Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko osam godina. Utvrđeno je pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra zbog prekomerne dužine postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. K. iz Čoke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. K. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Senti u predmetu K. 162/05, kasnije pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 686/11, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje ne teret budžetskih srestava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. K . iz Čoke , preko punomoćnika I. L, advokata iz Čoke, podneo je Ustavnom sudu, 15. jula 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Senti u predmetu K. 162/05, kasnije pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 686/11.

U ustavnoj žalbi se , pored ostalog, navodi da je Opštinsko javno tužilaštvo u Senti 6. aprila 2004. godine protiv njega pokrenulo krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage. Hronološki je izložen tok krivičnog postupka i navedene okolnosti koje se, po mišljenju podnosioca, mogu staviti na teret sudu, a koje su doprinele nerazumno dugom trajanju postupka. Podnosilac ustavne žalbe je istakao i to da je po zanimanju policajac, da je zbog dugog trajanja postupka trpeo neprijatnosti i da nije mogao da napreduje u službi. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi mu povredu označenog ustavnog prava, kao i pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbm člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Osnovnog suda u Subotici u predmetu K. 686/11 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut 17. novembra 2004. godine, donošenjem rešenja da se protiv ponosioca sprovede istraga zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ RS. U toku istražnog postupka okrivljeni jednom nije došao, iako je uredno pozvan. Nakon sprovedene istrage, tokom koje su saslušani okrivljeni i sedam svedoka i pribavljena obimnija dokumentacija, Opštinsko javno tužilaštvo u Senti je 15. jula 2005. godine protiv okrivljenog podiglo optužnicu.

Do donošenja prvostepene presude, sud je glavni pretres zakazao osamnaest puta, u kratkim vremenskim razmacima. Glavni pretres nije održan devet puta (od čega tri puta zbog odsutnosti sudija porotnika, jednom zbog nedolaska okrivljenog koji je bio uredno pozvan, jednom jer nije bio uredno pozvan, jednom na molbu njegovog branioca, dva puta zbog izostanka svedoka i jednom radi pribavljanja spisa). Izveden je dokaz saslušanjem okrivljenog i osam svedoka i pribavljeni su brojni pisani dokazi. Presudom Opštinskog suda u Senti K. 162/05 od 27. septembra 2007. godine okrivljeni je oglašen krivim i izrečena mu je uslovna osuda.

Okružni sud u Subotici, odlučujući o žalbama javnog tužioca i okrivljenog, 16. januara 2008. godine doneo je rešenje Kž. 485/07 kojim je usvojio žalbu branioca, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak.

U ponovnom postupku glavni pretres je zakazan osam puta, u kratkim vremenskim razmacima, od čega nije održan pet puta (jednom zbog sprečenosti sudije porotnika, tri puta jer nije došao okrivljeni, a dva puta bio je uredno pozvan, dok jednom nisu navedeni razlozi zbog kojih pretres nije održan).

Presudom Opštinskog suda u Senti K. 52/08 od 24. decembra 2008. godine okrivljeni je oslobođen od optužbe.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu KžI 1398/10 od 22. marta 2011. godine ukinuta je ožalbena prvostepena presuda i predmet je vraćen na ponovni postupak.

Postupak je nakon reforme pravosuđa vođen pred Osnovnim sudom u Subotici u predmetu K. 686/11.

U ponovnom postupku, javni tužilac je, saglasno u međuvremenu izvršenim izmenama procesnih pravila, izmenio vrstu optužnog akta i, nakon što je glavni pretres tri puta održan, Osnovni sud u Subotici je 6. decembra 2011. godine doneo presudu kojom je okrivljenog oslobodio od optužbe. Navedena presuda je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 714/12 od 18. marta 2013. godine.

4. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, počev od 17. novembra 2004. godine, kada je doneto rešenje da se protiv okrivljenog sprovede istraga, do 18. marta 2013. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak trajao osam godina i četiri meseca, što samo po sebi može ukazivati da nije okončan u okviru razumnog roka.

Polazeći od toga da je pojam trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja, pored vremena trajanja, zavisi i od niza drugih činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanj a nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje osporenog postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da je postupak bio složen, imajući u vidu činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori, a na šta i sam podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi. Naime, krivični postupak se vodio zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, u toku postupka salušani su okrivljeni, dvanaest svedoka i pribavljena je obimnija dokumentacija, što je sve uticalo na ukupnu dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe , kao okrivljenom, bilo u interesu da se postupak što pre okonča, ali da je svojim ponašanjem i sam doprineo njegovom dužem trajanju, s obzirom na to da četiri puta nije pristupio u sud, iako je bio uredno pozvan i da je glavni pretres jednom odložen na molbu njegovog branioca.

Ocenjujući kriterijum postupanja sudova, Ustavni sud je utvrdio da su se nadležni sudovi aktivno bavili predmetom i da je glavni pretres redovno zakazivan. Iako je glavni pretres četiri puta odložen zbog izostanka sudija porotnika, ova okolnost nije u većoj meri doprinela dužem trajanju postupka, jer je sud svaki put kada je glavni pretres odložen iz ovog razloga, njegov nastavak zakazivao u kratkim vremenskim razmacima. Glavni pretres je pred Opštinskim sudom u Senti, a potom pred Osnovnim sudom u Subotici, zakazan 29 puta, što bi moglo ukazivati da su sudovi aktivno postupali u predmetu. Međutim, prva prvostepena presuda je doneta 27. septembra 2007. godine, da bi postupak bio pravnosnažno okončan tek 18. marta 2013. godine, nakon što je predmet optužbe tri puta razmatran pred dve sudske instance. Ustavni sud ističe da se ovakvo postupanje sudova, saglasno kako praksi ovoga suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava, ocenjuje kao „neopravdana aktivnost sudova”.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da ni složenost činjeničnih i pravnih pitanja, koja su se postavila u predmetnom krivičnom postupku, ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za trajanje ovog postupka preko osam godina.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) i odlučio kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja krivičnog postupka, složenost postupka i doprinos podnosioca ustavne žalbe trajanju postupka . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti