Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko četiri godine. Sud je naložio nadležnom sudu da hitno okonča postupak i utvrdio pravo podnosioca na pravično zadovoljenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi "BENNI PLUS" DOO iz Niške Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba "BENNI PLUS" DOO Niška Banja i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu Iv. 3735/09 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. sproveo u najkraćem roku, kada se za to ostvare uslovi.

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

4. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. "BENNI PLUS" DOO iz Niške Banje je 17. novembra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu , preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu Iv. 3735/09. Istovremeno je istakao i povredu prava na naknadu štete iz člana 35. st. 2. i 3. Ustava, kao i povredu prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je osporeni izvršni postupak pokrenut 18. avgusta 2009. godine, pred tada Trgovinskim sudom u Nišu, a li da je sud "na sve načine prolongirao postupak do zaključenja stečaja nad dužnikom, kako bi dužniku omogućio izbegavanje obaveze". Naime, izvršni sud je "samo jednom izašao na lice mesta" i kako popis pokretnih stvari nije uspeo, nije preduzeo nijednu drugu radnju u cilju okončanja postupka, već je "ostavio da predmet stoji" i postupak obustavio rešenjem 8. jula 2011. godine, jer je nad izvršnim dužnikom otvoren i zaključen stečaj. Podnosilac smatra da mu je postupanjem suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na "naknadu štete zbog nezakonitog rada državnog organa", jer je sud postupao protivno odredbama ZIP, koje propisuju hitnost u postupanju, i ovim mu naneo štetu. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, naloži nadležnom sudu da okonča postupak u najkraćem roku i da odluku objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", ujedno ističući i zahtev za naknadu štete i troškova postupka.

U ustavnoj žalbi podnosilac je istovremeno istakao i povredu prava zajemčenog članom 6 . Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ustavni sud ukazuje da je pravo garantovan o navedenom odredbom Evropske konvencije zajemčeno i odgovarajućom odredb om Ustava, zbog čega Ustavni sud postojanje njegove povrede ispituje u odnosu na član 32. Ustava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Iv. 3735/09 Trgovinskog suda u Nišu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 18. avgusta 2009. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Trgovinskom sudu u Nišu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika "BEST FOOF" DOO iz Donjeg Međurova, Niš, na osnovu tri računa - otpremnica, radi naplate iznosa od ukupno 8.505,96 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po svakom navedenom računu, kao i troškova izvršenja, uz nalog NBS - Odsek za prinudnu naplatu Kragujevac da sprovede navedeno izvršenje plenidbom i prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, te ukoliko se izvršenje iz bilo kog razloga ne može sprovesti na navedeni način, izvršni poverilac je predložio da se izvršenje nastavi popisom, plenidbom, procenom i prodajom pokretne i druge imovine izvršnog dužnika.

Rešenjem Trgovinskog suda u Nišu I v. 3735/09 od 19. avgusta 2009. godine određeno je predloženo izvršenje i rešenje o izvršenju uručeno izvršnom dužniku 22. avgusta 2009. godine, a NBS - Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu je dostavljeno rešenje o izvršenju 16. septembra 2009. godine.

Zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika, s obzirom na to da je račun izvršnog dužnika bio blokiran, sastavljen je 28. oktobra 2009. godine i konstatovano je da je popis stvari protekao bez uspeha jer zatečena radnica nije dozvolila popis stvari (zatečen kancelarijski materijal), pa je zbog visine duga ostavljen rok od tri dana da dužnik izmiri dug, jer će se u protivnom nastaviti izvršenje uz prisustvo policije.

Privredni sud u Nišu, pred kojim je nakon reorganizacije pravosuđa postupak nastavljen, je rešenjem Iv. 3735/09 od 8. jula 2011. godine obustavio postupak izvršenja prema izvršnom dužniku i ukinuo sve sprovedene radnje, navodeći u obrazloženju da je u toku postupka, po službenoj dužnosti, utvrdio da je prema rešenju Privrednog suda u Nišu St. 412/11 od 20. juna 2011. godine nad izvršnim dužnikom otvoren i istovremeno zaključen stečajni postupak.

Podneskom od 8. marta 2013. godine izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je obavestio sud da je rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 412/11 od 30. januara 2013. godine ukinuta klauzula pravosnažnosti i stavljeno van snage rešenje Privrednog suda u Nišu St. 412/11 od 20. juna 2011. godine, te tražio da se postupak izvršenja nastavi do konačnog namirenja izvršnog poverioca.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu Iv. 3735/09 od 12. marta 2013. godine utvrđeno je postojanje nepravilnosti u predmetu Iv. 3735/09 u tome što je sud pogrešno obustavio postupak izvršenja započet rešenjem od 19. avgusta 2009. godine, pa je sud otklonio utvrđenu nepravilnost i ukinuo rešenje o obustavi postupka izvršenja od 8. jula 2011. godine, te nastavio postupak izvršenja.

U nastavku postupka, zaključkom izvršnog sudije od 30. aprila 2013. godine izvršni poverilac je obavešten o zakazanom sprovođenju izvršenja za 27. jun 2013. godine popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, te o obavezi uplate predujma troškova upotrebe službenog vozila u iznosu od 200 dinara, radi izlaska službenog lica na lice mesta.

Na predlog izvršnog poverioca od 10. maja 2013. godine, rešenjem Privrednog suda od 13. maja 2013. godine je izvršnom dužniku, odnosno njegovom zakonskom zastupniku, naloženo da pristupi u sud u roku od pet radnih dana od prijema rešenja radi davanja izjave o imovini ili da sudu dostavi pisanu izjavu o imovini sa overenim popisom iste. Nakon neuspele dostave ovog rešenja izvršnom dužniku, izvršni sudija je zatražio 21. maja 2013. godine od MUP - PU Niš podatak o tačnoj adresi izvršnog dužnika. Posle dostavljene adrese, ali i pet neuspelih dostava rešenja, te po vraćanju dostavnice sa konstatacijom da je zakonski zastupnik dužnika umro, izvršni sudija je od Matične službe grada Niša za knjigu umrlih lica zatražio podatak o ovoj činjenici. Privredni sud je obavešten 5. avgusta 2013. godine da je zakonski zastupnik izvršnog dužnika preminuo 15. marta 2012. godine u Nišu.

Izvršni sudija Privrednog suda je Zaključkom od 7. avgusta 2013. godine odredio popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, te je 10. oktobra 2013. godine na zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika konstatovano da "firma ne radi, nema zaposlenih, a zakonski zastupnik je umro".

Rešenjem Privrednog suda u Nišu Iv. 3735/09 od 27. novembra 2013. godine utvrđen je prekid postupka u ovoj pravnoj stvari. U obrazloženju je, između ostalog, navedeno da je izvršni dužnik - direktor i jedini osnivač društva umro, pa je shodno članu 222. tačka 3) ZPP, u vezi sa članom 10. ZIP, postupak obustavljen, s tim da će se postupak nastaviti na predlog stranke, po ispunjenju uslova iz člana 225. stav 1. ZPP. Navedeno rešenje dostavljeno je punomoćniku izvršnog poverioca 2. decembra 2013. godine, a protiv rešenja nije bilo žalbi. Daljih radnji u postupku nije bilo.

4. Odredbom Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP), koji je važio u vreme pokretanja postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.)

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio: da je 18. avgusta 2009. godine postupak pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, te da je osporeni postupak u fazi prekida od 27. novembra 2013. godine, odnosno da ni posle četiri godine i osam meseci nije sprovedeno izvršenje.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi, može upućivati na zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od niza drugih činilaca, a pre svega od: složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkretnom postupku, ponašanja samog podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova u konkretnom slučaju, kao i značaja zahteva, odnosno prirode prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi uticala na dužinu trajanja postupka, ali su postojale objektivne okolnosti koje su doprinele trajanju postupka - otvaranje i zaključivanje stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, koje je posle skoro dve godine rešenjem istog suda stavljeno van snage. Obustava postupka izvršenja i neaktivnost suda u periodu od skoro dve godine, dok je ispitivana zakonitost rešenja u vezi sa stečajnim postupkom nad izvršnim dužnikom, ne može se staviti na odgovornost izvršnom sudu, kao ni prekid postupka koji traje već pet meseci i koji je usledio nakon nove činjenice u postupku - smrti zakonskog zastupnika izvršnog dužnika.

Ocenjujući prirodu zahteva podnosioca ustavne žalbe u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je zaključio da je on sedam godina onemogućen da naplati traženi iznos novčanih sredstva od 8.505,96 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom po tri računa , koji je kao privredno drušvo potraživao od drugog privrednog subjekta, ali da visina duga ne umanjuje njegov interes da se postupak okonča bez odugovlačenja.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac u ovom postupku, u jednom periodu, ponašao pasivno. Naime, od prvog neuspelog popisa 28. oktobra 2009. godine, pa sve do obustave postupka 8. jula 2011. godine, nije se obraćao izvršnom sudu u cilju sprovođenja izvršenja.

Ustavni sud konstatuje da izvršni sud ima obavezu da se aktivno ponaša sve do okončanja izvršnog postupka i dužan je hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postupak, Ustavni sud je konstatovao da izvršni sud u konkretnom slučaju, nakon hitnog postupanja u prvih par meseci i prvog zakazanog popisa i procene pokretnih stvari, dalje, u periodu od preko godinu i po, do donetog rešenja o obustavi postupka 8. jula 2011. godine, nije preduzimao nijednu radnju na koju je po zakonu obavezan kako bi se izvršenje određeno rešenjem sprovelo. U nastavku postupka nakon 12. marta 2013. godine sud je postupao hitno, ali je izvršni postupak zbog smrti zakonskog zastupnika izvršnog dužnika prekinut 27. novembra 2013. godine.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost suda da postupak izvršenja sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u tom cilju. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje postupka izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, a da je prevashodno postupanje izvršnog suda - Trgovinskog suda u Nišu, pa potom Privrednog suda u Nišu, dovelo do toga da se dug ne naplati i predmetni izvršni postupak okonča u granicama razumnog roka za sprovođenje izvršenja.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vo di pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu Iv. 3735/09, te je u prvom delu tačke 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), a u tački 2. izreke, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava, naloženo je nadležn om sud u da preduzm e sve neophodne mere da se predmetni postupak okonča u najkraćem roku, kada se za to steknu uslovi.

6. Uvažavajući značaj ove pravne stvari za podnosioca, Ustavni sud ukazuje da je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom odlučivano o pitanjima koja, p o oceni Ustavnog suda, nisu takvog karaktera da ukazuju na to da podnosilac trpi značajniji gubitak. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je usvajanje ustavne žalbe i utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe i da je primeren okolnostima konkretnog predmeta. Ustavni sud je stoga odbio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete i odlučio kao u tački 4. izreke. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem se prilikom primene kriterijuma "značajne štete" stepen ozbiljnosti procenjuje u svetlu finansijskog uticaja spornog pitanja i važnosti predmeta za podnosioca (videti odluke u predmetima Ionescu protiv Rumunije, od 1. juna 2010. godine i Korolev protiv Rusije, od 1. jula 2010. godine).

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke, postupajući u granicama zahteva ustavne žalbe, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi oca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u predmetnom slučaju ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe temelji tvrdnje o povredi prava iz člana 35. st. 2. i 3. Ustava na tome da je nezakonitim i nepravilnim radom izvršnih sudova u ovom predmetu njemu prouzrokovana šteta, a imajući u vidu p rirodu izvršnog postupka u kome se samo odlučuje o ispunjenosti uslova za dozvolu prinudnog izvršenja potraživanja utvrđenih izvršnim i verodostojnim ispravama i da podnosilac nije vodio spor protiv Republike Srbije u cilju ostvarivanja naknade eventualno pretrpljene štete , Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe o povredi prava na naknadu štete ne mogu dovesti u vezu sa predmetom odlučivanja u ovom izvršnom postupku. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti