Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku nad dužnikom sa društvenim kapitalom. Dosuđuje naknadu materijalne i nematerijalne štete, pozivajući se na izmene zakona i praksu Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. S.(1), A. M, Lj. S, J. S, S. P, S. Z, M. R, S. G.(1), S. G.(2), M. P, M. S.(2), Z. S, D. R, D. T, M. S.(3), D. D. K, J. L, S. Ž, S. A.(1) i V. V. K, svih iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je O D L U K U 1. Usvaja se ustavna žalba M. P. i utvrđuje da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11. 2. Usvajaju se ustavne žalbe M. S.(1), A. M, Lj. S, J. S, S. P, S. Z, M. R, S. G.(1), S. G.(2), M. S.(2), Z. S, D. R, D. T, M. S.(3), D. D. K, J. L, S. Ž, S. A.(1) i V. V. K. i utvrđuje da je podnosiocima povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, dok se u preostalom delu ustavne žalbe odbacuju. 3. Utvrđuje se pravo M. S.(1), A. M, Lj. S, J. S, S. P, S. Z, M. R, S. G.(1), S. G.(2), M. S.(2), Z. S, D. R, D. T, M. S.(3), D. D. K, J. L, S. Ž, S. A.(1) i V. V. K. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. 4. Usvajaju se ustavne žalbe M. S.(1), A. M, Lj. S, J. S, S. P, S. Z, M. R, S. G.(1), S. G.(2), M. S.(2), Z. S, D. R, D. T, M. S.(3), D. D. K, J. L, S. Ž, S. A.(1) i V. V. K. i utvrđuje se pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. 5. Utvrđuje se pravo M. P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. 6. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. O b r a z l o ž e nj e 1. M. S.(1), A. M, Lj. S, J. S, S. P, S. Z, M. R, S. G.(1), S. G.(2), M. S.(2), Z. S, D. R, D. T, M. S.(3), D. D. K, J. L, S. Ž, S. A.(1) i V. V. K, svi iz Beograda su u periodu od 25. aprila do 17. maja 2024. godine, preko punomoćnika S. A, advokata iz Niša, Ustavnom sudu izjavili ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, te člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11. Kako se odredbom člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju garantuje pravo koje se jemči i odredbom člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud eventualnu povredu ovog prava ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava. Navedeni podnosioci ustavnih žalbi su tražili i da im se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, kao i nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Takođe, podnositeljka M. S. iz Beograda je i 30. aprila 2024. godine, preko punomoćnika T. O, advokata iz Beograda, izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11. Podnositeljka ovom ustavnom žalbom traži da joj se na ime naknade materijalne štete isplati iznos u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, kao i da joj se na ime novčanog obeštećenja isplati iznosi od 1.800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, na ime utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku. Podnositeljka ustavne žalbe M. P. iz Beograda je 17. maja 2024. godine, preko punomoćnika I. R, advokata iz Beograda, izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11. Navedenom ustavnom žalbom podnositeljka je tražila da joj se na ime naknade materijalne štete isplati iznos u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, kao i da joj se na ime novčanog obeštećenja isplati iznosi od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da je podnositeljka ukazala i na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u osporenom stečajnom postupku. Svi podnosioci su zahtevali da im se dosude naknade troškova postupka pred Ustavnim sudom. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja. 2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda. 3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavnih žalbi i dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari: Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 32/11 od 5. maja 2011. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „K.“ (u daljem tekstu: stečajni dužnik), a za stečajnog upravnika imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Stečajni dužnik je privredno društvo sa 100% društvenim kapitalom. Podnosiocima ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku priznata prijavljena potraživanja iz radnog odnosa. Privredni sud u Beogradu je rešenjima R4St. 1488/23 od 1. septembra 2023. godine (predlagač M. S.), R4St. 908/23 od 29. maja 2023. godine (predlagači A. M, S. P, S. Z, M. R.), R4St. 736/23 od 30. maja 2023. godine (predlagači Lj. S. i J. S.), R4St. 1025/23 od 13. juna 2023. godine (predlagači S. G.(1), S. G.(2), S. Ž. i S. A.(1)), R4St. 965/23 od 15. juna 2023. godine (predlagači M. S.(2), Z. S, D. R, D. T, M. S.(3), D. D. K, J. L. i V. V. K.) usvojio prigovore navedenih podnosilaca ustavnih žalbi, utvrdio im povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11 i naložio stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od prijema rešenja preduzme sve potrebe mere i radnje u cilju okončanja navedenog stečajnog postupka, dok je Republika Srbija obavezana da predlagačima isplati troškove postupka. 4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.” 5. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11 u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe M. P, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom. U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud za ljudska prava konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci. Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da osporeni stečajni postupak koji se vodi prema preduzeću sa isključivim društvenim kapitalom, u trenutku podnošenja ustavne žalbe traje 13 godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđeno potraživanje podnositeljke iz radnog odnosa nije namireno, Ustavni sud je ocenio da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki M. P. u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke. 6. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca M. S.(1), A. M, Lj. S, J. S, S. P, S. Z, M. R, S. G.(1), S. G.(2), M. P, M. S.(2), Z. S, D. R, D. T, M. S.(3), D. D. K, J. L, S. Ž, S. A.(1) i V. V. K. da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrđeno da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa isključivim društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnosiocima u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11 povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 1. i 2. izreke. 7. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka. 8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 4. i 5. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu (eventualno) utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 32/11. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine). 9. Ustavni sud ukazuje da nije posebno razmatrao tvrdnje podnosilaca navedenih u tački 2. izreke o povredi prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je prethodno utvrdio povrede drugih ustavnih prava i odredio način otklanjanja štetnih posledica. Imajući u vidu navedeno, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavne žalbe u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke. 10. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavnih žalbi od strane advokata, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve podnosilaca, rešavajući kao u tački 6. izreke. 11. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci. PREDSEDNIK VEĆA Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti