Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete. Iako je postupak po reviziji trajao duže, ukupno trajanje postupka od pet godina i devet meseci ocenjeno je prihvatljivim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-579/2009
07.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Stojisavljevića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nenada Stojisavljevića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Subotici u predmetu P. 1001/03.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Stojisavljević iz Subotice je 15. aprila 2009. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Subotici u predmetu P. 1001/03.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je podnosilac ustavne žalbe 12. juna 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Subotici tužbu protiv Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Vojske SCG, radi naknade štete, po kojoj je Opštinski sud u Subotici 5. septembra 2005. godine doneo presudu P. 1001/03, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da snosi troškove postupka u opredeljenom iznosu; da je tužilac na navedenu presudu uložio žalbu 20. decembra 2005. godine, a tužena 13. decembra 2005. godine; da je presudom Okružnog suda u Subotici Gž. 1627/06 od 30. novembra 2006. godine žalba tužioca delimično uvažena i preinačena odluka o troškovima parničnog postupka; da je tužena protiv drugostepene presude izjavila reviziju 29. januara 2007. godine; da je Vrhovni sud Srbije odlučio o reviziji presudom Rev. 595/07 od 10. jula 2008. godine, koja je dostavljena Okružnom sudu u Subotici 5. marta 2009. godine, a punomoćniku tužioca 16. marta 2009. godne; da podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zbog dužine trajanja parničnog postupka više od pet godina, te protekom dugog vremenskog perioda prilikom rešavanja po žalbi i reviziji, a naročito protekom osam meseci od većanja i glasanja u revizijskom postupku do izrade i otpravljanja pismenog otpravka presude. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, odredi da se uklone štetne posledice, u roku od 30 dana, te da odredi da se podnosiocu naknade troškovi ustavne žalbe u iznosu od 50.000 dinara.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i spisa predmeta Opštinskog suda u Subotici P. 1001/03, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 12. juna 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Subotici tužbu protiv tužene Državne zajednice Srbija i Crna Gora - Vojske SCG, radi naknade štete. Naime, tužilac je, kao vojnik na odsluženju vojnog roka u VP 8070/11 Priština, ranjen 13. aprila 1999. godine prilikom izvršavanja borbenog zadatka i tužbom je tražio naknadu nematerijalne i materijalne štete koju je pretrpeo usled ovog ranjavanja.

Po nalogu Opštinskog suda, tužilac je 17. jula 2003. godine uredio tužbu dostavljanjem lekarske dokumentacije na koju se poziva u tužbi, 19. avgusta iste godine je tužba dostavljena na odgovor tuženoj, koja je svoj odgovor dostavila postupajućem sudu 22. septembra, a tužilac je 29. septembra 2003. godine podneo podnesak povodom odgovora tužene na tužbu. Prvo ročište za glavnu raspravu je zakazano za 25. februara 2004. godine, a sledeće za 12. mart 2004. godine, kada su na predlog tužioca određena veštačenja veštaka neuropsihijatra na okolnost pretrpljenog straha i psihičkih bolova kod tužioca i veštaka ortopeda na okolnost pretrpljenih bolova, tj. na okolnost povrede kod tužioca. Kako se tužilac nije odazivao pozivima veštaka za pregled, nalazi i mišljenja veštaka su dostavljeni sudu 1. i 28. juna 2004. godine. Od 8. jula 2004. godine do 5. septembra 2005. godine, kada je zaključena glavna rasprava, Opštinski sud u Subotici je zakazao još 11 ročišta, od kojih je održano četiri, a odloženo sedam, i to: tri na zahtev punomoćnika tužioca, tri na zahtev veštaka i jedno zbog neurednog dostavljanja poziva.

Po sprovedenom dokaznom postupku, Opštinski sud u Subotici je 5. septembra 2005. godine doneo presudu P. 1001/03, kojom je: delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 375.000 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 150.000 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 112.500 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 150.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od dana presuđenja do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja; odbio u preostalom delu tužbeni zahtev radi naknade nematerijalne štete iznad dosuđenog iznosa za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti za iznos od 25.000 dinara, za pretrpljene fizičke bolove za iznos od 150.000 dinara, za pretrpljeni strah za iznos od 87.500 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti za iznos od 50.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je zahtevao isplatu naknade materijalne štete za tuđu pomoć i negu u iznosu od 567,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1. jula 1990. godine, 678,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1. avgusta 1999. godine, 724,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1. septembra 1999. godine i 755,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 1. oktobra 1999. godine pa do isplate; odbio prigovor tužene o mesnoj nenadležnosti Opštinskog suda u Subotici za postupanje u ovoj pravnoj stvari i obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 79.101,90 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Prepis ove presude je dostavljen punomoćniku tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe 28. novembra 2005. godine.

Protiv ove presude tužena je izjavila žalbe 8. i 13. decembra 2005. godine, a tužilac 12. decembra 2005. godine, i to zbog svih zakonskih razloga za izjavljivanje žalbe. Nakon prijema odgovora tužioca na žalbe tužene, Opštinski sud je dostavio žalbe sa spisima predmeta Okružnom sudu u Subotici 28. decembra 2005. godine.

Okružni sud u Subotici je 30. novembra 2006. godine doneo presudu Gž. 1627/06, kojom je: u stavu prvom izreke delimično uvažio žalbu tužioca, preinačio presudu Opštinskog suda u Subotici P. 1001/03 od 5. septembra 2005. godine u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako da je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka usvojio i za daljnih 12.375 dinara, koji iznos je tužena obavezna da isplati u roku od 15 dana, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, dok je u preostalom delu žalbu tužioca odbio kao neosnovana i potvrdio presudu u preostalom delu u kome je zahtev tužbe odbijen; u stavu drugom izreke presude odbio žalbe tužene kao neosnovane i potvrdio presudu u delu u kojem je tužbeni zahtev usvojen; u stavu trećem izreke obavezao tuženu da na ime troškova žalbenog postupka isplati tužiocu 255 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30. novembra 2006. godine do isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Prepis ove presude je dostavljen punomoćniku podnosioca 26. decembra 2006. godine.

Tužena je 29. januara 2007. godine izjavila reviziju protiv drugostepene presude, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, koju je Opštinski sud u Subotici dostavio na odgovor tužiocu i Republičkom javnom tužiocu 30. januara 2007. godine, a spise predmeta dostavio Okružnom sudu za Vrhovni sud Srbije 23. februara 2007. godine.

Vrhovni sud Srbije je presudom Rev. 595/07 od 10. maja 2008. godine odbio kao neosnovanu reviziju tužene, koja je Okružnom sudu u Subotici dostavljena 5. marta, Opštinskom sudu u Subotici 10. marta, a punomoćniku tužioca - 16. marta 2009. godine.

4. Za ocenu navoda ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji se primenjuje u ovom postupku od 22. februara 2005. godine, je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo parnični postupak podnošenjem tužbe 12. juna 2003. godine, da su do podnošenja ustavne žalbe donete prvostepena i drugostepena presuda, te da je Vrhovni sud Srbije doneo presudu o reviziji podnosioca ustavne žalbe protiv drugostepene presude, koja je dostavljena podnosiocu 16. marta 2009. godine.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, od svog pokretanja, podnošenjem tužbe, do okončanja, dostavljanjem odluke o reviziji punomoćniku podnosioca ustavne žalbe, trajao je pet godina, devet meseci i četiri dana. Od podnošenja tužbe do dostavljanja prvostepene presude Opštinskog suda u Subotici podnosiocu ustavne žalbe prošle su dve godine, pet meseci i 16 dana, a drugostepeni postupak po žalbama stranaka je trajao ukupno nešto više od godinu dana. Iz navedenog proizlazi da je za tri i po godine doneta pravosnažna i izvršna presuda kojom je tužbeni zahtev podnosioca usvojen u pretežnom delu. Postupak pred Vrhovnim sudom Srbije po reviziji, koji je okončan odbijajućom presudom, je trajao preko roka koji se uobičajeno smatra razumnim trajanjem sudskog postupka po vanrednom pravnom sredstvu. Međutim, imajući u vidu rok u kome je u osporenom parničnom postupku pravosnažno odlučeno o tužbi podnosioca, te ukupno trajanje ovog sudskog postupka koje se kreće u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi međunarodnih sudova i ovog suda, Ustavni sud je ocenio da u osporenom parničnom postupku podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) istog Zakona, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti