Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu i prava na suđenje u razumnom roku. Zbog neefikasnog vođenja stečajnog postupka, podnosioci nisu uspeli da naplate svoja utvrđena potraživanja, čime im je povređeno pravo na imovinu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. M . i S . M , obojice iz sela B. kod Leskovca i Z . N . iz Vučja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e Lj. M . i S . M . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu , zajemčeno član om 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca Lj. M . i S . M . na naknadu materijalne štete svakom u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba Lj. M . i S . M . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1055/16 od 14. oktobra 2016. godine povr eđeno pravo podnoslaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosilaca Lj. M . i S . M . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos e koji su po istom osnovu eventualno već isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odbacuje se ustavna žalba Z. N . izjavljena zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3938/10 i protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1055/16 od 14. oktobra 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnosioci ustavnih žalb i navedeni u uvodu i izreci su, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe, i to podnosilac Lj. M . iz sela B . kod Leskovca – 24. aprila 2014. godine, podnosilac S. M . i z sela B . kod Leskovca – 6. maja 2014. godine i podnositeljka Z . N . iz Vučja – 28 . aprila 2014. godine. Ustavne žalbe Lj. M . i S. M. su podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (raniji broj St. 7/09) . i u izvršnim postupcima koji su mu prethodili, a podnositeljka Z . N . zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku Osnovnog suda u Leskovcu I. 3938/10 (raniji broj I. 3477/07). Ustavn e žalb e su zavede ne pod brojem Už- 2506/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalb e ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 112/15 od 25. maja 2016. godine taj sud je Ustavnom sudu dostavio ustavne žalb e Lj . M . i S. M. radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

Po pravnosnažnosti rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 I. 5/17 od 27. januara 2017. godine taj sud je dostavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu Z. N . radi odlučivanja o povredi prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete.

Podnosioci Lj. M, S . M . i Z . N . su 20. januara 2017. godine, preko istog punomoćnika, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1055/16 od 14. oktobra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ova ustavna žalba zavedena je pod brojem Už-583/2017, pa je spojena ranijoj ustavno j žalb i Už- 2506/2014, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosioci ustavnih žalbi Lj . M . i S . M . su prijavili svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „V.“ iz V. Podnosioci nisu namirili svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu I. 3477/05 od 5. februara 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe Z . N , kao izvršnog poverioca , protiv izvršnog dužnika DP „V .“ iz V, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P1. 796/07 od 5. septembra 2007. godine kojom je obavezan izvršni dužnik da podnositeljki kao izvršnom poveriocu isplati novčana potraživanja iz radnog odnosa.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 112/15 od 25. maja 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača Lj. M . i S. M, ovde podnosilaca ustavnih žalbi i utvrđeno je da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke delimično je usvojen predlog predlagača i određen a im je primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 20.000,00 dinara i određeni su troškovi postupka u iznosu od po 6.390,00 dinara koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu četvrtom izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi predlagača za isplatu primerene naknade preko dosuđenih, pa do traženih iznosa od po 3.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti ; u stavu petom izreke odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i određivanje primerene naknade predlagača Z. N, ovde podnositeljke ustavne žalbe; u stavu šestom izreke, određeno je da će se po pravnosnažnosti ovog rešenja spisi vratiti Ustavnom sudu.

U obrazloženju dela rešenja kojim je odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača Z . N , navedeno je : da Z. N . nije prijavila svoja potraživanja u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10 (stari broj St. 7/09), tako da nije poverilac u navedenom stečajnom postupku te je iz tog razloga odbačen kao nedozvoljen njen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1055/16 od 14. oktobra 2016. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 112/15 od 25. maja 2016. godine u stavu četvrtom izreke ; u stavu drugom izreke ukinuto je rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 112/15 od 25. maja 2016. godine u stavu petom izreke i spisi su dostavljeni Višem sudu u Leskovcu.

U obrazloženju stava drugog izreke rešenja Vrhovnog kasacionog suda navedeno je: da je Privredni apelacioni sud doneo odluku o odbačaju zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača Z. N . iz razloga što ista nije prijavila s voja potraživanj a prema stečajnom dužniku, pa stoga i nije stranka u navedenom stečajnom postupku, te se nisu stekli uslovi da traži utvrđivanje povrede u istom; da podnosilac zahteva međutim i nije zahtevom traži la utvrđivanje povrede u stečajnom postupku, već u postupku izvršenja koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu, a koji je u prekidu zbog otvaranja stečaja nad DP „V .“, pa stoga treba ceniti da li je u postupku izvršenja do prekida došlo do povrede prava, jer prekidom postupka isti nije okončan; da je za odluku o zahtevu za utvrđenje povrede prava u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu nadležan Viši sud u Leskovcu kao neposredno viši, pa je stoga odlučeno kao u stavu drugom izreke rešenja.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 I. 5/17 od 27. januara 2017. godine, u stavu prvom izreke , utvrđeno je da je predlagaču Z. N . povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 3938/10 (I. 3477/07); u stavu drugom izreke predlagaču je određena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i troškovi postupka; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za primerenu naknadu i troškov e postupka preko dosuđen ih pa do tražen ih iznosa ; u stavu četvrtom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača da se Osnovnom sudu u Leskovcu naloži hitno okončanje postupka, kao i zahtev za naknadu novčanog potraživanja u iznosu od 454.870,26 dinara ili 9.950 evra, sa pripadajućim troškovima.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž g. 28/17 od 23. februara 2017. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača Z. N . i potvrdio rešenje Višeg suda u Leskovcu R4 I. 5 /17 od 27. januara 2017. godine u stavu trećem izreke, dok je ukinuo navedeno rešenje u stavu četvrtom izreke kojim je odlučeno o novčanom potraživanju predlagača sa navodima da se u tom delu zahteva predlagača radi o povredi prava na imovinu, što je u isključivoj nadležnosti Ustavno g suda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku podnosiocima ustavn ih žalb i Lj . M . i S . M , a protiv stečajnog dužnika DP „V.“ iz V. koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčeno odre dbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđena sudsk im odlukama ( isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe ovih podnosilaca usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo ovih podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca Lj. M . i S . M . na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca Lj. M . i S. M. od 20. januara 2017. godine izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1055/16 od 14. oktobra 2016. godine zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosioci smatraju da je visina primerene naknade koja im je dosuđena osporenim rešenjem zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/1 3), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosilaca, a koje se odnose na osporeno rešenje, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/17 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije ( predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoja opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca ( koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna , i to shodno okolnosti konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti , Ustavni sud konstatuje da je tuženi DP „V .“ iz V. obavezan prema podnosiocu ustavne žalbe Lj . M . pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Leskovcu P1. 2661/03 od 16. jula 2003. godine i P1. 2936/07 od 9. januara 2008. godine , a prema podnosiocu ustavne žalbe S . M . pravnosnažnim i izvršnim presudama Opštinskog suda u Leskovcu P1. 38/08 od 10. aprila 2008. godine, P1. 1695/03 od 19. juna 2003, P. 1594/03 od 19. juna 2003, P. 894/03 od 19. juna 2003. i P. 1470/03 od 19. juna 2003. godine na isplatu minimalne zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine podnosioci su prijavili svoja potraživanja u navedenom stečajnom postupku .

Osporenim rešenjem je cenjena ukupna dužina trajanja stečajnog postupka u kome su podnosioci pokušavali da ostvare svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja sporni stečajni postupak trajao sedam godina. U navedenom rešenje u je konstatovano da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku , s obzirom na to da je postupanjem sudskih stečajnih dužnika postupak produžen usled čega podnosioci još uvek nisu ostvarili svoja prava. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosiocima osporenim rešenjem dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 20.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da je sud prilikom određivanja visine primerene naknade istak ao da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocima, kao i da s e tom prilikom vodil o računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega m u je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, proceni potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sud u osporen om rešenju ni je pozva o na praksu Evropskog suda i/ili Ustavnog suda, niti iz osporen og rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da su u pitanju predmeti koji se tiču neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim društvenim kapitalom.

Ustavni sud smatra da je sud prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete mora o imati u vidu vrstu predmeta, tj. da su u pitanju predmeti tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njegovog odlučivanja postupak podnosilaca trajao sedam godina, te da se iznos dosuđene naknade od 20.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosilaca i njihova imovina biti suštinski namirena izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnosioci u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjem dosuđena podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosioci nisu izgubili status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju stečajnog postupka i potpunog namirenja podnosilaca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosilaca ustavne žalbe Lj. M . i S . M . o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu utvrdio da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1055/16 od 14. oktobra 2016. godine, podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosilaca Lj. M . i S . M . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos e koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

Ustavni sud posebno ukazuje na to da je podnosiocu ustavne žalbe S. M . presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 320/18 od 16. oktobra 2018. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 671/18 od 25.12.2018. godine, dosuđen novčani iznos od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom s tečajnom postupku, te da se to mora imati u vidu prilikom konačnog obračuna naknade koja se isplaćuje.

7. U pogledu ustavne žalbe podnositeljke Z. N . izjavljene zbog povrede prava na imovinu , zajemčenog članom 58. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3938/10, Ustavni sud konstatuje da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 I. 5/17 od 27. januara 2017. godine, u stavu prvom izreke utvrđeno da je predlagaču Z. N . povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 3938/10 (I. 3477/07); u stavu drugom izreke predlagaču je određena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i troškovi postupka; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za primerenu naknadu i troškove postupka preko dosuđenih pa do traženih iznosa; u stavu četvrtom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača da se Osnovnom sudu u Leskovcu naloži hitno okončanje postupka, kao i zahtev za naknadu novčanog potraživanja u iznosu od 454.870,26 dinara ili 9.950 evra, sa pripadajućim troškovima.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da ova podnositeljka nije prijavila svoja potraživanja u stečajnom postupku koji je otvoren nad stečajnim dužnikom rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine.

Polazeći od navedenog, a posebno od činjenice da je nad izvršnim dužnikom više od pet godina pre podnošenja ustavne žalbe otvoren stečajni postupak, a da podnositeljka ustavne žalbe nije prijavila svoja potraživanja u tom postupku, što je obaveza svakog poverioca ukoliko želi da ostvari svoja prava, Ustavni sud nalazi da je ona bez obzira na to što su njena potraživanja utvrđena pravnosnažnom presudom u konkretnoj situaciji, ex lege izgubila pravo na namirenje potraživanja sudskim putem. Svako lice koje se poziva na povredu nekog Ustavom zajemčenog prava dužno je da pokaže ličnu zainteresovanost radi ostvarivanja određenog prava i da preduzima zakonom propisane procesne radnje koje su od značaja za njegovo ostvarivanje. Dakle, sama činjenica da postoji potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom, odnosno da postoji „imovina“ u okviru značenja člana 58. stav 1. Ustava, u konkretnom slučaju nije dovoljna da bi Ustavni sud i utvrdio povredu tog prava, a posledično i prava na naknadu materijalne štete. Pasivnim ponašanjem, ne prijavljujući svoje potraživanje u stečajnom postupku, podnositeljka ustavne žalbe je sama sebe onemogućila u korišćenju zakonom propisanog pravnog puta za zaštitu i ostvarivanje svog prava, te se stoga ne može sada pred Ustavnim sudom pozivati na njegovu povredu. Drugim rečima, kako podnositeljka nije postupila u skladu sa ustavnim obavezama prethodnog iscrpljivanja predviđenih pravnih sredstava pre izjavljivanja ustavne žalbe, to naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na imovinu, saglasno navedenom, ne može ostvariti u postupku po ustavnoj žalbi.

U pogledu navoda ustavne žalbe ove podnositeljke kojima se osporava rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž. g p. 1055/16 od 14. oktobra 2016. godine, Ustavni sud konstatuje da je navedenim rešenjem ukinuto prvostepeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 112/15 od 25. maja 2016. godine u delu kojim je odb ačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i određivanje primerene naknade ove podnositeljk i i predmet je u ukinutom delu dostavljen Višem sudu u Leskovcu na ponovno odlučivanje.

Kako navedenim rešenjem nije pravnosnažno odlučeno o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ove podnositeljke, već je o tom zahtevu ponovo odlučeno rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 I. 5/17 od 27. januara 2017. godine koje je potvrđeno rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 28/17 od 23. februara 2017. godine. Ustavni sud nalazi da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za odlučivanje Suda o ustavnoj žalbi ove podnositeljke izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1055/16 od 14. oktobra 2016. godine .

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke odbacio ustavnu žalbu podnositeljke Zlate Nikolić zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom za vođenje postupka.

8. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti