Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 26182/16

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu V. S. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u sedmogodišnjem postupku radi naknade štete. Podnosiocu je dosuđeno 800 evra naknade, dok je osporavanje suštine presude Apelacionog suda odbačeno kao neustavnopravno obrazloženo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5801/2018
28.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Atila Dudaš (Dudás Attila),članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. S. iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. S. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 26182/16 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo V. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja Odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba V. S. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1458/18 od 7. marta 2018. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Rž. g 79/18 od 5. aprila 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. S. iz Smedereva podneo je 15. maja 2018. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude i rešenja navedenih u tački 3. izreke, zbog povrede načela i prava iz čl. 3, 20, 21, 23, 25, 32. i 198. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku iz tačke 1. izreke. Istovremeno podnosilac smatra da mu je povređeno i pravo iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kako se odredbama člana 6. Konvencije garantuju prava koja se jemče i odredbama člana 32. Stav 1. Ustava, Sud eventualne povrede ovih prava ceni u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe obrazlažući parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navodi da, u konkretnom slučaju, postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja. Takođe, podnosilac je naveo razloge zbog kojih osporava presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1458/18 od 7. marta 2018. godine i rešenje Višeg suda u Beogradu Rž. g 79/18 od 5. aprila 2018. godine. Podnosilac predlaže da se utvrdi povreda označenih načela i prava, te da mu se odredi naknada nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 26182/16 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

V. S. iz Smedereva, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 12. januara 2011. godine tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv tužene Republike Srbije, radi naknade štete.

U sprovedenom postupku zakazano je ukupno 13 ročišta, od kojih je deset održano, na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem tužioca i psihijatrijskim veštačenjem koje je dopunjeno dva puta. Ostala tri ročišta nisu održana, i to jedno zbog toga što su spisi bili kod veštaka, jedno zbog toga što još nije bilo odlučeno o žalbi protiv prvostepenog rešenja od 8. februara 2011. godine i jedno bez navođenja razloga.

Prvo ročište je održano 27. marta 2013. godine. U međuvremenu je doneto rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 616/11 od 8. februara 2011. godine, kojim je odbijen predlog tužioca da bude oslobođen plaćanja svih sudskih taksi i da mu se prizna pravo na besplatno zastupanje. Tužilac je protiv tog rešenja izjavio žalbu 9. marta 2011. godine, u vezi koje je Viši sud u Beogradu doneo rešenje Gž. 7145/11 od 26. septembra 2012. godine kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužioca.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 616/11 od 13. novembra 2014. godine odbijeni su kao neosnovani tužbeni zahtevi tužioca. Tužilac je protiv te prvostepene presude izjavio žalbu, dana 9. decembra 2014. godine. U postupku po žalbi Apelacioni sud u Beogradu je doneo rešenje od 20. novembra 2015. godine, kojim je spise predmeta vratio prvostepenom sudu, radi dopune postupka.

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo dopunsku presudu P. 616/11 od 22. decembra 2015. godine, protiv koje je tužilac izjavio žalbu, dana 18. januara 2016. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž. 1400/16 od 15. jula 2016. godine, kojom je potvrdio, u delu stava drugog izreke, presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 616/11 od 13. novembra 2014. godine i dopunsku presudu od 22. decembra 2015. godine, a usvojio žalbu i ukinuo u preostalom delu navedenu prvostepenu presudu i spise vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku je doneta presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 26182/16 od 1. decembra 2017. godine, kojima su odbijeni tužbeni zahtevi za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1458/18 od 7. marta 2018. godine je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 26182/16 od 1. decembra 2017. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Rž. g 79/18 od 5. aprila 2018. godine je odbijena kao neosnovana žalba predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđeno je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu R4.P 2/18 od 1. februara 2018. godine, kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 26182/16.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti utvrdio da je od podnošenja tužbe do donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1458/18 od 7. marta 2018. godine, kojom je pravosnažno okončan predmetni postupak, proteklo sedam godina i dva meseca.

Navedeno trajanje parničnog postupka izaziva sumnju da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se trajanje jednog postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija i da ne zavisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj prava za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova.

Ustavni sud je ocenio da se u predmetnom parničnom postupku nisu postavila naročita složena činjenična i pravna pitanja koja su zahtevala nešto obimniji dokazni postupak, a što potvrđuje i činjenica da su samo izvedeni dokazi saslušanjem tužioca i psihijatrijskim veštačenjem.

U pogledu ponašanja podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije doprineo dužini trajanja osporenog sudskog postupka. Ustavni sud je zaključio da je podnosilac ustavne žalbe imao finansijski interes da se osporeni postupak okonča u razumnom roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u ovom postupku, Ustavni sud je našao da su odlučujući doprinos dugom trajanju predmetnog parničnog postupka dali postupajući sudovi. Naime, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez odugovlačenja, budući da je na deset održanih ročišta samo saslušan tužilac i izvedeno psihijatrijsko veštačenje. Pri tom je prvo ročište održano tek nakon dve godine i dva meseca od podnošenja tužbe, budući da je u tom periodu rešavano o predlogu tužioca da bude oslobođen plaćanja svih sudskih taksi i da mu se prizna pravo na besplatno zastupanje. Takođe, o žalbi tužioca protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 616/11 od 13. novembra 2014. godine je odlučivano skoro godinu dana i sedam meseci, jer su spisi vraćeni prvostepenom sudu, radi dopune postupka, da bi nakon toga ožalbena prvostepena presuda bila delimično ukinuta i vraćena na ponovni postupak.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud, je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovoj ustavnopravnoj stvari. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i postupanje nadležnih sudova, postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela.

6. Razmatarjući navode i razloge ustavne žalbe koji se odnose na presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 1458/18 od 7. marta 2018. godine, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu označenih načela i prava, od Ustavnog suda, zapravo, traži da postupa kao revizijski sud i da još jednom oceni osnovanost njegovog tužbenog zahteva povodom kojeg je vođena predmetna parnica. Ovo iz razloga što iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da povredu ustavnih prava podnosilac ustavne žalbe obrazlaže, pre svega, nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da osporava valjanost ocene prethodno izvedenih dokaza od strane postupajućih sudova, a što ne predstavlja argumentovane ustavnopravne razloge koji bi vodili meritornom odlučivanju Suda.

Ustavni sud nije cenio navode koji se odnose na osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu Rž. g 79/18 od 5. aprila 2018. godine, budući da je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 26182/16

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je rešio kao u tački 3. izreke

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46 tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetu P. 26182/16

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti