Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodatka na platu. Postupak, koji traje preko tri godine i još nije okončan, obeležen je neaktivnošću Upravnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5772/2013
14.04.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. R . iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. aprila 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. R . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Valjevu u predmetu broj 117-97/13, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . iz Valjeva je , 15. jula 2013. godine, preko punomoćnika J . M, advokata iz Valjeva, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Policijska uprava Valjevo u predmetu broj 117-97/13.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok osporenog postupka počev od 5. jula 2006. godine kada je podnositeljka ustavne žalbe podnela zahtev prvostepenom organu za isplatu dodatka na platu za prekovremeni rad, rad na dane državnih i verskih praznika i noćni rad, i to za poslednje tri godine od podnošenja zahteva. Podnositeljka je, pored ostalog, navela i da joj je u postupku koji se vodio pred Ustavnim sudom u predmetu Už – 2483/2010 povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo. Podnositeljka je postavila zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Valjevu 117-97/13, spise predmeta Upravnog suda U. 15042/13, kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnositeljka ustavne žalbe je 5. jula 2007. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Valjevu podnela zahtev za isplatu dodatka na platu na ime prekovremenog rada, rada na dan državnog i verskog praznika i rada noću, za period tri godine unazad od podnošenja zahteva.

Ministarstvo unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Valjevu je 1. aprila 2008. godine donelo rešenje broj 117 - 287/06, kojim je odbijen kao neosnovan predmetni zahtev podnositeljke.

Žalbena komisija Vlade je 8. maja 2008. godine, odlučujući o žalbi podnositeljke izjavljenoj protiv navedenog prvostepenog rešenja, donela rešenje broj 120-00-99/2008-01, kojim je žalba odbijena kao neosnovana.

Podnositeljka ustavne žalbe je 2. juna 2008. godine podnela tužbu Vrhovnom sudu Srbije protiv navedenog konačnog upravnog akta. Upravnom sudu su 1. januara 2010. godine, na osnovu člana 89. i člana 90. stav 1. Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/08 i 104/09), ustupljeni predmeti Vrhovnog suda Srbije i okružnih sudova u kojima do 31. decembra 2009. godine nije doneta konačna odluka, a za koje je nadležan Upravni sud, saglasno članu 29. stav 1. tog Zakona.

Upravni sud je 17. februara 2010. godine, odlučujući o tužbi podnositeljke izjavljenoj protiv navedenog rešenja Žalbene komisije Vlade, doneo presudu U. 4082/10 (2008), kojom je tužba podnositeljke odbijena kao neosnovana.

Podnositeljka je protiv navedene presude izjavila ustavnu žalbu, koja je Odlukom Ustavnog suda Už-2483/2010 od 7. novembra 2012. godine usvojena, te je utvrđeno da je tom presudom povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Navedenom Odlukom je poništena presuda Upravnog suda U. 4082/10 (2008) od 17. februara 2010. godine i određeno je da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja drugostepenog organa broj 120-00-99/2008-01 od 8. maja 2008. godine, kao i da Odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu. Odluka Ustavnog suda dostavljena je Upravnom sudu decembra 2012. godine.

3.2. Postupajući u izvršenju Odluke Ustavnog suda, Upravni sud je, na sednici održanoj 29. aprila 2013. godine, doneo presudu U. 16345/12, kojom je, pored ostalog, uvažio tužbu podnositeljke i poništio rešenje drugostepenog organa od 8. maja 2008. godine.

Drugostepeni organ je, u izvršenju presude Upravnog suda, doneo rešenje broj 120-01-269/2013-01 od 31. maja 2013. godine, kojim je usvojena žalba podnositeljke, poništeno prvostepeno rešenje od 1. aprila 2008. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje broj 117-97/13 od 5. jula 2013. godine, kojim je odbio kao neosnovan predmetni zahtev podnositeljke.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je 12. jula 2013. godine izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-413/2013-01 od 9. avgusta 2013. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnositeljka je 23. septembra 2013. godine podnela tužbu nadležnom sudu.

Upravni sud je na sednici od ržanoj 5. februara 2016. godine doneo presudu U. 15042/13, kojom je uvažena tužba podnositeljke, poništeno drugostepeno rešenje od 9. avgusta 2013. godine i predmet vraćen tuženom organu na ponovno odluči vanje.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre ukazuje da upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 20. maja 2010. godine povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-2483/2010 od 7. novembra 2012. godine, nije deo postupka koji je pred Upravnim sudom i upravnim organima usledio nakon donošenja navedene odluke Ustavnog suda, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio samo period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-2483/2010 od 7. novembra 2012. godine Upravnom sudu, odnosno od decembra 2012. godine, pa do odlučivanja Ustavnog suda o ovoj ustavnoj žalbi. Saglasno svojoj dosadašnjoj praksi, Ustavni sud je u okviru navedenog perioda upravni postupak i upravni spor, posmatrao kao jedinstvenu celinu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da predmetni postupak traje preko tri godine i da nije pravnosnažno okočan .

Imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova, kao i značaja istaknutog prava za podnositeljku, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja.

U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman interes da nadležni organi o njenom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, jer se radi o potraživanjima iz radnog odnosa. Ustavni sud je ocenio i da podnositeljka svojim ponašanjem nije doprinela navedenoj dužini trajanja osporenog postupka.

Ispitujući postupanje nadležnih upravnih organa i suda u upravnom sporu, Ustavni sud ukazuje da su u postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda donete dve presude suda koji je odlučivao u upravnom sporu, kao i jedno prvostepeno i dva drugostepena rešenja u upravnom postupku. Ustavni sud je ocenio da je odugovlačenje u rešavanju o pravu podnositeljke na novčane naknade po osnovu rada prevashodno uzrokovano odlučivanjem nadležnog suda o njenoj tužbi izjavljenoj protiv konačnog upravnog akta od 9. avgusta 2013. godine. Naime, o tužbi podnositeljke izjavljenoj 23. septembra 2013. godine odlučeno je tek 5. februara 2016. godine, odnosno nakon dve godine i četiri meseca. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da osporeni postupak još uvek nije okončan jer je presudom Upravnog suda ponovo uvažena tužba podnositeljke i predmet vraćen na ponovno odlučivanje jer upravni organi nisu u ponovnom postupku postupili u skladu sa primedbama i pravnim shvatanjem izraženim u prethodno donetoj presudi u ovoj pravnoj stvari.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, zasnovana je na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kome, činjenica da se više puta nalaže ponovno razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka u kome se izvršava Odluka Ustavnog suda. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu postojeću praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno trajanje postupka pokrenutog povodom zahteva podnositeljke od 5. jula 2006. godine, a koji je pravnosnažno okončan još 2010. godine, Ustavni sud konstatuje da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te ju je u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona, odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno trajanje postupka po ustavnoj žalbi u predmetu Už-2483/2010, Ustavni sud ukazuje na to da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda do kojih je došlo aktima i radnjama državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, što, po prirodi stvari, isključuje mogućnost da se ustavnom žalbom osporavaju akti ili radnje Ustavnog suda. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, zbog čega ju je odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući takođe kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti