Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Propust nadležnog suda da namiri potraživanja podnosilaca, utvrđena u stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi S.M. iz Š., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. oktobra 2008. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S.M. izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Kv.90/08 od 22. aprila 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž.II 1128/08 od 30. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ustavnom sudu je podneta blagovremena i dozvoljena ustavna žalba S.M. iz Š., izjavljena preko njegove sestre T.M.N. iz B., protiv rešenja Okružnog suda u Šapcu Kv.90/08 od 22. aprila 2008. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž.II 1128/08 od 30. aprila 2008. godine.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da su osporenim rešenjima povređena njegova prava zajemčena odredbama člana 30. stav 1. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, i to kako u pogledu osnova za produženje pritvora po izricanju prvostepene krivične presude, tako i pravne sigurnosti u kaznenom pravu, odnosno pretpostavke nevinosti za krivično delo sve do pravnosnažnosti sudske odluke kojom se krivica utvrđuje. Navodeći da produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe više nije u funkciji nesmetanog vođenja krivičnog postupka, te da se izneti razlozi za njegovo dalje zadržavanje u pritvoru ne mogu braniti sa stanovišta ustavnih i zakonskih odredaba, predlaže Sudu da poništi osporena rešenja i odredi puštanje podnosioca žalbe na slobodu .
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji dr­žav­nih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Us­ta­vom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja os­no­va­no­sti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Us­tav­ni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i oba­ve­za­ma pod­no­sioca us­tav­ne žal­be povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u konkretnom predmetu:
Nepravnosnažnom prvostepenom presudom Okružnog suda u Šapcu K.38/08 od 10. aprila 2008. godine, podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim što je 12. februara 2008. g. u Šapcu, u stanu u kom živi, neovlašćeno, radi prodaje držao 102 paketića opojne droge kanabis sativa (tzv.marihuana) ukupne neto mase 166,88 grama, sa direktnim umišljajem za držanje radi prodaje ove supstance koja je proglašena za opojnu drogu, čime je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog čega je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.
Vanraspravno veće prvostepenog suda je 22. aprila 2008. godine donelo osporeno rešenje Kv. 90/08 o produženju pritvora okrivljenom na osnovu člana 142. stav 2. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, nalazeći da se osobite okolnosti da bi okrivljeni puštanjem na slobodu mogao da ponovi krivično delo sadrže, pre svega, u činjenici da je on, prema navodima sopstvene odbrane, višegodišnji zavisnik od svakodnevne upotrebe opojnih droga. Na osnovu te činjenice sud je zaključio da su okrivljenom za svakodnevnu kupovinu opojnih droga neophodno potrebna znatna novčana sredstva, koja on očigledno nema, jer nije zaposlen niti poseduje imovinu, što ukazuje na realnu opasnost od ponavljanja krivičnog dela ukoliko bi bio pušten na slobodu, tim pre što je i prema činjeničnom opisu iz izreke presude, predmetno krivično delo za koje je oglašen krivim i nepravnosnažno osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od dve godine izvršio u cilju da prodajom opojne droge obezbedi novčana sredstva za zadovoljenje zavisničkih potreba. Osim toga, sud ističe da je okrivljeni u proteklom periodu dva puta pravnosnažno osuđivan, što govori o njegovoj ličnosti i daje osnov za procenu da se radi o licu koje je sklono vršenju krivičnih dela, na čemu se takođe zasniva odluka o neophodnosti da mu se pritvor produži do pravnosnažnosti izrečene presude. Navedeno rešenje je, kao pravilno i zakonito, potvrđeno osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž.II 1128/08 od 30. aprila 2008. godine, kojim su kao neosnovane odbijene žalbe branioca i sestre okrivljenog.
4. Odredbama člana 30. Ustava utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (stav 1.); da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru (stav 2.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja i da odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 sati (stav 3.).
Prema članu 34. stav 3. Ustava, svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.
Odredbama člana 358. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06 i 49/07), pored ostalog, utvrđeno je: da kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, veće će optuženom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz člana 142. stav 2. tač. 1) i 3) ovog zakonika, a optuženom koji se nalazi u pritvoru ukinuće pritvor ako više ne postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (stav 1.); da ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor određen ili da postoje razlozi iz stava 1. ovog člana, doneće posebno rešenje o produženju pritvora (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova može trajati do pravnosnažnosti presude, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.); da na zahtev optuženog koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru, predsednik veća može rešenjem uputiti optuženog u ustanovu za izdržavanje kazne i pre pravnosnažnosti presude (stav 7.).
Odredbama člana 142. stav 2. Zakonika propisano je da ako postoji osnovna sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti: ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1.)); ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakonika, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima sudova u krivičnom postupku nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe na koja se pozvao. Naime, odredbama člana 30. Ustava utvrđeni su uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivično-procesna mera lišenja slobode, tako da se ove odredbe odnose na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane istražnog sudije ili nadležnog krivičnog veća suda, a ne na produženje pritvora okrivljenom licu nakon izricanja prvostepene osuđujuće presude, što je predmet uređivanja odredbe člana 31. stav 2. Ustava, koja glasi: „Posle podizanja optužnice trajanje pritvora Sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom“. Pritvor se, dakle, može odrediti isključivo ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, a produžava se ako su za dalje trajanje ove procesne mere ispunjeni zakonom propisani uslovi, što kod podnosilac ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, i jeste slučaj. U odnosu na njega je krivični postupak za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije i dalje u toku i trajaće sve dok se pravnosnažno ne okonča na neki od načina predviđenih odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Pošto vođenje krivičnog postupka protiv podnosioca ustavne žalbe nije pravosnažno okončano donošenjem prvostepene presude, jer sledi postupak po žalbi, to je i produženje pritvora po članu 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku u ovoj fazi postupka moguće i dopušteno, saglasno ustavnim i zakonskim odredbama, ako nadležni sud utvrdi neophodnost daljeg trajanja ove procesne mere do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.
6. U odnosu na navode podnosioca žalbe da mu je osporenim rešenjima sudova povređena Ustavom zajemčena prezumpcija nevinosti u krivičnom postupku iz člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud nalazi da pružena argumentacija i dokazi, takođe, ne daju povoda za takav zaključak. Osporeno rešenje Okružnog suda u Šapcu Kv. 90/08 od 22. aprila 2008. godine zasnovano je na odredbi člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, koja propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo „ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti“. Postojanje ovakvih osobitih okolnosti sudovi cene u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih subjektivnih okolnosti na strani okrivljenog (njegove ličnosti, životnih prilika, navika, sklonosti, ranijeg ponašanja), uključujući i eventualnu prethodnu osuđivanost, što kumulativno treba da dovede do zaključka o ispunjenosti navedenog zakonskog razloga za određivanje ili produženje pritvora. Nadležni sudovi su u osporenim rešenjima obrazložili postojanje navedenog razloga za produženje pritvora podnosioca ustavne žalbe. Pri tome, nepravnosnažna presuda Okružnog suda u Šapcu kojom je podnosiocu izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine, nesumnjivo nije bila razlog za odluku o produženju pritvora. Takođe, u pobijanim rešenjima nije izrečena tvrdnja da je podnosilac izvršio krivično delo za koje se tereti i za koje je oglašen krivim u okončanom prvostepenom postupku, što bi moglo da ima za posledicu povredu ustavnog načela pretpostavke nevinosti u krivičnom postupku, odnosno kaznenom pravu. Osporena rešenja o produženju pritvora za osnov imaju realnu opasnost da će okrivljeni, ukoliko bude pušten na slobodu ponoviti krivično delo, jer je višegodišnji zavisnik od svakodnevne upotrebe psihoaktivnih supstanci – opojnih droga, o čemu se on sam izjasnio prilikom iznošenja odbrane za delo za koje se tereti, što iziskuje potrebu za finansijskim sredstvima da se ovoj zavisnosti udovolji, a koje on, kao nezaposleno lice nema. Dodatna okolnost je bila subjektivna karakterizacija okrivljenog kao ličnosti sklone ka vršenju krivičnih dela, koju je sud izveo iz činjenice da je on do sada dva puta pravnosnažno osuđivan, bez obzira što se nije radilo o istovrsnim delima i što mu je oba prethodna puta bila izrečena uslovna osuda, a takvu ocenu prihvata i Ustavni sud.
7. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je stanovišta da rešenjem Okružnog suda u Šapcu Kv.90/08 od 22. aprila 2008. godine i rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž.II 1128/08 od 30. aprila 2008. godine, podnosiocu žalbe nisu povređena prava zajemčena članom 30. stav 1. i članom 34. stav 3. Ustava, pa je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), ustavna žalba Saše Makevića odbijena kao neosnovana.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r