Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je nenamirenjem potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom podnosiocu povređeno pravo na imovinu. Dosuđena mu je naknada materijalne štete u visini utvrđenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5779/2016
07.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. P . iz P . kod Bojnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 20 19. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. P . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. P . iz P . k od Bojnika podneo je Ustavnom sudu, 20. jula 2016. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Lebana, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3043/15 od 9. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 557/16 od 25. aprila 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Reoublike Srbije, kao i zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da u osporenom stečajnom postupku nije namirio svoje potraživanje iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku DP „P.“, te da je „pogrešan“ stav sudova zauzet u osporenim rešenjima da je svrha postupka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka, a ne utvrđivanje primerene naknade. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Osporenim rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09 od 22. oktobra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „P.“ iz Bojnika. Podnosilac ustavne žalbe je prijavio svoje potraživanje na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Lebanu P1. 447/05 od 22. februara 2006. godine. Potraživanje mu je priznato u iznosu od 89.427,59 dinara, dok je osporeno za iznos od 91.004,84 dinara.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 3043/15 od 9. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodi Privrednim s udom u Leskovcu u predmetu St. 28/10 (ranije predmet Trgovinskog suda u Leskovcu St. 30/09) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak u predmetu iz stava prvog izreke sproveo u što najkraćem roku; u stavu trećem izre ke utvrđeno je pravo predlagača na pr imerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i pravo na naknadu troškova postupka; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko do suđenog do traženog iznosa od 130.000,00 dinara je odbijen; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača da mu se utvrdi povreda prava na imovinu, kao i da mu se dosudi materijalna šteta. U obrazloženju osporeno g prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je svrha predmetnom postupka ubrzanje i okončanje osporenog sudskog postupka, a ne dosuđivanje naknade, te da imajući u vidu praksu Vrhovnog kasacionog suda i ekonomske prilike u Republici Srbiji sud nalazi da se dosuđenim iznosom primerene naknade postiže cilj zakonskih odredaba kojima je ista propisana. Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 557/16 od 25. aprila 2016. godine odbijena je žalba predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da namiri potraživanje podnosioca utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP „P.“ iz Bojnika, koji ima pretežni društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 28/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca u delu u kojem su osporena rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 3043/15 od 9. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 557/16 od 25. aprila 2016. godine, Ustavni sud, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku , te ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i Odluci Už- 4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi u ovom delu ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavnog prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita osporena rešenja redovnih sudova . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao drugom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (" Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti