Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke. Dosuđena je naknada materijalne štete u visini potraživanja, dok je deo žalbe o visini naknade za nerazuman rok odbačen kao neosnovan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5794/2015
24.12.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. G . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. G . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku I. 2150/11 (ranije predmet Osnovnog suda u Čačku I. 8958/10, odnosno predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1491/08 i I. 889/08) povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 889/08 od 1. jula 2008. godine , umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba G. G . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 272/15 od 20. maja 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 913/16 od 9. septembra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. G . iz Čačka podnela je Ustavnom sudu, 14. septembra 2015. godine , preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku I. 2150/11 (ranije predmet Osnovnog suda u Čačku I. 8958/10, odnosno predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1491/08 i I. 889/08).

Podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 27. marta 2017. godine predložila spajanje ustavne žalbe Už-5794/2015 sa ustavnom žalbom koja je zavedena pod brojem Už-9865/2016 od 23. decembra 2016. godine.

Naime, podnositeljka je, preko punomoćnika Dragane Janković, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog nesprovođenja izvršenja u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku I. 2150/11 (ranije predmet Osnovnog suda u Čačku I. 8958/10, odnosno predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1491/08 i I. 889/08), kao i protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 272/15 od 20. maja 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 913/16 od 9. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi ističe svoje nezadovoljstvo nesprovođenjem pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 430/07 od 17. januara 2008. godine i navodi da osporenim rešenjima, u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te smatr a da i dalje „ima status žrtve…“, odnosno da su joj tim rešenjima povređena prava na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo. Predlaže da Ustavni sud utvrdi nj eno pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenjem o izv ršenju Opštinskog suda u Čačku I. 889/08 od 1. jula 200 8. godine , kao i pravo na naknadu nematerijalne štete preko iznosa dosuđenih osporenim rešenjima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređe no ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari :

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 889/08 od 1. jula 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe kojim je predlož eno da se prinudno izvrši pravnosnažna presud a Opštinskog suda u Čačku P1. 430/07 od 17. januara 2008. godine, a kojom su obavezani izvršni dužnici A.D. „F.“ iz Čačka i F. „A .“ d.o.o. iz Čačka da isplate izvršn om poverioc u odgovarajuće novčane iznose na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima parničnog postupka , te troškove izvršenja.

Viši sud u Čačku je 20. maja 2016. godine doneo osporeno rešenje R4 I. 272/15, kojim je: u stavu prvom izreke usvojio zahtev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2150/11(ranije predmet Osnovnog suda u Čačku I. 8958/10, odnosno predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1491/08 i I. 889/08) povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke odredio naknadu podnositeljki zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 10.000,00 dinara, koja se isplaćuje iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca, od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbio kao neosnovan zahtev predlagača za navedenu naknadu preko iznosa koji su dosuđeni stavom trećim izreke do traženog od 1.000 evra ; u s tavu petom izreke dosudio predlagaču određeni iznos na ime troškova postupka; u stavu šestom izreke odbio kao neosnovan zahtev predlagača kojim je tražila da joj se dosudi naknada u iznosi ma opredeljeni m presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 430/07 od 17. januara 2008. godine i rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 889/08 od 1. jula 2008. godine.

Odlučujući o žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž g. 913/16 od 9. septembra 2016. godine preinačio rešenje Višeg suda u Čačku R4 I. 272/15 od 20. maja 2016. godine, u stavovima trećem i četvrtom njegove izreke , tako što je predlagaču odredio primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku od još 20.000,00 dinara, a u preostalom delu žalbu predlagača odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda da izvrši presudu donetu protiv preduzeća sa većinskim društvenim/državnim kapitalom, a izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena tom presudom (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici : www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnos iteljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 889/08 od 1. jula 2008. godine, koji joj nije isplaćen, pa je odlučio kao u tački 2. izreke, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporavju rešenje Višeg suda u Čačku R4 I. 272/15 od 20. maja 2016. godine i rešenj e Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 913/16 od 9. septembra 2016. godine , Ustavni sud je konstatovao da je podnositeljka u suštini nezadovoljna visinom naknade koja joj je u predmetnom vanparničnom postupku dosuđena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

U tom smislu, Ustavni sud najpre ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnositeljke u konkretnom postupku, složenosti predmeta , značaja spornog prava za podnositeljku i ponašanja nadležnih sudova koji vode postupak . Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena joj je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka ustavne žalbe mo že tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji joj je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuju u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosi teljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 30.000,00 dinara nije nerazumna , posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih navedenim rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už - 2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

Ustavni sud konstatuje i da se tvrdnje podnositeljke u vezi sa istaknutom po vredom prava iz člana 36. stav 2. Ustava, suštinski zasnivaju na tvrdnjama o povredi prava na pravično suđenje i obrazlažu istim navodima, zbog čega nije bilo osnova da se Sud posebno upušta u ocenu postojanja povrede navedenog ustavnog prava.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti