Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 20 godina. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dodelio podnosiocu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stambene zadrug e radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju, iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stambene zadrug e radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju, i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 2260/12 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Novom Sadu P. 1378/93), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Novom Sadu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stambena zadruga radnika Univerziteta u Novom Sadu „Tehničar“, u stečaju, iz Novog Sada, je 1 9. novembra 201 1. godine, preko stečajnog upravnika Ninoslava Šimića, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 21. februara i 27. marta 2013. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 1990/11, sada predmet P. 2260/12.

Podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku time što postupak koji je pokrenut pred ranijim Opštinskim sudom u Novom Sadu, još uvek nije okončan, i to isključivo odgovornošću postupajućih sudova. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčen o članom 32. stav 1. Ustava, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu štete u smislu člana 90. Zakona o Ustavnom sudu i nadoknadi mu troškove postupka .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u spise predmeta P. 2260/12 Privrednog suda u Novom Sadu (inicijalno predmet P. 1378/93 ranijeg Opštinskog suda u Novom Sadu), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 19. februara 199 3. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženih zadrugara N.L. i M.L, kojom je tražio da sud obaveže tužene da mu na ime duga solidarno isplate iznos od 1.954.777,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom od 30. novembra 1992. godine do isplate . U tužbi je navedeno da se tužilac na osnovu zaključenog ugovora o udruživanju sredstava obavezao da izgradi atelje površine 50,20 m2, koji se nalazi u Novom Sadu, a da su tuženi, po konačnom obračunu, ostali dužni tužiocu iznos koji se traži tužbom. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 1378/93. Tuženi su podneli protivtužbu 31. maja 1993. godine, tražeći da sud obaveže tužioca da im na ime naknade štete zbog plaćanja stanarine, jer su radovi kasnili, kao i naknadnih radova na stanu, koje su sami tuženi izveli o svom trošku, isplati iznos opredeljen u protivtužbi.

Do donošenja prvostepene presude 7. decembra 2005. godine bilo je zakazano 32 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 19 održano. U ovom delu postupka izveden je dokaz veštačenjem preko veštaka ekonomsko-finansijske struke i građevinskog veštaka , koji su sudu dostavi li osnovne i dopunske nalaz e, i bili na ročištu saslušan i. Razlozi za neodržavanje ročišta bili su izostanci veštaka ili neblagovremeno dostavljanje nalaza, ali i to što je tužilac - protivtuženi četiri puta tražio odlaganje ročišta (jer novoangažovani punomoćnici, koji su se više puta menjali, nisu bili dovoljno upoznati sa predmetom), zatim što je četiri puta predlagao, zajedno sa suprotnom stranom, odlaganje ročišta i jer je njegov punomoćnik jednom predao podnesak neposredno na ročištu. U ovom delu postupka bilo je određeno i mirovanje postupka, rešenjem Opštinskog suda od 17. juna 2002. godine, jer su obe stranke izostale sa ročišta, iako su bile uredno pozvane. U dva navrata Opštinski sud nije zakazivao ročišta u dužim periodima, jer veštaci nakon određenog veštačenja nisu blagovremno vraćali spise: jednom od 28. decembra 1993. godine do 30. decembra 1994. godine, a drugi put od 15. avgusta 1996. godine do 2. septembra 1999. godine, iako su sud i tužilac po dva puta urgirali da se spisi vrate.

Opštinski sud u Novom Sadu doneo je presudu P. 1378/93 od 7. decembra 2005. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, te delimično usvojio i protivtužbeni zahtev. U postupku po žalb ama obe parnične stranke, izjavljenim protiv označene prvostepen e presud e, najpre su, rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 1452/06 od 15. maja 2008. godine vraćeni spisi predmeta prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih smetnji, a zatim je Apelacioni sud u Novom Sadu rešenjem Gž. 1180/10 od 9 . septembra 20 10. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 1378/93 od 7. decembra 2005. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Novom Sadu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, sada pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, u kome je predmet dobio broj P. 56379/10, na prvom ročištu zakazanom za 22. novembar 2010. godine, rešenjem je određen prekid postupka, jer je nad tužiocem-protivtuženim 9. novembra 2010. godine otvoren stečajni postupak pred Privrednim sudom u Novom Sadu. Ovo rešenje je postalo pravnosnažno 22. decembra 2010. godine. Podneskom tužioca od 21. februara 2011. godine Osnovni sud je obavešten da je došlo do promene u poslovnom imenu tužioca i da stečajni upravnik preuzima postupak i predloženo je sudu da se oglasi stvarno nenadležnim i predmet ustupi nadležnom privrednom sudu. Nakon urgencije tužioca od 20. juna 2011. godine, Osnovni sud je rešenjem P. 56379/10 od 2 1. juna 20 11. godine odredio nastavak postupka, oglasio se stvarno nenadležnim, s tim da će se po pravosnažnosti tog rešenja spisi predmeta dostaviti Privrednom sudu u Novom Sadu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

U postupku pred Privrednim sudom u Novom Sadu (u daljem tekstu: Privredni sud) predmet je dobio broj P. 1990/11, i prvo ročište, zakazano za 14. novembar 2011. godine, nije održano, zbog dostavljanja zahteva postupajućeg sudije predsedniku suda da bude izuzet u ovom predmetu. Rešenjem v.f. predsednika suda Su - 22/11 od 28. novembra 2011. godine usvojen je zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, predmet dodeljen u rad drugom sudiji i prvo ročište za glavnu raspravu zakazano za 21. mart 2012. godine, ali je sud odlučio da, na saglasan predlog parničnih stranaka prekine postupak iz razloga ekonomičnosti, dok se pred Vrhodnim kasacionim sudom ne okončaju postupci po izazvanom sukobu nadležnosti u sličnim predmetima istog tužioca-protivtuženog. Postupak je nastavljen rešenjem P. 1990/11 od 1 2. oktobra 2012. godine, po predlogu tužioca-protivtuženog od 8. oktobra 2012. godine. Predmet je dobio novi broj P. 2260/12. Nakon jednog održanog ročišta posle prekida postupka, Privredni sud je na saglasan predlog stranaka radi mirnog rešenja spora, na ročištu održanom 26. marta 2013. godine doneo rešenje da se zastane sa postupkom radi pokušaja mirnog rešnja spora do 15. septembra 2013. godine. Naredno ročište za glavnu raspravu bilo je zakazano za 11. oktobar 2013. godine, ali su, opet na saglasan predlog stranka, spisi predmeta dostavljeni istom sudu na poslovni broj P. 1486/13, radi odluke o spajanju predmeta. Kako nije prihvaćen predlog tuženih za spajanje predmeta, sledeće ročište je održano 14. novembra 2013. godine, na kome je tužilac-protivtuženi predložio novo građevinsko veštačenje. Rešenjem Privrednog suda P. 2260/12 od 14. februara 2014. godine određeno je građevinsko veštačenje u ovoj pravnoj stvari. Daljih radnji u postupku nije bilo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) (u daljem tekstu: ZPP) , koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje u konkretnoj parnici , propisano je da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da označeni parnični postupak započet 19. februara 199 3. godine, podnošenj em tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, još uvek nije okončan, ni posle više od 20 godina.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period dosadašnjeg trajanja parničnog postupka.

Navedeno trajanje ovog parničnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru granica razumnog roka. Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke , postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja za podnosioca prava o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Primenjujući navedene kriterijume, Ustavni sud je ocenio da je predmetni parnični postupak bio relativno činjenično i pravno složen. Parnični sud je trebalo da utvrdi, a nakon perioda hiperinflacije, u kojoj meri su ispunjene ugovorne obaveze stranaka u pogledu plaćanja cene, rokova predaje objekta i kvaliteta izvedenih radova, što je uslovilo i nešto obimniji dokazni postupak, ali što nikako ne može biti i opravdanje za dvadesetogodišenje trajanje postupka.

Takođe, Ustavni sud je ocenio i da je postavljeni zahtev za podnosioca bio od poslovnog značaja, s obzirom na to da je tužbom tražena isplata većeg novčanog iznosa. Prema oceni Ustavnog suda, podnosilac je u primetnoj meri doprineo navedenoj dužini trajanja označenog parničnog postupka. Naime, na njegov zahtev, ili po saglasnom predlogu sa suprotnom stranom, nije održano osam ročišta, postupak je mirovao četiri meseca jer su obe strane u postupku izostale sa ročišta, a podnosilac je jednom predao podnesak neposredno na ročištu. Takođe, na saglasan predlog sa drugom stranom postupak je bio u prekidu šest i po meseci, te u zastoju još šest meseci zbog nagoveštene mogućnosti mirnog rešenja spora.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka ne može biti opravdano ni složenošću njegovog predmeta , niti opisanim doprinosima stranaka, jer je zakonska obaveza suda da obezbedi da se postupak sprovede efikasno i bez nepotrebnog odlaganja . Ustavni sud je konstatovao da je Opštinski sud u Novom Sadu prvostepenu presudu doneo nakon 12 godina i skoro deset meseci, te da je u tom delu postupka sud bio neaktivan četiri godine, jer su spisi predmeta bili kod veštaka, jednom godinu dana a drugi put tri godine, a da je sud samo u dva navrata tražio od veštaka da spise vrati ili obavi veštačenje. I postupak po žalbi na jedinu donetu presudu, vođen pred Okružnim sudom u Novom Sadu i potom Apelacionim sudom u Novom Sadu, trajao je čak četiri godine i deset meseci, što, takođe, znatno prevazilazi granice razumnog roka za sudsko odlučivanje u drugoj instanci.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je neefikasnim postupanjem parničnih sudova, a pre svega Opštinskog i Okružnog suda u Novom Sadu, u označenom parničnom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakon o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke. Kako predmetni parnični postupak i dalje nije okončan ni u prvom stepenu , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava, naložio sada nadležnom sudu da preduzm e sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti koje su bitne za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i utvrđeni značajan doprinos samog podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničn ih sud ova. Odlučujući o konkretnoj visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, ukazuje se da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti