Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osam i po godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neažurnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5837/2013
08.10.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. V . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. V . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu, u predmetu P. 1983/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 891/04), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zaj emčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V . iz Beograda je, 17. jula 2013. godine, preko punomoćnika N . B, advokata iz Gornjeg Milanovca, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu u predmetu P. 1983/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 31. decembra 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu protiv tuženog V. P, radi činidbe i naknade štete; da je prvostepena presuda P. 891/04 koja je doneta 14. maja 2007. godine ukinuta rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 1217/07 od 28. novembra 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu doneo presudu P. 1983/10 od 7. novembra 2011. godine, dok je parnični postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 764/13 od 3. juna 2013. godine; da je predmetni postupak trajao osam godina i osam meseci, čime mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 1983/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 31. decembra 2004. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu protiv tuženog V. P, radi činidbe i naknade štete. Predmet je dobio broj P. 891/04. Tuženi je 28. aprila 2004. godine podneo protivtužbu.

Pred Opštinskim sudom u Gornjem Milanovcu bilo je održano 20 ročišta na kojima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka u više navrata, pribavljanjem određene dokumentacije, uviđajem suda na licu mesta u dva navrata, veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane sudskih veštaka građevinske struke i statičara, saslušanjem veštaka, saslušanjem svedoka, dok sedam ročišta nije bilo održano, i to: četiri zbog procesnih nedostataka, bez navođenja razloga, jedno zbog nedolaska veštaka, jedno jer je tuženi podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije i jedno na zahtev tuženog.

Rešenjem predsednika Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu Su. 39/06-8 od 7. marta 2006. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za izuzeće postupajućeg sudije.

Tužbeni zahtev je preciziran 13. aprila 2007. godine.

Presudom Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 891/04 od 14. maja 2007. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da poruši nedovršeni poslovno-stambeni objekat koji se nalazi na k.p. broj 966/3, u KO Teočin, jer je isti nestručno ozidao do prve ploče, da odveze sav otpadni materijal u deponiju, te nabavi, preveze i ugradi novi građevinski materijal o svom trošku i sazida novi objekat na istom mestu od ciglanih blokova uz izgradnju temelja i da izlije betonsku ploču širinom celog objekta o svom trošku, po građevinskim standardima, i uz korišćenje armiranog betonskog gvožđa za temelje, ankere, stubove i ploču, što ukoliko ne učini obavezan je da na ime tih radova, materijala i prevoza plati tužiocu iznos od 1.755.200,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi štetu zbog nekorišćenja predmetnog objekta, za period od 1. januara 2004. do 1. februara 2007. godine u ukupnom iznosu od 680.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca, kojim je traženo da se tužilac-protivtuženi obaveže da tuženom-protivtužiocu na ime duga isplati iznos od 1.260 eura, sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 1. avgusta 2004. godine, do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome banke otkupljuju strana sredstva plaćanja; u stavu četvrtom izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove spora u iznosu od 408.440,00 dinara.

Rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 1217/07 od 28. novembra 2007. godine ukinuta je ožalbena presuda Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 891/04 od 14. maja 2007. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 806/07 i održano je 18 ročišta, na kojima su pročitani spisi predmeta, saslušane su parnične stranke, naloženo je veštacima da usaglase svoje nalaze i mišljenja, saslušani su veštaci i svedoci, dok šest ročišta nije bilo održano, i to: dva zbog nedostavljanja izveštaja veštaka, dva zbog procesnih nedostataka, jedno na zahtev punomoćnika tuženog, jedno zbog nedolaženja veštaka.

Presudom Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. 1983/10 od 7. novembra 2011. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da poruši nedovršeni poslovno stambeni objekat koji se nalazi na k.p. broj 966/3, u KO T, koji je nestručno ozidao do prve ploče, da odveze sav otpadni materijal u deponiju, da nabavi, preveze i ugradi novi građevinski materijal o svom trošku i sazida novi objekat na istom mestu od ciglanih blokova, uz izgradnju temelja i da izlije betonsku ploču širinom celog objekta po svim građevinskim standardima i uz korišćenje armiranog betonskog gvožđa za temelje, ankere, stubove i ploču, što ukoliko ne učini isti je obavezan da na ime tih radova, materijala i prevoza plati tužiocu iznos od 1.755.200,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. januara 2007. godine kao dana veštačenja pa do isplate; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da na ime štete zbog nekorišćenja objekta za period od 1. januara 2004. do 1. februara 2007. godine plati iznos od 680.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. februara 2007. godine kao dana veštačenja pa do isplate; u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev da se protivtuženi obaveže da na ime duga plati iznos od 1.260 evra sa kamatom po stopi Centralne banke Evropske unije počev od 1. avgusta 2004. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome banke otkupljuju strana sredstva plaćanja; u stavu četvrtom izreke obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 502.110,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 764/13 od 3. juna 2013. godine preinačena je prvostepena ožalbena presuda Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu P. br. 1983/10 od 7. novembra 2011. godine, u st. 1, 3. i 4. izreke i presuđeno je tako što je u stavu prvom izreke delimično usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da poruši nedovršeni poslovno stambeni objekat, koji se nalazi na k.p. broj 966/3, u KO T, koji je nestručno ozidao od prve ploče, da odveze sav otpadni materijal u deponiju, a ukoliko ovo ne učini tuženi je obavezan da tužiocu na ime vrednosti ovih radova plati 489.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 7. novembra 2011. godine kao dana donošenja prvostepene presude, pa do konačne isplate, dok je za iznos od 122.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. januara 2007. godine kao dana veštačenja pa do konačne isplate, kao i za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 489.600,00 dinara počev od 8. januara 2007. do 8. novembra 2011. godine, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da nabavi, preveze i ugradi novi građevinski materijal o svom trošku i sazida novi objekat na istom mestu od ciglanih blokova, uz izgradnju temelja i da izlije betonsku ploču širinom celog objekta po svim građevinskim standardima i uz korišćenje armiranog betonskog gvožđa za temelje, ankere, stubove i ploču; u stavu trećem izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da na ime radova na zidanju novog objekta na istom mestu od ciglanih blokova, uz izgradnju temelja i izlivanje betonske ploče širinom celog objekta po svim građevinskim standardima i uz korišćenje armiranog betonskog gvožđa za temelje, ankere, stubove i ploču, materijala i prevoza plati tužiocu iznos od 914.560,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 7. novembra 2011. godine pa do konačne isplate; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da pored iznosa iz prethodnog stava po istom osnovu plati još 228.640,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 8. januara 2007. godine pa do konačne isplate i da na dosuđeni iznos od 914.560,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 8. januara 2007. do 8. novembra 2011. godine; u stavu petom izreke usvojen je protivtužbeni zahtev, pa je protivtuženi obavezan da protivtužiocu na ime duga plati iznos od 1.260 evra sa kamatom po stopi Centralne banke Evropske unije počev od 1. avgusta 2004. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome banke otkupljuju strana sredstva plaćanja na dan isplate; u stavu šestom izreke obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 326.740,00 dinara.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozvao, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen nepune dve godine, tako je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe – 31. decembra 2004. godine, pa do pravnosnažnog okončanja postupka.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku i da bi se o tužbi podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja. Dakle, predmetni postupak je ukupno trajao osam godina i šest meseci, što po oceni Ustavnog suda, prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Po oceni Suda, odgovornost za prekomerno trajanje postupka snosi prvostepeni sud koji je u ponovnom postupku, nakon ukidanja prve prvostepene presude od strane drugostepenog suda, odlučio nakon četiri godine.

Po oceni Suda, ukupno trajanje predmetnog postupka od osam i po godina u postupku koji nije bio posebno činjenično ni pravno složen, te radi potpunog utvrđenja činjeničnog stanja nije bilo potrebe izvoditi veliki broj dokaza i time odugovlačiti postupak, se ne može opravdati, te navedena dužina postupka, koja po oceni Suda prekoračuje standarde suđenja u razumnom roku, predstavlja nerazumno trajanje postupka, kako po stavovima ovoga suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Dakle, ocena je Ustavnog suda da odgovornost za prekomerno trajanje postupka leži na parničnom sudu koji ima i zakonsku obavezu da preduzme sve one radnje koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora za podnosioca bio od većeg materijalnog značaja. Prema oceni Suda, podnosilac nije doprineo dužini trajanja parničnog postupka jer je prisustvovao svim ročištima, postupao je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Gornjem Milanovcu u predmetu P. 1983/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu P. 891/04), te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti