostepenom postupku od 28. jula 2017. godine, odbijen kao neosnovan rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima broj 79863 od 24. avgusta 2017. godine.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija broj 10065 od 15. novembra 2017. godine.

Podnosilac je 5. januara 2018. godine podneo tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta.

Podnosilac ustavne žalbe je 19. januara 2021. godine podneo Upravnom sudu prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda U. 445/18, koji je odbijen kao neosnovan osporenim rešenjem Upravnog suda R4 u. 20/21 od 12. marta 2021. godine.

Protiv navedenog rešenja podnosilac je 31. marta 2021. godine podneo žalbu, koja je odbačena osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u. 28/21 od 8. aprila 2021. godine.

Presudom Upravnog suda U. 445/18 od 11. februara 2021. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Podnosilac je 12. maja 2021. godine zahtevao postupanje organa uprave u izvršenju presude suda.

Rešenjem drugostepenog organa broj 10065 od 28. januara 2022. godine odbijena je žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima broj 79863 od 24. avgusta 2017. godine.

Podnosilac je 2. marta 2022. godine podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana presudom Upravnog suda U. 9987/22 od 3. jula 2025. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

 

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18), propisano je: da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; da kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari ne odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka (član 145. st. 2. i 3.); da se rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba, izuzev ako zakonom nije propisan kraći rok (član 174.).

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe da mu je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje - Odeljenje za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima u predmetu broj 79863 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je upravni postupak pokrenut 24. novembra 2016. godine. godine, zahtevom podnosioca, a da je pravnosnažno okončan donošenjem presude Upravnog suda U. 9987/22 od 3. jula 2025. godine. Iz navedenog proizlazi da je osporeni postupak okončan za osam i po godina.

Navedeno trajanje postupka može ukazivati da postupak nije okončan u roku koji se može smatrati razumnim za odlučivanje. Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa uprave koji vode postupak, odnosno suda, kao i značaja predmeta postupka za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao značajan interes da se o njegovom zahtevu za priznavanje prava na invalidsku penziju odluči u razumnom roku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe koristio procesnopravna sredstva protiv ćutanja uprave kako bi svojim ponašanjem pokušao da doprinese skraćenju vremena trajanja postupka u kome se odlučuje o njegovim pravima.

Ispitujući postupanje organa uprave i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je postupanje Upravnog suda prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je iz spisa predmeta utvrdio da je za osam i po godina u predmetnom postupku doneto jedno rešenje prvostepenog organa uprave, dva rešenja drugostepenog organa i da su vođena dva upravna spora. Organi uprave su uglavnom postupali u zakonom propisanim rokovima, osim što je drugostepeni organ uprave u izvršenju presude Upravnog suda doneo upravni akt tek nakon više od deset meseci. Međutim, Upravni sud je o tužbi podnetoj 5. januara 2018. godine odlučio nakon tri godine, a o tužbi podnetoj 2. marta 2022. godine nakon više od tri godine. Podnosilac je podnosio prigovore radi ubrzavanja postupka.

Ustavnopravna ocena postupka u ovoj upravnopravnoj stvari, zasnovana na dosadašnjoj praksi Ustavnog suda, potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio povredu navedenog ustavnog prava i usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju rešenja kojim je odlučivano o prigovoru radi ubrzavanja postupka, te zahteve koje je podnosilac u tom smislu istakao, imajući u vidu da je usvojio ustavnu žalbu podnosioca i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, te bi razmatranje ustavne žalbe u ovom delu bilo bespredmetno.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 8966/2022: Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom sporu
• Už 17212/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku
• Už 9188/2023: Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u penzijskom upravnom postupku
• Už 6554/2020: Odluka Ustavnog suda Srbije o suđenju u razumnom roku za policajce
• Už 10460/2022: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dvadesetogodišnjem postupku za invalidsku penziju
• Už 10552/2021: Usvajanje žalbe S. D. zbog trajanja postupka za invalidsku penziju
• Už 10568/2021: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku