Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje skoro devet i po godina. Nadležnom sudu je naloženo da postupak okonča u najkraćem roku nakon što se za to steknu uslovi.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-5808/2011
10.04.2014.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Bosa Nenadić, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. A. iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 2014. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba D. A . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 312/10 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, kada se za to steknu uslovi.
O b r a z l o ž e nj e
1. D. A. iz N. podneo je 17. novembra 2011. godine, preko punomoćnika S. A. iz A, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 312/10.
U ustavnoj žalbi je, pored detaljnog izlaganja toka osporenog postupka, navedeno da je podnosiocu ustavne žalbe kao tužiocu u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da isti još uvek nije okončan, iako je u pitanju spor male vrednosti, a od podnošenja tužbe je proteklo sedam godina. Podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu P. 312/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je u svojstvu tužioca podneo 3. novembra 2004. godine Opštinskom sudu u Kruševcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog PD „E.“ DOO, E. K. iz K., radi isplate 13.690,00 dinara na ime neosnovanog obogaćenja, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počevši od 31. oktobra 2001. godine pa do isplate. Po tužbi je formiran predmet P. 3794/04.
U toku 2005. i 2006. godine održano je samo dva ročišta za glavnu raspravu, dok sedam ročišta nisu održana (jedno na predlog parničnih stranaka radi pokušaja mirnog rešenja spora, jedno na predlog tužioca, dva na predlog tuženog, dva zbog nepristupanja tuženog, a jedno jer tuženi nije uredno pozvan).
Opštinski sud je presudom zbog izostanka P. 3794/04 od 12. aprila 2007. godine usvojio tužbeni zahtev tužioca.
Rešenjem Okružnog suda u Kruševcu Gž. 1648/07 od 27. septembra 2007. godine ukinuta je presuda zbog izostanka Opštinskog suda P. 3794/04 od 12. aprila 2007. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje.
Od pet ročišta zakazanih u 2008. godini nijedno nije održano (dva ročišta nisu održana zbog izostanka tuženog, jedno zbog nedolaska tužioca, a dva radi pokušaja mirnog rešenja spora između parničnih stranaka).
Opštinski sud je rešenjem P. 2590/07 od 24. novembra 2009. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem preko sudskog veštaka ekonomske struke na okolnost visine tužbenog zahteva. Postupak je nakon 1. januara 2010. godine nastavljen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 312/10. Veštak je nalaz i mišljenje dostavio sudu 26. aprila 2010. godine. Prvo ročište u predmetu P. 312/10 održano je 16. novembra 2010. godine.
Osnovni sud u Kruševcu u toku 2011, 2012. i 2013. godine nije održao nijedno ročište za glavnu raspravu. Dva ročišta nisu održana zbog nepristupanja tuženog, po jedno radi naknadnog izjašnjenja tužioca, odnosno tuženog na podnesak suprotne parnične stranke, jedno na predlog tuženog, dva zbog sprečenosti postupajućeg sudije i dva radi pokušaja mirnog rešenja spora.
Osnovni sud u Kruševcu je rešenjem P. 312/10 od 16. januara 2014. godine odredio prekid postupka do okončanja postupka koji se između parničnih stranaka vodi pred Komisijom za naknadu štete.
U trenutku odlučivanja Ustavnog suda po ustavnoj žalbi postupak je još uvek u prekidu.
4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak čije se trajanje osporava, započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu 3. novembra 2004. godine, još uvek nije pravnosnažno okončan, s tim što je od 16. januara 2014. godine u prekidu. Navedeno trajanje postupka od skoro devet godina i šest meseci nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke, u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe , trajanje sudskog postupka od skoro devet godina i šest meseci, ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Naime, predmetni spor je prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/ 13 – Odluka US) spor male vrednosti, a u dosadašnjem toku postupka je doneta samo jedna meritorna prvostepena odluka. Pored toga, veliki broj zakazanih ročišta pred nadležnim sudovima nije održan. Ispitujući postupanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je on doprineo dužem trajanju postupka, s obzirom na to da se neodržavanje tri ročišta može staviti njemu na teret (po jedno zbog nepristupanja tužioca, predloga za odlaganje i naknadnog izjašnjenja na podnesak tuženog), te da čak pet ročišta nije održano na predlog parničnih stranaka radi pokušaja mirnog rešenja spora.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu P. 312/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.
Stoga je, Ustavni sud, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke us vojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku, kada se za to steknu uslovi.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.