Odluka Ustavnog suda o neodgovarajućoj naknadi štete za povredu razumnog roka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sudovi su dosudili preniske iznose naknade (340-350 evra) za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Sud je, pozivajući se na praksu ESLjP, odredio naknadu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5797/2022
30.06.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić , članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. Z . i N . Z, oboje iz Plandišta, i E. M . iz Margite kod Plandišta, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Z . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž. 1007/18 od 1 1. decembra 201 8. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž. 1007/18 od 11. decembra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u pr edmetu St. 40/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba N. Z . i utvrđuje da je stavom prvim izreke presude Višeg suda u Pančevu Gž rr. 115/19 od 12. marta 2019. god ine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe iz tačke 3. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 115/19 od 12. marta 2019. god ine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u pr edmetu St. 40/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Usvaja se ustavna žalba E. M . i utvrđuje da je stavom prvim izreke presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 137/19 od 9. aprila 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe iz tačke 5. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 137/19 od 9. aprila 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Z . i N. Z, oboje iz Plandišta, i E . M . iz Margite kod Plandišta podneli su Ustavnom sudu, u periodu od 4. marta do 4. juna 2019. godine, preko punomoćnika M. R, advokata iz Beograda, ustavne žalbe protiv presuda navedenih u tač . 1, 3. i 5. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Imajući u vidu da su osporene presude donete po tužbama za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu, a kojima su prethodili sudski postupci u kojima je utvrđena povreda prava podnosilaca ustavnih žalbi na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama čl. 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spo jio postupke po ovim ustavnim žalbama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ispitujući navode podnosilaca ustavnih žalb i o povredi prava na pravično suđenje u predmetnim parničnim postupcima, Ustavni sud je najpre zaključio da oni osporavaju drugostepene presude donete u parničnim postupcima vođenim po tužbama podnosilaca ustavnih žalbi za isplatu novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koja je protiv Republike Srbije podneta u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Osporenim presudama je pravnosnažno obavezana tužena država da podnosiocima, na ime novčanih obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10, isplati novčane iznose od po 350, odnosno 340 evra, u dinarskoj protivvrednosti, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate, dok su za preostale novčane iznose od dosuđenih, pa do traženih 1.000 evra, tužbeni zahtevi odbijeni kao neosnovani , s tim da podnosioci N. Z . i E . M . osporavaju ove presude i u delu u kome su podnosioci obavezani da naknade tuženoj troškove žalbenog postupka u iznosu od po 12.000,00 dinara.

Podnosioci ustavnih žalbi su naveli da je tužena država obavezana da podnosiocima na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznose koji nisu adekvatni i koji su suprotni praksi Evropskog suda za ljudska prava, koji delotvornost pravnog sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ceni i sa aspekta dosuđene visine naknade nematerijalne štete. U prilog tome podnosioci navode primere iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, na osnovu kojih smatraju da je sud trebalo da im dosudi višu novčanu naknadu. Od Ustavnog suda se traži da utvrdi istaknute povrede ustavnih prava i da poništi osporene presude.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už- 7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra da su za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Naime, Evropski sud za ljudska prava se u toj odluci prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske št ete koja je dosuđena od strane „redovnih“ sudova na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom), dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor tužene države o gubitku statusa „žrtve“, Evropski sud za ljudska prava je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje taj sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to je Evropski sud za ljudska prava odbacio tu predstavku.

Ustavni sud smatra da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava osporava presuda kojom je podnosiocu dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti podnosioca da u primerenom roku naplati dosuđena potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda prava na pravično suđenje mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete u ovoj ustavnopravnoj stvari nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je, u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog s pornog pitanja, doneo Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine (koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavnu žalbu M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je osporenim rešenjima, kojima im je dosuđena naknada nematerijalne štete primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina nije predstavljala dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu navedenog ustavnog prava, pa je Sud ocenio da se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom je podnosiocima ustavne žalbe utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a imajući u vidu i da je navedenim podnosiocima ustavn ih žalb i pre pokretanja parničnih postupaka radi isplate novčanog obeštećenja na ime naknade nematerijalne štete utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca koji je preduzeće u društvenoj svojini – Društveno preduzeće … V. Po Vršac u stečaju , Ustavni sud je ocenio da je osporenim presudama, u delu kojima je podnosiocima dosuđen iznos od po 350, odnosno 340 evra, povređeno njihovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavne žalb e podnosilaca u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. i prvom delu tač. 3. i 5. izreke.

4. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je takođe uzeo u obzir stavove iznete u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine. U tom kontekstu, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosiocima ustavn ih žalb i na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud za ljudska prava smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, delotvoran način otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom prava na pravično suđenje. Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač . 2, 4. i 6. izreke utvrdio podnosiocima ustavn ih žalb i iz tač. 1. 3 . i 5. izreke pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocima isplaćeni po osnovu pomenutih presuda Višeg suda u Pančevu, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 40/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Budući da je u ovoj ustavnopravnoj stvari podnosiocima ustavn ih žalb i iz tač. 1. 3 . i 5 . izreke dosuđena naknada nematerijalne štete u visini koja je u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava u identičnim pravnim situacijama, to Ustavni sud nije posebno cenio tvrdnje ovih podnosilaca da su donošenjem osporenih presuda povređen a njihov a prav a iz čl . 35. i 36. Ustava.

5. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnim žalbama podnosilaca N. Z . i E . M . u delu u kome se pobijaju osporene drugostepen e presud e kojima su podnosioci obavezani da na ime troškova žalbenog postupka isplate tuženoj iznos od po 12.000,00 dinara, Ustavni sud ukazuje na to da povreda ustavnog prava mora podrazumevati određeni nivo težine i ozbiljnosti da bi bila razmatrana pred ovim sudom. Procena tog nivoa je relativna stvar i zavisi od okolnosti datog slučaja, koje obuhvataju kako subjektivnu percepciju podnosilaca, tako i objektivni karakter predmeta odlučivanja. Subjektivni osećaj podnosilaca ustavn ih žalb i o važnosti navodne povrede ustavnog prava mora biti opravdan i sa objektivnog stanovišta, a što nije slučaj u ovoj ustavnopravnoj stvari. Naime, po oceni Ustavnog suda, navodi i razlozi ustavn ih žalb i su takve prirode da ne ukazuju na to da su podnosioci donošenjem osporenih presuda u navedenom delu pretrpeli značajniji novčani gubitak. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavn e žalb e podnosilaca N. Z . i E . M . u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tač. 3. i 5. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca ustavn ih žalb i M. Z , N . Z . i E . M . za naknadu advokatskih troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud ukazuje da nema osnova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti, pored mnogih drugih, Odluku Ustavnog suda Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ,Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neodgovarajućoj naknadi štete za povredu razumnog roka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti