Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u devetnaestogodišnjem parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu S. M. utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro dvadeset godina. Sud je ocenio da prvostepeni organ nije preduzeo efikasne mere za okončanje spora, dok je žalba protiv presude odbačena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5831/2017
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Bojan Tubić, dr Milan Rapajić i Jelena Deretić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 16265/12 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbacuje se ustavna žalba S. M. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8294/16 od 18. maja 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. iz Beograda podneo je 5. jula 2017. godine, preko punomoćnika G. K, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u tački 2. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku navedenom u tački 1. izreke, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe obrazlažući osporeni parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navodi da, u konkretnom slučaju, postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se taj postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja. Takođe, osporava i presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8294/16 od 18. maja 2017. godine. Podnosilac predlaže da se utvrdi povreda označenih prava, kao i da se poništi osporena presuda. Ustavnom žalbom nije tražena naknada nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16265/12 (ranije predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4634/97) i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja J.M. iz Beograda podnela je 11. avgusta 1997. godine tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženih S. M, ovde podnosilac ustavne žalbe i Lj.M, radi utvrđenja.

U sprovedenom postupku zakazano je ukupno 59 ročišta, od kojih je 36 održano na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem stranaka i četiri, kao i ekonomsko-finansijskim veštačenjem (dva puta). Ostalih 23 ročišta nije održano i to šest zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog nekompletnog sastava veća, tri zbog neuredne dostave poziva strankama i svedocima, dva jer se predmet nalazio kod veštaka, šest zbog obustave rada advokata, jedno jer uredno pozvani svedoci nisu pristupili, jedno jer nije združen drugi predmet, a tri su otkazana od kojih jedno zbog toga što je došlo do preraspodele predmeta na drugog sudiju.

Postupak je bio u prekidu u periodu od 11. novembra 2011. godine do 2. jula 2012. godine zbog smrti drugotužene Lj.M.

U toku postupka je, prvobitno, doneta presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4634/97 od 12. marta 2009. godine, čijim stavom prvim izreke je odbijen kao neosnovan prigovor presuđene stvari. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja na osnovu sticanja u porodičnoj zajednici, suvlasnik 97/20.000 idealnih delova na predmetnoj kući, što su tuženi dužni priznati. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u preostalom delu. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove postupka.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 6271/10 od 2. februara 2011. godine ukinuta je presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 4634/97 od 12. marta 2009. godine, u stavovima trećem i četvrtom, i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak u tom delu.

U ponovnom postupku doneta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16265/12 od 6. jula 2016. godine, čijim stavom prvim izreke je delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja na osnovu sticanja u porodičnoj zajednici, suvlasnik na još 2503/20.000 idealnih delova na predmetnoj kući, što su tuženi dužni priznati. Stavim drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu od dosuđenih do traženih 13/100 idealnih delova te kuće. Stavom trećim izreke, konstatovano je da je tužba u preostalom delu povučena. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužuilji naknadi troškove postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8294/16 od 18. maja 2017. godine je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16265/12 od 6. jula 2016. godine, u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke.

4. Polazeći od toga da je ustavnom žalbom istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da je ustavna žalba kao pravni institut za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda ustanovljen Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, kada je i prvi put proklamovano pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se trajno postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti utvrdio da je od podnošenja tužbe -11. avgusta 1997. godine do donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8294/16 od 18. maja 2017. godine kojom je pravosnažno okončan predmetni postupak, proteklo 19 godina i 9 meseci.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da se i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce, navedeno trajanje parničnog postupka ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ovo naročito što je Ustavni sud utvrdio da je tokom osporenog parničnog postupka prva prvostepena presuda doneta tek nakon skoro 12 godina od podnošenja tužbe. Pored toga, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, budući da je na 36 održanih ročišta sproveo dokazni postupak samo saslušanjem stranaka i četiri svedoka, kao i ekonomsko- finansijskim veštačenjem. Pri čemu, šest ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog nekompletnog sastava veća i tri su otkazana od kojih jedno zbog toga što je došlo do preraspodele predmeta na drugog sudiju, što se sve može staviti na teret prvostepenom sudu. Činjenica da šest ročišta nije održano zbog obustave rada advokata i da je postupak bio u prekidu osam meseci zbog smrti drugotužene, što se ne može staviti na teret sud, ne može biti opravdanje za navedeno trajanje osporenog postupka. Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da on nije doprineo trajanju predmetnog parničnog postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

S obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete, krećući se u granicama zahteva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe ostvari utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku.

5. Analizirajući navode i razloge ustavne žalbe koji se odnose na presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 8294/16 od 18. maja 2017. godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenog akta. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 2. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46 tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u devetnaestogodišnjem parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti