Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro pet godina. Iako je postupak bio objektivno otežan stečajem dužnika, sud je ocenio da je ukupna dužina trajanja prekomerna. Zahtev za naknadu nematerijalne štete je odbijen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Milenkovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Aleksandra Milenkovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu I v. 3500/08 (ranije predmet Trgovinskog suda u Nišu Iv. 3500/08) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Milenković iz Niša je 17. novembra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu , preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu Iv. 3500/08. Istovrem eno je istakao i povredu prava na naknadu štete iz člana 35. st. 2. i 3. Ustava, kao i povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo: da je osporeni izvršni postupak pokrenuo 30. septembra 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Privrednom sudu u Nišu; da je predlog u sudu zaveden pod brojem Iv. 35 00/08 i odobren rešenjem Trgovinskog suda u Nišu od 30. septembra 2008. godine; da je u toku sprovođenja izvršenja izvršni sud dva puta izašao na lice mesta kod dužnika i popisao određene pokretne stvari dužnika, ali da od trenutka popisivanja pokretnih stvari, iako je izvršni poverilac više puta tražio preduzimanje izvršnih radnji, sud nije preduzeo nijednu radnju u cilju okončanja postupka, odnosno naplate potraživanja poverioca; da je zbog nezakonitog postupanja suda, u međuvremenu, nad izvršnim dužnikom otvoren i zaključen stečajni postupak, pa je Privredni sud u Nišu rešenjem od 11. jula 2011. godine obustavio izvršni postupak u predmetu Iv. 3500/08.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji žalbu i naloži Privrednom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak nastavio i okončao u najkraćem roku, kao i da odluku objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", ujedno ističući i zahtev za naknadu štete i troškova postupka.

U ustavnoj žalbi podnosilac je istovremeno istakao i povredu prava zajemčenog članom 6 . Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud ukazuje da je pravo garantovan o navedenom odredbom Evropske konvencije zajemčeno i odgovarajućom odredb om Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njegove povred e ispituje u odnosu na član 32. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle i pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise izvršnog predmeta Privrednog suda u Nišu Iv. 3500/08 (ranije Trgovinskog suda u Nišu Iv. 3500/08), i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Aleksandar Milenković, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 30. septembra 2008. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, Trgovinskom sudu u Nišu predlog za izvrše nje protiv izvršnog dužnika DOO „E. L.“ iz Niša, na osnovu verodostojne isprave - nekoliko računa , radi naplate novčanog iznosa od 35.348,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškova izvršenja, uz nalog NBS - Odsek za prinudnu naplatu Kragujevac da sprovede navedeno izvršenje plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Ukoliko se izvršenje iz bilo kog razloga ne može sprovesti na navedeni način, izvršni poverilac je predložio da se izvršenje sprovede popisom, plenidbom, procenom i prodajom pokretne i druge imovine izvršnog dužnika.

Rešenjem Trgovinskog suda u Nišu I v. 3500/09 od 30. septembra 2008. godine određeno je predloženo izvršenje i rešenje je dostavljeno NBS - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu.

S obzirom na to da je račun izvršnog dužnika bio blokiran, službeno lice suda je 27. marta 2009. godine izašlo na lice mesta radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, kojom prilikom je popisalo montažni objekat - trafiku izvršnog dužnika, ali je dužniku ostavljen rok od osam dana da dobrovoljno izmiri dug.

Službeno lice je 23. aprila 2009. godine ponovo izašlo na lice mesta i ostavilo dužniku dodatni rok da izmiri dug, ili će u protivnom nastaviti sa popisom stvari.

Po predlogu izvršnog poverioca, Trgovinski sud u Nišu je rešenjem Iv. 3500/08 od 25. septembra 2009. godine naložio izvršnom dužniku da u ostavljenom roku dostavi sudu izjavu o imovini.

Privredni sud u Nišu, pred kojim je nakon reorganizacije pravosuđa postupak nastavljen, je zaključkom od 2. jula 2010. godine naložio izvršnom poveriocu da se izjasni o daljem toku postupka, s obzirom na to da je u konkretnom predmetu sproveden popis pokretnih stvari i tražena izjava o imovini od strane dužnika.

U podnesku od 14. jula 2010. godine izvršni poverilac je predložio da se zakaže javna prodaja popisane trafike, da se zakaže izlazak suda na lice mesta radi popisa pokretne i druge imovine izvršnog dužnika, kao i da sud ponovo naloži izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini.

Izvršni sud je rešenjem od 19. jula 2010. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem i zadatak veštaka da izvrši procenu popisanih pokretnih stvari iz zapisnika o popisu tog suda Iv. 3500/08 od 27. marta 2009. godine, i naložio izvršnom poveriocu da predujmi troškove veštačenja.

Nalaz sa mišljenjem veštaka je 15. novembra 2010. godine dostavljen sudu. U podnesku od 26. novembra 2010. godine izvršni poverilac je prigovorio na nalaz sa mišljenjem veštaka, nakon čega je sud naložio veštaku da se izjasni na primedbe izvršnog poverioca, što je veštak i učinio u podnesku od 12. januara 2011. godine.

Zaključkom suda Iv. 3500/08 od 11. maja 2011. godine zakazana je prva javna prodaja popisane pokretne stvari dužnika – trafike, za 30. maj 2011. godine, ali prodaja nije uspela jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Poverilac je nakon toga, podneskom od 31. maja 2011. godine predložio da se zakaže druga javna prodaja i da se početna cena umanji za 50%. Druga javna prodaja zakazana je za 4. jul 2011. godine, ali ni ona nije uspela iz istog razloga kao i prethodna.

Privredni sud u Nišu je rešenjem Iv. 3500/08 od 11. jula 2011. godine obustavio postupak izvršenja prema izvršnom dužniku i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, sa obrazloženjem da je nad izvršnim dužnikom otvoren i istovremeno zatvoren stečajni postupak, rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 278/11 od 28. aprila 2011. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 8. marta 2013. godine tražio da sud nastavi postupak izvršenja ističući da je rešenje kojim je otvoren i zatvoren stečajni postupak stavljeno van snage.

Privredni sud u Nišu je rešenjem Iv. 3500/08 od 22. marta 2013. godine ukinuo rešenje o obustavi postupka Iv. 3500/08 od 11. jula 2011. godine i nastavio postupak izvršenja.

Zaključkom Iv. 3500/08 od 16. aprila 2013. godine naloženo je izvršnom poveriocu da se izjasni da li predlaže prodaju popisane stvari neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari.

Izvršni poverilac se u podnesku od 23. aprila 2013. godine izjasnio da želi da se izvršni postupak nastavi prodajom stvari.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu Iv. 3500/08 od 14. maja 2013. godine odbijen je predlog izvršnog poverioca iz podnesaka od 23. aprila i 10. maja 2013. godine za prodaju neposrednom pogodbom pokretne stvari – trafike koja nije prodata na javnim prodajama, zato što je sud utvrdio da je kupac zapravo izvršni poverilac, a prema zakonu poverilac ne može istovremeno da bude i kupac neposrednom pogodbom, jer ne postoji donja granica kupoprodajne cene.

Zaključkom od 14. juna 2013. godine izvršni poverilac je obavešten da će se izvršenje sprovesti popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika na licu mesta 18. juna 2013. godine.

Ugovor o kupoprodaji pokretne stvari neposrednom pogodbom je zaključen 27. juna 2013. godine. Izvršni sud je 28. juna 2013. godine doneo zaključak da se iz cene ostvarene prodajom isplati izvršnom poveriocu određeni novčani iznos, a rešenjem Iv. 3500/08 od 28. juna 2013. godine je obavezan izvršni dužnik da izvršnom poveriocu naknadi i troškove izvršnog postupka.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu od 13. septembra 2013. godine zaključen je postupak izvršenja u predmetu Iv. 3500/08, sa obrazloženjem da je izvršni poverilac u celosti namirio svoje potraživanje od izvršnog dužnika.

Pismeni otpravak navedenog rešenja je 18. septembra 2013. godine uručen izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku.

4. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni izvršni postupak pokrenut 30. septembra 2008. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Trgovinskom sudu u Nišu i da je zaključen rešenjem Privrednog suda u Nišu Iv. 3500/08 od 13. septembra 2013. godine, namirenjem izvršnog poverioca u celosti, iz čega proizlazi da je izvršni postupak trajao skoro punih pet godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od: složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja zahteva o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi uticala na dužinu trajanja postupka, da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da sud u kratkom roku okonča prinudno izvršenje, kao i da svojim ponašanjem nije doprineo produženju trajanja postupka izvršenja. Ispitujući postupanje nadležnog suda, Ustavni sud je utvrdio da su postojale objektivne okolnosti koje su doprinele trajanju postupka - otvaranje i zaključe nje stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, koje je posle skoro dve godine rešenjem istog suda stavljeno van snage. Obustava postupka izvršenja i neaktivnost suda u periodu od skoro dve godine, dok je ispitivana zakonitost rešenja u vezi sa stečajnim postupkom nad izvršnim dužnikom, ne može biti odgovornost izvršnog sud a.

Ipak, imajući u vidu da je izvršni postupak trajao pet godina, Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije zadovoljen standard suđenja u razumnom roku, te da je zbog toga povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Uvažavajući značaj ove pravne stvari za podnosioca, i imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac u celini naplatio svoje potraživanje, Ustavni sud ukazuje da je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odlučivano o pitanjima koja, p o oceni Ustavnog suda, nisu takvog karaktera da ukazuju na to da je podnosilac pretrpeo značajniji gubitak. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je usvajanje ustavne žalbe i objavljivanje ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kako je odlučeno u tački 2. izreke, dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe i da je primeren okolnostima konkretnog predmeta. Sud je stoga odbio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete i odlučio kao u tački 3. izreke. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem se prilikom primene kriterijuma "značajne štete" stepen ozbiljnosti procenjuje u svetlu finansijskog uticaja spornog pitanja i važnosti predmeta za podnosioca (videti odluke „Ionescu protiv Rumunije“, od 1. juna 2010. godine i „Korolev protiv Rusije“ od 1. jula 2010. godine). Ovakav stav u pogledu naknade nematerijalne štete Sud je zauzeo i u Odluci Už-5783/2011 od 17. aprila 2014. godine.

6. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe temelji tvrdnje o povredi prava iz člana 35. st. 2. i 3. Ustava na tome da je nezakonitim i nepravilnim radom izvršnih sudova u ovom predmetu njemu prouzrokovana šteta, a imajući u vidu p rirodu izvršnog postupka u kome se samo odlučuje o ispunjenosti uslova za dozvolu prinudnog izvršenja potraživanja utvrđenih izvršnim i verodostojnim ispravama i da podnosilac nije vodio spor protiv Republike Srbije u cilju ostvarivanja naknade eventualno pretrpljene štete , Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe o povredi prava na naknadu štete ne mogu dovesti u vezu sa predmetom odlučivanja u ovom izvršnom postupku. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA


Vesna Ilić Prelić