Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu M.J. zbog neizvršenja pravnosnažne presude, utvrđujući povredu prava na imovinu i suđenje u razumnom roku. Dosuđuje naknadu materijalne i nematerijalne štete, dok žalbe ostalih podnosilaca odbacuje zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava pred redovnim sudovima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5799/2018
21.01.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić , članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. J, Lj . T, R . M, J . S, N . Č, S . V, R . Ć, M. P, Lj . P . i V . P, svi h iz Čačka, S . T . iz Sremčice, A . Š . iz sela G . kod Čačka i V . Ž . iz sela T . kod Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. januara 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M . J . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2170/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 709/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava R epublike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe M. J . na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 709/08 od 1 1. avgusta 2008. godine, umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba M . J . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku R4. I 16/16 od 2. oktobra 2017. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g 187/17 od 22. februara 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe M . J . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , umanjenom za iznos e koji su po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku O snovnog suda u Čačku I. 2170/11 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuje se ustavna žalba S . V . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 707/18 (ranije I. 55/18, a inicijalno predmet Opštinskog suda u Čačku I. 6/07 ).

6. Odbacuje se ustavna žalba R . Ć . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 652/18 (ranije I. 759/15, a inicijalno predmet Opštinskog suda u Čačku I. 853/07 ).

7. Odbacuje se ustavna žalba M . P . i V. Ž . izjavljena zbog pov rede prava na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji se vode pred O snovnim sudom u Čačku u predmetima I. 2158/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 13/07 ) i I. 9050/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1588/08).

8. Odbacuje se ustavna žalba Lj . P. i V . P . izjavljena zbog pov rede prava na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi o pred O snovnim sudom u Čačku u predmetima I. 104/16 (ranije I. 9141/10).

9. Odbacuju se ustavne žalbe R . M . izjavljena zbog pov rede prava na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji su se vodi li pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetima I. 827/16 (r anije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 4325/06), I. 593/18 (ranije I. 826/16, a inicijalno predmet Opštinskog suda u Čačku I. 3294/06) i I. 34093/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 3081/06).

10. Odbacuje se ustavna žalba N . Č . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 492/14.

11. Odbacuje se ustavna žalba Lj . T . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34054/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 2621/06 ).

12. Odbacuje se ustavna žalba A . Š . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 563/18 (ranije I. 34576/10, a inicijalno predmet Opštinskog suda u Čačku I. 532/09 ).

13. Odbacuje se ustavna žalba S. T . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2155/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 159/09 ).

14. Odbacuje se ustavna žalba J . S . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 126/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1214 /08).

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 15. maja 2018. godine, preko punomoćnika I . K, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I 16/16 od 2. oktobra 2017. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. g 187/17 od 22. februara 2018. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Istovremeno, podnosilac ustavne žalbe je istakao i povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1243/02 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2170/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 709/08), kao i povredu prava na imovinu u navedenom izvršnom postupku.

S. V . iz Čačka i drugi podnosioci navedeni u tač . 6 . do 14 . izreke podneli su Ustavnom sudu, u periodu od 4. maja do 20. avgusta 2018. godine, preko punomoćnika I . K, advokata iz Čačka, ustavne žalbe zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Osnovnim sudom u Čačku, u predmetima navedenim u tač. 5. do 14. izreke.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

U ustavnoj žalbi M . J . je, između ostalog, navedeno: da podnosilac, kao izvršni poverilac, nije namirio svoje potraživanje iz radnog odnosa prema izvršnom dužniku ; da sudovi nisu cenili i parnični postupak u kome je doneta pravnosnažna presuda, a koji sa izvršnim postupkom čini jedinstvenu celinu; da dosuđeni iznos primerene naknade nije odgovarajući, zbog čega podnosilac i dalje ima svojstvo „žrtve“. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

Povredu prava na imovinu preostali podnosioci ustavne žalbe zasnivaju na navodima o neefikasnom postupanju Osnovnog suda u Čačku, ranije Opštinskog suda u Čačku, u predmetnim izvršnim postupcima, usled čega su onemogućeni da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa utvrđena pravnosnažnim sudskim odlukama. Podnosioci su istakli da su iskoristili pravna sredstva za ubrzavanje predmetnih izvršnih postupka i da su njihovi prigovori za ubrzavanje postupka usvojeni, o čemu su i priložili dokaze uz ustavnu žalbu. Podnosioci su istakl i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih odgovarajućim rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku i zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.000,00 evra

2. Ustavni sud je, na osnovu uvida u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe M . J , u svojstvu izvršnog poverioca između ostalih, podneo je 26. maja 2008. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje prot iv izvršnih dužnika AD „F.“ Čačak i zavisnih preduzeća, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 1234/02 od 8. februara 2008. godine.

Opštinski sud u Čačku dozvolio je predloženo izvršenje rešenjem I. 709 /08 od 11. avgusta 2008. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4. I 16/16 od 2. oktobra 2017. godine , u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno da mu je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2170/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 709 /08), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni p ostupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 25.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara ; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 2.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti , je odbijen kao neosnovan ; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim su dom u Čačku u predmetu P1. 1234/02 i naknada materijalne štete u visini određenoj presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 1234/02 od 8. februara 2008. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je dosuđeni iznos primerene naknade dovoljno zadovoljenje za predlagača, te da je postavljeni zahtev od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , previsoko postavljen i neopravdan , da je osporeni parnični postupak prethodno pravnosnažno okončan, a da sud postupa samo u postupcima koji su u toku.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž. g 187/17 od 22. februara 2018. godine delimično preinačio rešenje Višeg suda u Čačku R4. I 16/16 od 2. oktobra 2017. godine u stavu četvrtom izreke, tako što je predlagaču, pored iznosa od 25.000,00 dinara dosuđenog navedenim prvostepenim rešenjem, o dredio primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od još 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, koja će biti isplaćena iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplat u, dok je u ostalom delu žalba odbijena i potvrđ eno prvostepeno rešenje u preostalom delu stava četvrtog i u petom stavu izreke, a stavom drugim izreke predlagaču su dosuđeni troškovi drugostepenog postupka. U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je , pored ostalog, navedeno da imajući u vidu protek vremena od podnošenja pr edloga za izvršenje tokom 2008. godine do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, predl agaču pored dosuđenih 25.000,00 dinara pripada još 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti, a da bi dosuđivanje većeg iznosa primerene naknade bilo protivno njenom cilju.

3. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca ustavne žalbe M . J . utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika AD „F .“ Čačak i zavisnih preduzeća, koji su u vreme nastanka potraživanja imali pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine , zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13- Odluka US, 40/15- dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 709/08 od 11. avgusta 2008. godine , umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

4. U pogledu navoda ustavne žalbe M . J . kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1234/02 i izvršnom postupku Osnovnog suda u Čačku I. 2170/11 , Ustavni sud konstatuje da up ravo imajući u vidu praksu ovog suda da se prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku parnični postupak i izvršni postupak pokrenut radi izvršenja parnične presude posmatraju kao jedinstvena celina, a s obzirom na to da je ovom odlukom utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4. I 16/16 od 2. oktobra 2017. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž. g 187/17 od 22. februara 2018. godine, koja su doneta povodom zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku i da je utvrđeno da podnosilac ustavne žalbe i dalje ima status „žrtve“, to proizlazi da je Sud, u suštini, ceni o povredu tog prava u predmetnim postupcima, nezavisno od činjenice što se povreda tog prava utvrđuje u odnosu na rešenja, te iz tih razloga nije posebno razmatrao navode podnosioca o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom parničnom i izvršnom postupku.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu M . J . u delu kojim su osporena rešenja Višeg suda u Č ačku i Vrhovnog kasacionog suda, zbog povrede prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac povredu tog prava zasniva, u suštini, na navodima na kojima zasniva i povredu prava na pravično suđenje, odnosno na suđenje u razumnom roku (osporava visinu dosuđene naknade), te imajući u vidu navedeno i prethodno utvrđenje povrede prava iz člana 58. stav 1. Ustava i prava na naknadu štete, Sud nije posebno cenio navode o povredi tog prava.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi M . J . izjavljenoj protiv osporenih rešenja Vrhovnog kasacionog suda i Višeg suda u Čačku , zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosilac smatra da je visina primerene naknade koja mu je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosioca, a koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/ 2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda za ljudska prava u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnosti konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je tuženi AD „F .“ Čačak obavezan prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 1234/02 od 8. februara 2008. godine na isplatu potraživanja iz radnog odnosa. Osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena ukupna dužina trajanja izvršnog postupka u kome je podnosilac pokušavao da ostvari svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja spor ni izvršni postupak trajao devet godina i tri meseca . U navedenim rešenjima je konstatovano: da sama dužina trajanja ovog postupka ukazuje da postupa nije okončan u okviru razumnog roka; prvostepeni sud nije preduzeo procesne radnje u cilju efikasnog i hitnog sprovođenja izvršenja i rešavanja o pravu koje izvršni poverilac ostvaruje u postupku, te su stoga Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud našli da je podnosiocu u navedenom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosiocu osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku najpre od prvostepenog suda u visini od 25.000,00 dinara, a zatim i od Vrhovnog kasacionog suda još u visini od 300 evra , u dinarskoj protivvrednosti. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocu, kao i da su tom prilikom vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega joj je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, proceni potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. S ud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda za ljudska prava i/ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da su u pitanju predmeti koji se tiču neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da su u pitanju predmeti tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnosioca trajao sedam godina, te da se iznos dosuđene naknade od 25 .000,00 dinara i 300 evra , u dinarskoj pritivvrednosti , ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosioca i njegova imovina biti suštinski namirena izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnosilac u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosilac nije izgubio status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju izvršnog postupka i potpunog namirenja podnosioca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda za ljudska prava u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu utvrdio da je rešenjima Višeg suda u Čačku R4. I 16/16 od 2. oktobra 2017. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž. g 187/17 od 22. februara 2018. godine podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

7. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku Osnovnog suda u Čačku I. 2170/11 eventualno već isplaćeni. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i praksu Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos pravične naknade nematerijalne štete.

8. U odnosu na navode ustavne žalbe M . J . da u osporenim rešenjima nadležni sudovi nisu cenili i trajanje parničnog postupka u kome je doneta pravnosnažna presuda na osnovu koje je pokrenut izvršni postupak, Ustavni sud najpre konstatuje da se u praksi ovog suda , prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku , parnični postupak i izvršni postupak pokrenut radi izvršenja parnične presude posmatraju kao jedinstvena celina. U konkretnom slučaju, osporenim rešenjima pravnosnažno je odbačen kao nedozvoljen zahtev predlagača da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u p redmetu P1. 1234/02, sa obrazloženjem da je parnični postupak prethodno pravnosnažno okončan. U vezi sa tim, Ustavni sud nalazi da propust nadležnih sudova da cene i trajanje parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1234/02, u konkretnom slučaju, nije doveo do povrede ustavnih prava podnosioca, imajući u vidu da je ovom odlukom podnosiocu utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku i Vrhovnog kasacionog suda.

9. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po preostalim ustavnim žalbama, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) predviđeno da lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku ima pravo da u parničnom postupku ostvari naknadu imovinske štete od Republike Srbije, čime se, suštinski, ostvaruje i zaštita zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavnih žalbi navedeni u tač. 5. do 14. izreke , saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, imali pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u zakonom propisanom roku. Kako iz navoda ustavnih žalbi i dostavljene dokumentacije proizlazi da podnosioci pre obraćanja Ustavnom sudu nisu iskoristili zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud ocenio da nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove ustavne žalbe, rešavajući kao u tač. 5. d o 14. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1, tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti