Odbijanje ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti zahteva za zaštitu zakonitosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnetu protiv rešenja Vrhovnog suda kojim je odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti. Sud je potvrdio da formalno pozivanje na bitnu povredu postupka nije dovoljno ako suština zahteva ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zore Petrović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Zore Petrović izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 849/08 od 6. novembra 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Zora Petrović iz Beograda je preko punomoćnika - advokata Dušana S. Obrenčevića iz Beograda, podnela Ustavnom sudu 15. januara 2009. godine blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 849/08 od 6. novembra 2008. godine, ističući da su joj osporenim sudskim aktom povređena prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Kao razlog ustavne žalbe navela je da je Vrhovni sud Srbije osporenim rešenjem odbacio njen zahtev za zaštitu zakonitosti u parničnom postupku, kao nedozvoljen, iako je zahtev izjavljen upravo po jedinom osnovu po kom se može podneti u smislu odredaba Zakona o parničnom postupku. Smatrajući da su osporenim rešenjem vrhovne sudske vlasti grubo prekršena njena Ustavom zajemčena prava, jer se o izjavljenom zahtevu za zaštitu zakonitosti moralo odlučivati u meritumu, s obzirom da se radi o očigledno dozvoljenom vanrednom pravnom leku, predložila je da Sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi povredu Ustavom garantovanih prava podnositeljke, kao i da osporeno rešenje poništi.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru­ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra­vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila raz­log za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i pravo svakog na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osno­va­no­sti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu pismenu dokumentaciju priloženu uz žalbu i ut­vr­dio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosud­s­koj stvari:

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 489/04 od 3. novembra 2006. godine obavezana je tužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, da na ime neisplaćenih zakupnina isplati tužiocu Republici Srbiji – Ministarstvu odbrane – Vojnoj ustanovi ''Dedinje'' Beograd, ukupan iznos od 122.070 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Odlučujući o žalbi tužene, Okružni sud u Beogradu je svojom presudom Gž. 17706/06 od 25. januara 2008. godine odbio žalbu kao neosnovanu i ožalbenu prvostepenu presudu potvrdio.

Tužena je 23. septembra 2008. godine izjavila Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 489/04 od 3. novembra 2006. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 17706/06 od 25. januara 2008. godine i to zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku. U zahtevu je obrazloženo da tužiocu ne pripada pravo iz tužbenog zahteva, te se u tom smislu postupanje tužioca i isticanje predmetnog tužbenog zahteva mora okarakterisati kao nedozvoljeno raspolaganje u smislu odredbe člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Dalje je navedeno da tužilac nastoji da predstavi sebe kao subjekt koji ima pravo da predmetnu nepokretnost, koju koristi tužena, izdaje tuženoj u zakup, te da po tom osnovu ubira plodove u vidu zakupnine, ali tužena smatra da tužiocu to pravo ne pripada i da zbog toga isti nije aktivno legitimisan za učešće u ovoj parnici, niti je tužena pasivno legitimisana. Istaknuto je da je odnos između parničnih stranaka regulisan nizom specifičnih „vojnih“ propisa, kojima je na poseban način regulisan položaj korisnika vojnih nužnih smeštaja i službenih stanova, a koje sudovi uopšte nisu uzeli u obzir prilikom odlučivanja, rešavajući sporni odnos isključivo primenom Zakona o obligacionim odnosima. Tužena je predložila da Vrhovni sud Srbije zahtev usvoji i ukine osporene presude, a predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Odlučujući o navedenom zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Sgzz. 849/08 od 6. novembra 2008. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 489/04 od 3. novembra 2006. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 17706/06 od 25. januara 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno da stranka može izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, a ta povreda uvek postoji kada je protivno odredbama ovog zakona sud svoju odluku zasnovao na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.), kao i da je tužena u zahtevu za zaštitu zakonitosti navela da ga izjavljuje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, ali da iz sadržine podnetog zahteva proizlazi da se isključivo ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Vrhovni sud je u takvoj situaciji našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, jer ne sadrži činjenične navode kojima bi se ukazivalo na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) zakona.

4. Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP).

Odredbom člana 3. stav 3. ZPP je propisano da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Odredbom člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.).

Odredbom člana 417. ZPP je propisano da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupaka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ovog zakona.

Članom 418. ZPP je propisano da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta istaknutih povreda Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 849/08 od 6. novembra 2008. godine nisu povređena prava podnositeljke ustavne žalbe garantovana odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da je rešenje koje je ustavnom žalbom osporeno doneo Ustavom i zakonom ustanovljen sud, u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa odredbama ZPP. Po oceni Ustavnog suda, obrazloženje osporenog rešenja je zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava, a suprotna tvrdnja podnositeljke ustavne žalbe predstavlja izraz njene subjektivne ocene o pogrešnoj primeni relevantnih odredaba građanskog procesnog prava.

Naime, zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek koji se može izjaviti isključivo u slučaju postojanja bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5) ZPP, tj. ako je protivno odredbama tog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka.

Ustavni sud smatra da nisu osnovani navodi podnositeljke ustavne žalbe da je donošenjem pobijanih presuda od strane nadležnih sudova, kojima je meritorno odlučeno o spornom zahtevu iz tužbe, tužilac dobio zaštitu prava koje mu ne pripada po važećim prinudnim propisima, te da bi to predstavljalo nedozvoljeno raspolaganje stranaka iz člana 3. stav 3. ZPP. Pri tome, Ustavni sud ocenjuje da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o nedozvoljenim raspolaganjima tužioca, jer sama činjenica da podnositeljka smatra da su sudovi na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo nije dovoljna da bi zaista postojalo nedozvoljeno raspolaganje u smislu navedene odredbe ZPP. Dakle, i prema stanovištu Ustavnog suda, isključivo formalno pozivanje podnositeljke ustavne žalbe na zakonom dozvoljen razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, bez suštinskog činjeničnog i pravnog utemeljenja, ne čini po sebi ovakav zahtev dozvoljenim vanrednim pravnim sredstvom.

Ustavni sud je Odlukom broj Už-1264/2008 od 5. februara 2009. godine usvojio ustavnu žalbu N. T. iz Beograda i utvrdio da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 590/08 od 28. avgusta 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U obrazloženju Odluke Ustavnog suda je, između ostalog, istaknuto da iz obrazloženja osporenog rešenja Sgzz. 590/08 od 28. avgusta 2008. godine proističe da je Vrhovni sud našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen iz dva razloga. Prvo, ''s obzirom da je izjavljen protiv odluka protiv kojih se po zakonu ne može podneti'' i drugo, ''s obzirom da nije zasnovan na zakonskim razlozima zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti, a na osnovu celokupnog činjeničnog i pravnog osnova proizlazi da presude protiv kojih je izjavljen nisu zasnovane na nedozvoljenim raspolaganjima''. Ustavni sud je u svojoj navedenoj odluci našao da zahtev za zaštitu zakonitosti nije nedozvoljen, ni prema kriterijumu sudske odluke koja se njime osporava, niti prema kriterijumu zakonskog osnova za izjavljivanje, pa ga Vrhovni sud Srbije nije mogao odbaciti, već je morao meritorno odlučiti o njegovoj osnovanosti.

Sledom rečenog, Ustavni sud naglašava da između rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 849/08 od 6. novembra 2008. godine, osporenog u ovom predmetu i rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 590/08 od 28. avgusta 2008. godine osporenog u predmetu Už-1264/2008, ne postoji pravna i činjenična istovetnost u pogledu razloga na kojima se ova rešenja o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti zasnivaju.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjem nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnositeljke ustavne žalbe na koja se pozvala, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 330/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete
• Už 482/2009: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti
• Už 1029/2008: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog nedozvoljenosti zahteva