Povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na imovinu podnosiocima ustavnih žalbi, bivšim zaposlenima, čija su potraživanja utvrđena u stečajnom postupku protiv dužnika sa pretežnim državnim kapitalom, ali nisu namirena. Dosuđena im je naknada materijalne štete u visini utvrđenih potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5857/2016
25.01.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama R. S . iz sela V . kod Leskovca, S . S . iz sela B . kod Leskovca, V . C . iz sela N . kod Leskovca i D . V . iz sela S . kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. januara 2018 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalb e R. S, S . S, V . C . i D . V . i utvrđuje da je u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba podnosilaca iz tačke 1. izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 535/16 od 25. aprila 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i tački 1. izreke su, preko punomoćnika T . S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe , i to podnositeljka R. S . iz sela V . kod Leskovca – 23. aprila 2014. godine, podnositeljka S . S . iz sela B . kod Leskovca – 24. aprila 2014. godine, podnositeljk a V. C . iz sela N . kod Leskovca – 12. maja 2014. godine i podnosilac D. V . iz sela S . kod Leskovca – 15. maja 2014. godine . Sve ustavne žalbe su podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Ustavne žalb e su bile zavedene pod brojem Už- 2506/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavne žalb e ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Po pravnosnažnosti rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 119/15 od 26. februara 2016. godine, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 119/15 od 28. decembra 2016. godine Ustavnom sudu dostavio ustavne žalb e radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu podnosilaca ustavn ih žalb i i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

Podnosioci ustavne žalbe su, 25. jula 2016. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 535/16 od 25. aprila 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Ova ustavna žalba zavedena je pod brojem Už-5857/2016, pa je spojena sa ranijom ustavnom žalbom Už-2506/2014, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

Podnositeljka ustavne žalbe V. C je , 24. februara 2017. godine , preko istog punomoćnika , podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Zahtevala je naknadu materijalne štete u visini priznatih potraživanja u stečajnom postupku.

Ova ustavna žalba je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-1604/2017, pa je spojena sa ranijom ustavnom žalbom Už-5857/2016, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosioci ustavnih žalbi su prijavili svoja potraživanja u postupku stečaja koji je pokrenut rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine nad stečajnim dužnikom DP „V.“ iz Vučja. Podnosioci nisu namirili svoja potraživanja u stečajnom postupku koji i dalje nije okončan i vodi se pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 119/15 od 26. februara 201 6. godine, u stavu prvom izreke, delimično su usvojeni zahtevi predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, utvrđeno je da im je u stečajnom postu pku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i određena im je primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 10.000,00 dinara, kao i naknada troškova postupka u iznosu od po 6.390,00 dinara, koje naknade će se isplatiti na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu; u stavu drugom izreke odbijeni su zahtevi predlagača u preostalom delu za određivanje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od po 3.000,00 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i u preostalom delu za određivanje naknade troškova postupka preko dosuđenog iznosa a do traženog iznosa od po 90.000,00 dinara, kao i u delu da Privredni apelacioni sud naloži Osnovnom sudu u Leskovcu da hitno okonča postupke izvršenja i namiri potraživanja podnosilaca zahteva po izvršnim ispravama; u stavu trećem izreke je određeno da se, po pravnosnažnosti rešenja , spisi predmeta vrate Ustavnom sudu radi odlučivanj a o povredi prava na imovinu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 535/16 od 25. aprila 201 6. godine, u stavu prvom izreke , odbijena je k ao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno je ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 119/15 od 26. februara 2016. godine; u stavu drugom izreke je određeno da se predlagačima ne dosuđuju troškovi drugostepenog postupka .

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust postupajućeg suda da namiri potraživanja utvrđena u stečajnom postupku podnosiocima ustavnih žalb i, a protiv stečajnog dužnika DP „V.“ iz Vučja koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine , zajemčeno g odre dbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđena sudsk im odlukama ( isti stav izražen je u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavnih žalb i imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koji im nije isplaćen (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine).

Imajući u vidu sve izneto, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove Odluke Ministarstvu.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosilaca od 25. jula 2016. godine izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 535/16 od 25. aprila 201 6. godine, u delu kojim je odlučeno o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ustanovljen kao pravno sredstvo nakon izmena i dopuna Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/13) preventivno -kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioc a. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Podnosiocima ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosioci mogu tvrditi da su „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi podnosiocima dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalb i izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 535/16 od 25. aprila 201 6. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrd nja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda , u suštini , traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv navedenog rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u tački 3. izreke.

6. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti