Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao šest godina, a u kome je podnosilac oslobođen optužbe. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P . iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. januara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P . i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 1233/11.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Dušana Petkovića izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Kž1. 122/17 od 17. maja 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P . iz Niša podneo je Ustavnom sudu, 5. jula 2017. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Niša, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 1233/11.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je krivični postupak čije se trajanje osporava započeo 2011. godine, a da je podnosilac oslobođen od optužbe 2016. godine , pri čemu on, kao okrivljeni, ni na koji način nije doprineo odugovlačenju postupka.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je presudom Višeg suda u Nišu Kž1. 122/17 od 17. maja 2017. godine povređeno njegovo dostojanstvo ličnosti iz čl. 19. i 23. Ustava, kao i da utvrdi da je odugovlačenjem krivičnog postupka do 17. maja 2017. godine podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da obaveže Osnovi sud u Nišu da mu zbog povrede dostojanstva ličnosti isplati iznos od 170.000, 00 dinara, a zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iznos od 250.000,00 dinara, a sve u roku od 90 dana od prijema odluke Ustavnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije , odgovora Osnovnog suda u Nišu K. 1233/11 od 13. maja 2019. godine i 17. oktobra 2019. godine , te uvidom u veb-stranicu www.portal.sud.rs utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu Kt. 1967/11 od 12. maja 2011. godine, protiv podnosioca ustavne žalbe i još 10 saokrivljenih lica pokrenut je krivični postupak zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u produženom trajanju u sticaju sa krivičnim delom udruživanje radi vršenja krivičn ih dela . Podnosilac ustavne žalbe se u predmetnom krivičnom postupku nalazio pritvoru, koji mu je, postupajući po predlogu za preduzimanje određenih istražnih radnji određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Nišu Ki. 49/11 od 7. maja 2011. godine. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe ukinut rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv. 778/11 od 27. maja 2011. godine.

Presudom Osnovnog suda u Nišu K. 1233/11 od 29. avgusta 2016. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Nišu Kž1. 122/17 od 17. maja 2017. godine , podnosilac ustavne žalbe je oslobođen od optužbe koja mu je bila stavljena na teret optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu Kt. 1967/11 od 12. maja 2011. godine.

Uvidom u rešenja Osnovnog suda u Nišu R4.K. 17/16 od 1. jula 2016. godine i R4.K. 36/16 od 24. oktobra 2016. godine, kojima su usvojeni prigovori saokrivljenih M . J, Mi . J . i A . S, radi ubrzanja postupka Osnovnog suda u Nišu u predmetu K. 1233/11, Ustavni sud je utvrdio da je Osnovni sud u Nišu odmah nakon prijema optužnog predloga, dopisom K. 1233/11 od 16. maja 2011. godine zatražio od Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje dostavu spisa predmeta ili njihove kopije o primeni mera nadzora nad okrivljenima, a sve radi pribavljanja dokaza koji su predloženi u optužnom predlogu. Dopisom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kri.Pov. 1174/09 od 6. juna 2011. godine obavešten je Osnovni sud u Nišu da se prema licima koja su optužena u postupku tog suda u predmetu K. 1233/11 nije bila primenjivana mera nadzora po naredbama tog suda, a d opisom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje je svojim dopisom Kri.Pov. 216/10 od 11. januara 2013. godine tražio da sud navede tačne oznake predmeta i lične podatke za lica na koja se traženi podaci odnose. Nakon toga Osnovni sud u Nišu se većem brojem dopisa u periodu od 10. aprila 2012. do 4. oktobra 2013. godine obratio Višem sudu u Nišu radi dostavljanja na uvid spisa predmeta K. 172/11 i transkripta razgovora okrivljenih iz navedenog predmeta. Viši sud u Nišu je dopisom K. 172/11 od 10. oktobra 2013. godine obavestio Osnovni sud u Nišu da su spisi predmeta izuzetno obimni i da je neophodno da postupajući sudija Osnovnog suda u Nišu sam izvrši uvid u spise predmeta i pregleda transkripte razgovora okrivljenih. Na glavnom pretresu od 22. februara 2016. godine postupajući sudija u predmetu Osnovnog suda u Nišu K. 1233/11 je predočio zastupniku javnog tužilaštva da nije bilo moguće postupiti po predlogu iz optužnog predloga jer dokazi koji su predloženi ne sadrže validne podatke koji su potrebni Višem sudu u Beogradu – Posebno odeljenje na koje je taj sud ukazao u dopisu od 6. juna 2011. godine, te da je stoga potrebno da Osnovno javno tužilaštvo u Nišu izvrši neophodne izmene, ukoliko ostaje pri podnetom predlogu za izvođenje navedenih dokaza . Iz rešenja Osnovnog suda u Nišu R4.k. 17/16 od 1. jula 2016. godine dalje proizlazi da je Osnovno javno tužilaštvo obavestilo sud da ostaje pri svim predloženim dokazima, kao i da je predložene dokaze potrebno da pribavi sud. Nakon toga Osnovni sud u Nišu se dopisom od 9. marta 2016. godine uz koji je priložio kopiju optužnog predloga, obratio Višem sudu u Beogradu – Posebno odeljenje sa zahtevom da se u najkraćem roku izjasne da li je moguće postupiti po zahtevu Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, te ukoliko jeste, da postupe, dok se dopisom od 15. marta 2016. godine Osnovni sud u Nišu obratio Osnovnom javom tužilaštvu u Nišu sa obaveštenjem da je neophodno da Osnovno javno tužilaštvo u Nišu izvrši uvid u spise predmeta Višeg suda u Beogradu K. 172/11 i da sudu dostave transkripte i snimke iz tog predmeta, ako ostaju pri predlogu da se navedeni dokazi izvedu pred sudom, jer je tužilaštvo, a ne sud stranka u postupku. Uz dopis Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu od 26. aprila 2016. godine sudu su dostavljeni narezani diskovi sa transkriptima razgovora iz predmeta Višeg suda u Nišu K. 172/11, nakon čega je sud 5. maja 2016. godine naredio veštačenje, a dopisom od 6. juna 2016. godine sud je urgirao postupanje Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje po dopisu od 9. marta 2016. godine.

Iz rešenja Osnovnog suda u Nišu R4.K. 17/16 od 1. jula 2016. godine proizlazi da je u predmetnom krivičnom postupku glavni pretres zakazan 33 puta, od čega je 17 puta održan; da u periodu od 23. septembra 2014. do 29. decembra 2014. godine glavni pretres (4 puta zakazivan) nije mogao da se održi zbog štrajka advokata, a preostalih 12 puta nije mogao da se održi zbog nedolaska pojedinih okrivljenih i njihovih branilaca (sedam puta ), jedan zbog dostavljanja spisa predmeta Višem sudu na izjašnjenje, jedan zbog promene postupajućeg sudije, a jedan zbog nedolaska zastupnika tužilaštva, dva zbog sprovođenja veštačenja i dostavljanja na uvid strankama nalaza i mišljenja sprovedenog veštačenja; da je u predmetnom prvostepenom postupku četiri puta menjan postupajući sudija; da pretres nije mogao da se odvija nesmetano zbog pasivnog držanja suda i nadležnog javnog tužilaštva u pogledu pribavljanja i izvođenja dokaza, koje je u optužnom predlogu predložio nadležni tužilac.

Iz odgovora Osnovnog suda u Nišu K. 1233/11 od 13. maja 2019. godine Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe uredno pristupao na svaki zakazan glavni pretres, te da nepoštovanjem procesne discipline nije doprineo prekomernom trajanju predmetnog krivičnog postupka.

4. Razmatrajući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da ocena o razumnom trajanju sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se trajanje predmetnog krivičnog postupka u odnosu na podnosioca ustavne žalbe ima računati od donošenja rešenja o određivanju pritvora rešenjem Višeg suda u Nišu Ki. 49/11 od 7. maja 2011. godine, pa do pravnosnažnog okonča nja presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 122/17 od 17. maja 201 7. godine, koja je dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 12. juna 201 7. godine, a njegovom braniocu 9. juna 201 7. godine.

Ispitujući složenost predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud smatra da se, u konkretnom slučaju, dužina trajanja krivičnog postupka ne može opravdati činjenicom da je postupak vođen protiv više lica niti složenošću činjeničnih i pravnih pitanja, koja su pred sud izneta, s obzirom na to da iz dostavljene dokumentacije, a pre svega iz rešenja Osnovnog suda u Nišu R4.K. 17/16 od 1. jula 2016. godine proizlazi da je uvidom u spise premeta tog suda K. 1233/11 utvrđeno da su se nadležni državni organi držali potpuno pasivno u pogledu pribavljanja i izvođenja dokaza iz optužnog predloga.

I po oceni Ustavnog suda, Osnovni sud u Nišu nije preduzimao delotvorne mere kako bi se postupak odvijao bez smetnji i odugovlačenja , pa se tako ne može smatrati prihvatljivim da sud, nakon što dopisom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kri.Pov. 216/10 od 11. januara 2013. godine biva obavešten da je potrebno navesti tačne oznake predmeta koji su sudu potrebni radi uvida, umesto da odmah otkloni nejasnoće sa nadležnim tužilaštvom koje je predložilo pribavljanje pojedinih spisa, tri godine kasnije, na glavnom pretresu od 22. februara 2016. godine predočava zastupniku javne optužbe koji su problemi suda u pribavljanju predloženih dokaza, a 9. marta 2016. godine, ponavlja dopis Višem sudu u Beogradu – Posebno odeljenje uz koji prilaže kopiju optužnog predloga, obrativši se tom sudu sa zahtevom da se u najkraćem roku izjasne da li je moguće postupiti po zahtevu Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, te ukoliko jeste, da postupe. Takođe, neprihvatljivo je postupanje Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu , koje je nakon ukazivanja suda na razloge zbog kojih nije moguće pribaviti predložene dokaze, na glavnom pretresu izjavljuje da ostaje kod svih dokaznih predloga, pri tome ne otklanjajući nedostatke u predlozima na koje je ukazano u dopisu Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kri.Pov. 216/10 od 11. januara 2013. godine.

Po oceni Ustavnog suda, nadležni državni organi nisu pokazali potrebnu ažurnost ni u pribavljanju dokaza – transkripata razgovora okrivljenih koji su se nalazili u spisima predmeta Višeg suda u Nišu K. 172/11, s obzirom na to da je na traženje Osnovnog suda u Nišu da se dostave radi uvida spisi Višeg suda u Nišu K. 172/11 taj sud odgovorio dopisom od 10. oktobra 2013. godine da su spisi obimni i da je potrebno da sud sam izvrši uvid u njih, a da je povodom toga Osnovni sud u Nišu tek 15. marta 2016. godine obavestio nadležno javno tužilaštvo o smetnjama da pribavi predložene spise predmeta, te da je potrebno da to tužilaštvo izvrši uvid u predložene spise, jer je tužilaštvo, a ne sud, stranka u postupku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u toku postupka, Ustavni sud je utvrdio da iz odgovora Osnovnog suda u Nišu K. 1233/11 od 13. maja 2019. godine proizlazi da je taj sud uvidom u spise predmeta utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe uredno odazivao pozivima suda, te da nije doprineo dužini trajanja postupka. Ustavni sud je, takođe, ocenio da je podnosilac, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, imao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku.

Iz odgovora Osnovnog suda u Nišu K. 1233/11 od 17. oktobra 2019. godine, Ustavni sud je utvrdio da u spisima predmeta Osnovnog suda u Nišu K. 1233/11 nema podataka o tome da je podnosilac ustavne žalbe u redovnom sudskom postupku ostvarivao zaštitu prava na suđenje u razumnom roku izjavljivanjem prigovora radi ubrzanja postupka.

Polazeći od navedenog Ustavni sud konstatuje da se period od šest godina – koliko je proteklo od donošenja rešenja o određivanju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe (Ki. 49/11 od 7. maja 2011. godine) do pravnosnažnog okončanja predmetnog krivičnog postupka ( presudom Kž1. 122/17 od 17. maja 2017. godine), u okolnostima konkretnog slučaja, i pored činjenične i pravne složenosti predmeta odlučivanja, može okarakterisati kao nerazumno dug i da se jedino može pripisati neažurnom postupanju nadležnog javnog tužilaštva i Osnovnog suda u Nišu .

Stoga je Ustavni sud je utvrdio da je u postupku pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu K. 1233/11 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava , pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio, sa jedne strane, dužinu trajanja krivičnog postupka, a sa druge strane, stav Evropskog suda za ljudska prava da vrednost dosuđenog iznosa obeštećenja treba da bude sagledan i u svetlu životnog standarda u određenoj državi i činjenice da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu iznos minimalne i prosečne zarade u Republici Srbiji, i visinu minimalne i prosečne penzije, kao i visinu mesečne naknade za nezaposlene, Ustavni sud je, usklađujući svoju praksu sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava, odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud, uzimajući u obzir da nije utvrđen doprinos podnosioca ustavne žalbe u trajanju predmetnog postupka, smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih državnih organa.

6. Što se tiče istaknute povrede prava na pravično suđenje osporenom presudom Višeg suda u Nišu Kž1. 122/11 od 17. maja 2017. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nema pravni interes da osporava presudu kojom je pravnosnažno oslobođen od optužbe. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti