Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Povrede su nastale usled dugotrajnog i na kraju neuspešnog izvršnog postupka radi uklanjanja cevi i naplate novčanog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5829/2011
28.11.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća , i sudije dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić , dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Stankovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. novembra 2013. godine , doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Milorada Stankovića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu I. 546/09, a kasnije u predmetu Osnovnog suda u Pirotu u predmetu I. 890/10, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Stanković iz Beograda je 21. novembra 2011. godine, preko punomoćnika Tatijane Davidović, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu I. 546/09, a kasnije u predmetu Osnovnog suda u Pirotu u predmetu I. 890/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, dat hronološki prikaz radnji u predmetnom izvršnom postupku, uz osvrt na to da je zbog ponašanja državnih organa onemogućen da koristi svoju imovinu u periodu dužem od 20 godina.

Predložio je da Ustavni sud preispita rad Osnovnog suda u Pirotu u predmetu I. 890/10 i utvrdi povredu ljudskih prava u korist podnosioca ustavne žalbe, jer navedeni izvršni sud ne može da sprovede izvršenje svoje odluke u periodu od skoro od tri godine. Nije tražio naknadu štete.

2. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – US), kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, dakle dok je postupak još u toku, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta tadašnjeg Opštinskog suda u Pirotu I. 546/09, a sada Osnovnog suda u Pirotu I. 890/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Okružni sud u Pirotu je pravnosnažnom i izvršnom presudom Gž. 990/07 od 28. marta 2008. godine preinačio prvostepenu presudu, u stavovima drugom i treće m izreke, tako što je usvojio tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je tuženom Mesnoj zajednic i „Nova bolnica“ , Gnjilan e, naloženo da ukloni sve vodovodne i kanalizacione cevi sprovedene kroz katatstarsku parcel u tužioca broj 9604 , KO Gnjilane, kao i da tužiocu plati troškove postupka u iznosu od 62.310,00 nara.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je na osnovu navedene izvršne isprave, podneo 25. maja 2009. godine Opštinskom sudu u Pirotu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Mesna zajednica „Nova bolnica“, Gnjilan e, kojim je traženo da se naloži izvršnom dužniku da ukloni sve kanalizacione i vodovodne cevi sprovedene preko katatarske parcele izvršnog poverioca, pod pretnjom kažnjavanja u smislu člana 45. Zakona o izvršnom postupku, a ukoliko to izvršni dužnik ne učini po nalogu suda, tražio je da ga sud ovlasti da na trošak izvršnog dužnika poveri drug im licima uklanjanje predmetnih cevi . Predlogom za izvršenje je takođe traženo da se spr ovede izvršenje plenidbom novčanih sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika, radi namirenja novčanog potraživanja u vidu troškova parničnog postupka. Opštinski sud u Pirotu je rešenjem I. 546/09 od 25. maja 2009. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je podneskom od 24. maja 2010. godine urgirao radi prinudnog izvršenja.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, parnični postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Pirotu I. 890/10.

Na ročištu održanom 29. juna 2010. godine zakonski zastupnik izvršnog dužnika je naveo da nije postupio po rešenju o izvršenju, jer je račun u blokadi već dve godine. Takođe, naveo je da je Društveni fond za gradsko građevinsko zemljište uputio predlog Vladi Republike Srbije za pokretanje postupka radi utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju sporne parcele izvršnog poverioca. Smatra o je da je to najbolje rešenje, jer je na vodovodnu i kanalizacionu cev provedenu kroz katarsku parcel u tužioca priključeno oko 100 domaćinstva, te bi spr ovođenje izvršenja dovelo do velikih problema. Izvršni poverilac je predložio da se izvršenje sprovede od strane drugog lica, a što se eksproprijacije sporne katastarske parcele tiče, naveo je da nije dobio formal no obaveštenje od strane Opštine Pirot, ali da je dogovor uvek moguć. Sud je rešenjem naložio da se sprov ođenje izvršenja sprovede od strane drugog lica, te je naložio izvršnom poveriocu da u tu svrhu uplati predujam.

Osnovni sud u Pirotu je rešenjem I. 890/10 od 29. juna 2010. godine odbio kao neosnovan predlog izvršnog dužnika za odlaganje izvršenja.

Osnovni sud u Pirotu je zaključkom I. 890/10 od 9. novembra 2010. godine naložio SAR „Nema problema“, da kao drugo lice ukloni vodovodne i kanalizacione cevi sa katatarske parcele izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Pirotu je dopisom I. 890/10 od 7. marta 2011. godine izvršio povraćaj predujma izvršnom poveriocu, jer se SAR „Nema problema“ nije odazvao, te je zaključkom I. 890/10 od 7. marta 2011. godine naložio izvršnom poveriocu da sam ukloni vodovodne i kanalizacione cevi.

Javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ Pirot je kao treće lice izjavilo prigovor protiv rešenja o izvršenju I. 890/10 od 25. maja 2009. godine.

Na ročištu održanom 12. aprila 2011. godine, radi spovođenja izvršenja na licu mesta uklanjanjem vodovodne i kanalizacione cevi , pristupili su izvršni poverilac, izvršni dužnik i treće lice Javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ Pirot. Izvršni poverilac je naveo da se protivi odl aganju izvršenja. Sud je naložio izvršnom dužniku da ukloni lica i automobile sa katastarske parcele, što on nije učinio. Na kraju, izvršni dužnik je tražio od sudije da mu se ostavi primerini rok radi dogovora sa izvršnim poveriocem o otkupu katastarske parcele, što je sudija na saglasnost izvršnog poverioca uradio, sa nalogom da izvršni dužnik do 12. maja 2011. godine dostavi izveštaj o ishodu dogovora. Naredno ročište za činidbu je zakazano za 24. maj 2011. godine uz nalog da se pruži asistencija policije.

Na ročištu održanom 24. maja 2011. godine, radi činidbe , na terenu sprovedne su odgovarajuće radnje bliže navedene u zapisniku.

Na ročištu zakazanom za 30. jun 2011. godine, radi činidbe , nije pristupio izvršni poverilac, niti njegov punomoćnik, te da zbog toga nisu bili ispunjeni uslovi za uklanjanje cevi.

Izvršni poverilac je podneskom od 12. jula 2011. godine obavestio sud da je poslao telegram u kome je naveo da traži odlaganje ročišta, jer su u toku pregovori za otkup zemljišta, a što sud nije konstatovano u zapisniku.

Na ročištu održanom 16. avgusta 2011. godine, radi činidbe , izvršni poverilac je naveo da je neprihatljiva ponuda opštine Pirot za otkup katastarske parcele, dok je izvršni dužnik tražio da se odloži sprovođenje izvršenje , jer je Poreskoj upravi poslao zahtev za utvrđivanje vrednosti nepokretnosti. Na saglasan predlog stranaka odloženo je izvršenje.

Osnovni sud u Pirotu je zaključkom I. 890/10 od 1. septembra 2011. godine naložio Javnom preduzeć u „Vodovod i kanalizacija“ Pirot da radi omogućavanja sprovođenja izvršenja isključi vodovodni i kanalazacini vod. Ovaj nalog ponovljen je i dopisom od 12. septembra 2011. godine.

Osnovni sud u Pirotu je rešenjem I. 890/10 od 15. septembra 2011. godine odbacio zahtev za izuzeće sudije.

Na ročištu održanom 15. septembra 2011. godine, radi činidbe , utvrđeno je da Javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ Pirot nije isključilo vodu, te da zbog toga nisu postojali uslovi za otk opavanje cevi, te je izrečena novčana kazna zbog nepostupanja po nalogu suda. Postupajući sudija je tražio da se sprovede izvršenje u onom obimu u kome je to moguće, ali su se meštani tome protiv ili. Starešina policijske uprave je naveo da nije dobio zahtev 42 sata pre zakazanog ročišta te ne može da pruži traženu asistenciju izvršnom sudu . Naredno ročište je zakazano za 18. oktobar 2011. godine.

Osnovni sud u Pirotu je rešenjem I. 890/10 od 15. septembra 2011. godine izrekao novčanu kaznu Javnom preduzeć u „Vodovod i kanalizacija“ Pirot zbog nepostupanja po nalogu suda.

Osnovni sud u Pirotu je zaključkom I. 890/10 od 15. septembra 2011. godine naložio Javnom preduzeć u „Vodovod i kanalizacija“ Pirot da radi omogućavanja sprovođenja izvršenja isključi vodovodni i kanalazacini vod.

Osnovni sud u Pirotu je 15. septembra 2011. godine tražio asistenciju policije.

Na ročištu održanom 18. oktobra 2011. godine, radi činidbe treće lice Javno preduzeće „Vodovod i kanalizacija“ Pirot ponovo nije isključi lo vodovodni i kanalazacioni vod, te je postupajući sudija odredio izvršenje ranije izrečene novčane kazne i izrekao novu novčanu kaznu. Postupajući sudija je odredio da se izvršenje sprovede otkopovanjem zemljišta. Policija je pružila advekvatnu zaštitu.

Izvršni dužnik je podneskom od 15. novembra 2011. godine obavestio sud da je Vlada Republike Srbije donela rešenja od 13. oktobra 2011. godine kojim je utvrđen javni interes za eksproprijaciju sporne katastarske parcele izvršnog poverioca , te da je Opštinsko javno pravobranilaštvo podnelo predlog za potpunu eksproprijaciju nepokretnosti Imovinsko-pravnoj službi Opštinske uprave Opštine Pirot.

Osnovni sud u Pirotu je rešenjem Ipv(I). 59/11 od 18. novembra 2011. godine ukinuo rešenje o novčanom kažnjavanju trećeg lica Javnog preduzeć a „Vodovod i kanalizacija“ Pirot, jer je on svojim nepostupanjem sprečio nastanak štet e većih razmera za stanovišto koje se snabdeva vodom iz cevi koja prolazi kroz predmetnu katarsku parcelu.

Osnovni sud u Pirotu je rešenjem I. 890/10 od 23. januara 2012. godine zastao sa postupkom izvršenja do 31. marta 2012. godine, zbog trajanja postupka eksproprijacije sporne katarske parcele .

Osnovni sud u Pirotu je rešenjem I. 890/10 od 23. januara 2012. godine ponovo zastao sa postupkom izvršenja do 1. februara 2013. godine, zbog trajanja postupka eksproprijacije sporne katarske parcele .

Osnovni sud u Pirotu je rešenjem I. 890/10 od 19. aprila 2013. godine obustavio izvršenje u delu koji se odnosi na iskopovanje kanalizacionih i vodovodnih cevi, jer naveden e cevi ne mogu biti predmet izvršenja, u smislu člana 16. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br oj 72/11) , koji je stupio na snagu 6. oktobra 2011. godine. Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, navedeni sud je rešenjem IPV(I). 66/13 od 14. maja 2013. godine potvrdio navedeno rešenje , u kome je navedeno da se na dobrima u opštoj upotrebi, konkretno kanalizacionoj i vodvodnoj mreži, čijim bi se izmeštajem prouzrokovala nenadoknadiva šteta, ne može sprovesti prinudno izvršenje.

S obzirom na to da se izvršenje radi namirenja parničnih troškova i troškova u izvršnom postupku nije moglo sprovesti plenidbom novčanih sredstava na računima izvršnog dužnika, to je sud pozvao izvršnog poverioca da se izjasni o daljem toku postupka. Izvršni poverilac je tražio promenu sredstva izvršenja, i to popisom, procenom i prodajom pokretne stvari izvršnog dužnika.

Osnovni sud je zaključkom od 19. juna 2013. godine promenio sredstvo izvršenja.

Na ročištu radi popisa i procene pokretne stvari izvršnog dužnika od 2. jula 2013. godine utvrđeno je da izvršni dužnik nema pokretnu niti nepokretnu imovinu.

Na ročištu radi popisa i procene pokretne stvari izvršnog dužnika od 28. avgusta 2013. godine, ponovo je utvrđeno da izvršni dužnik nema pokretnu niti nepokretnu imovinu.

Osnovni sud u Pirotu je rešenjem I. 890/10 od 19. septembra 2013. godine obustavio postupak izvršenja u delu u kome je tražena naplata novčanog potraživanja.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) i da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 21. Ustava jemči se načelo zabrane diskriminacije, a odredbama člana 36. Ustava jemči se pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.

Odredbom Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.). Hitnost postupka, u članu 6. stav 1. predviđa i Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, a koji u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbama člana 8. navedenog zakona propisano je da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom, da je sud, odnosno izvršitelj dužan je da preduzme radnje sprovođenja izvršenja kada su za to ispunjeni uslovi, da izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Zakon o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95 "Službeni list SRJ", broj 16/01 i "Službeni glasnik RS", br. 23/01, 20/09 i 55/13 – Odluka US), propisuje: da se danom pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti (potpuna eksproprijacija) (član 4.); da imovinsko-pravne odnose između korisnika eksproprijacije nepokretnosti i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava nadležni sud (član 36. stav 9.); da je posle pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji opštinska uprava dužna da odmah bez odlaganja zakaže i održi raspravu za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost (član 56. stav 1.).

Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/11 i 88/13) je propisano da prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže u javnoj svojini, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje 25. maja 2009. godine i da je izvršni postupak u celini okončan 19. septembra 2013. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak u celini trajao četiri godine, tri meseca i 16 dana, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, s tim što je izvršenje u delu koji se odnosio na iskopavanje kanalizacionih i vodovodnih cevi trajalo do 14. maja 2013. godine, kada je doneto rešenje po prigovoru kojim je potvrđeno rešenje o obustavi postupka u navedenom delu, dok je izvršenje u pogledu namirenja novčanog potraživanja trajalo do 19. septembra 2013. godine, kada je doneto rešenje o obustavi postupka, jer izvršni dužnik na svojim računima nije imao novčanih sredstava radi plenidbe niti je posedovao pokretne ili nepokretne stvari radi popisa i procene. Dakle, predmetno izvršenje u delu koji se odnosio na činidbu i u delu koji se odnosio na namirenje novčanog potraživanja je okončan obustavom, koji predstavlja jedan vid okončanja izvršnog postupka.

Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom predmetu izvršenje po svom obimu bilo složeno, s obzirom na to da je izvršenje bilo usmereno na iskopovanju kanalizacionih i vodovodn ih cevi, što je podrazumevalo angažovanje radne snage i mehanizacije, zatim veći broj izla zaka na licu mesta, kao i obaveznu asistenciju policije, jer se radilo o cevima na koje bilo priključeno oko 100 domaćinstva. U nekoliko navrata izvršni sud je bio sprečen da sprovedeno izvršenje zbog otpora meštana, kao i zbog odbijanja trećeg lica Javnog preduzeć a „Vodovod i kanalizacija“ Pirot da po nalogu suda isključi kanalizacioni i vodovodn i vod, a što je bilo neophodno za iskopovanje predmetnih cevi. Međutim, složenost izvršenja i poteškoće koje je imao sud na terenu ne mo gu da opravda ju ovako dugo trajanje postupka izvršenja.

Ispitujući postupanje izvršnog suda, Ustavni sud je utvrdio period neaktivnosti izvršnog suda u periodu od godinu dana , i to od 25. maja 2009. godine, kada je usvojen predlog za izvršenje, do 29. juna 2010. godine, kada je zakazano i održano prvo ročište. Zatim, iako je Zakon o javnoj svojini stupio na snagu 6. oktobra 2011. godine, koji je u članu 16. propisivao zabranu prinudnog izvršenja na dobrima u opštoj upotrebi, to je sud konstatovao tek nakon godinu i po dana od dana stupanja na snagu navedenog zakona donošenjem rešenja o delimičnoj obustavi izvršenja 19. aprila 2013. godine, čime je doprineo nepotrebno dugom trajanju postupka izvršenja.

Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su dva ročišta radi činidbe odložena na saglasan predlog podnosioca i izvršnog dužnika i jedno ročište radi činidbe nije održano zbog njegovog nedolaska iako je uredno pozvan, ali za nave dene okolnosti je postojao opravdani razlog koji se ogledao u tome da su se u toku postupka izvršenja vodili intezivni pregovori između podnosioca i izvršnog dužnika oko otkupne cene sporne katastarske parcele. Pored navedenog, izvršni poverilac je uredno i blagovremeno postupao po nalozima suda i sam je obezbeđivao ljudstvo i mehanizaciju za sprovođenje izvršenja.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da sud u što kraćem roku omogući uklanjanje kanalizacionih i vodovodnih cevi sa njegove nepokretnosti, jer je izvršni dužnik, kao organizaciona jedinica državnog organa, postavljanjem cevi bez formalne odluke izvršio nedozvoljeno mešanje u privatnu imovinsku sferu podnosioca i na taj način nezakonito ograničio njegovo pravo svojine. Takođe, podnosilac je imao ineteres da u što kraćem roku namiri svoje novčano potraživanje.

Kada je reč o izvršenju u delu koji se odnosio na namirenje novčanog potraživanja podnosioca ustavne žalbe na ime troškova parničnog postupka, kao i troškova izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršenje u tom delu okončano takođe obustavom i da je trajalo četiri godine i tri meseca, što se ne može smatrati da je izvršenje u tom delu okončano u razumnom roku, a imajući u vidu da u toj fazi izvršenja nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, niti doprinosa podnosioca ustavne žalbe. Izvršni postupak je obustavljen u tom delu, jer izvršni dužnik nije imao raspoloživih novčanih sredstava radi plenidbe niti bilo kakvu pokretnu ili nepokretnu imovinu radi popisa ili procene. Međutim, bez obzira na nemanje novčanih sredstava i pokretne i nepokretne imovine od strane izvršnog dužnika, Ustavni sud ukazuje da država ima obavezu da propiše i organizuje sistem za izvršenje presuda koji je efikasan, koji obezbeđuje izvršenje bez nepotrebnog odlaganja, a odlaganje izvršenja može jedino biti opravdano izuzetnim okolnostima, pri čemu kašnjenje ne sme biti takvo da se njime povredi suština zaštićenog prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu I. 546/09, a kasnije u predmetu Osnovnog suda u Pirotu u predmetu I. 890/10, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao prvom delu izreke.

6. Kako podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, to je Ustavni sud, krećući se u granicama postavljenog zahteva, utvrdio da je odluka kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju dovoljna da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija za podnosioca ustavne žalbe.

7. Razmatrajući da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava time što izvršni sud nije izvršio obavezu iz pravnosnažnog i izvršnog naslova koja se sastojala u iskopavanju kanalizacioni h i vodovodnih cevi sprovedenih kroz nepokretnost podnosioca i njeno dovođenje u prvobitno stanje, Ustavni sud je ocenio da se sud u izvršnom postupku ne može smatrati odgovornim za propust da podnosiocu omogući mirno uživanje svojine na spornoj nepokretnosti, s obzirom na to da su kanalizacione i vodovodn e cevi dobra u opštoj upotrebi i da predstavljaju sredstva u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave čiji je korisnik mesna zajednica (ovde izvršni dužnik), te da po samom Zakonu o javnoj svojini ne postoji mogućnost sprovođenja izvršenja na navedenim stvarima i da je takva zabrana apsolutnog karaktera. Istovremeno ova činjenica je razlog izuzetnog odstupanja od načela formalnog legaliteta, kao načela izvršnog postupka, koja obavezuje izvršni sud da izvrši pravnosnažnu presudu.

Takođe, u toku je postupak eksproprijacije sporne nepokretnosti izvršnog poverioca i pravnosnažnošću rešenja o eksproprijaciji, s jedne strane, doći će do promene sopstvenika nepokretnosti, a sa druge strane, ranijem sopstveniku eksprop risane nepokretnosti, ovde podnosiocu ustavne, biće određena naknada za eksprop risanu nepokretnost, kao vid kompezacije za oduzetu imovinu.

U vezi tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je zbog postupanja državnih organa onemogućen da koristi svoju imovinu u periodu dužem od 20 godina, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 36. stav 9. Zakona o eksproprijaciji propisano da imovinsko-pravne odnose između korisnika eksproprijacije nepokretnosti i sopstvenika nepokretnosti u slučaju spora rešava nadležni sud.

Međutim, neizvršavanjem pravnosnažne odluke o parničnim troškovima, koje predstavlja novčano potraživanje, podnosiocu ustavne žalbe je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Kako prema pravnom stavu ovog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, to nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje utvrđeno u primerenom roku, predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine podnosioca ustavne žalbe, garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava, te je i u tom delu Sud usvojio ustavnu žalbu kao u prvom delu izreke.

8. Ispitujući procesne pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe u delu u kojim se ističe povreda načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je ustavna žalba u tom delu preuranjena, jer je izjavljena u toku trajanja postupka izvršenja, a podnosilac naknadno nije osporio rešenja o obustavi postupka izvršenja, kao rešenja kojim se okončava postupak izvršenja, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu izreke odluke.

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti