Odbijanje ponovljene ustavne žalbe zbog nepostojanja nove povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu, utvrdivši da u periodu nakon prethodnih odluka kojima je utvrđena povreda, nije ponovo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Postupak je u tom periodu efikasno okončan pred tri sudske instance.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsedni k Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov i Lidija Đukić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Lj. M . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. februara 2 020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Lj . M . od 11. februara 2019. godine izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P. 1434/07 (prvobitno P. 827/98), a zatim pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 4303/16 (prvobitno P. 335/10), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. M . iz Čačka je, 16. maja 2018. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2653/17 od 21. marta 2018. godine i presude Osnovnog suda u Čačku P. 4303/16 od 27. februara 2017. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. U ustavnoj žalbi je navela da je protiv osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu pod nela reviziju Vrhovnom kasacionom sudu, o kojoj još nije odlučeno.

Podneskom od 11. februara 2019. godine podnositeljka je , osim presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2653/17 od 21. marta 2018. godine, osporila i presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4073/ 18 od 7. novembra 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i povrede ustavnih načela iz čl. 5. i 20. Ustava, kao i povrede člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Ustavna žalba je dopunjena podnescima od 25. marta 2019. godine i 2. oktobra 2019. godine.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporeni parnični postupak započeo pred Opštinskim sudom u Čačku 22. juna 1998. godine, a okončan je 2018. godine čime je podnositeljki nesumnjivo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, posebno ako se ima u vidu da podnositeljka svojim ponašanjem nije doprinela trajanju parničnog postupka. Ustavom žalbom se takođe osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i primene merodavnog prava u donošenju osporenih presuda i ukazuje da Apelacioni sud u Kragujevcu i Vrhovni kasacioni sud nisu dali dovoljno obrazloženje za odluku kojom je preinačena prvostepena presuda. Podnositeljka predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su osporenim presudama Vrhovnog kasacionog suda i Apelacionog suda u Kragujevcu povređena prava podnositeljke na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku predviđena članom 32. stav 1. Ustava i članom 6. Evropske konvencije i pravo na imovinu predviđeno članom 58. st. 1. i 2 i čl. 5. i 20. Ustava i članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju , poništi osporenu presudu Vrhovnog kasacionog suda i odredi da isti sud donese novu odluku o reviziji podnositeljke izjavljenoj protiv osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu i da joj dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.000 evra.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 4303/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 12. juna 1998. godine podnela Opštinskom sudu u Čačku tužbu, koja je zavedena pod brojem P. 827/98, protiv tuženog M. M . iz Čačka, radi utvrđenja da je tužilja suvlasnik po osnovu zajedničkog sticanja u bračnoj zajednici 7/10 idealnih delova postojeće kuće koja se sastoji od prizemlja i sprata na katastarskim parcelama navedenim u petitumu tužbe, KO Čačak i 7/10 idealnih prava trajnog korišćenja navedenih parcela u ul. j. bb u Čačku i 7/10 idealnih delova pokretnih stvari označenih u stavu 7. referata tužbe, a da je tuženi vlasnik 3/10 idealnih delova navedenih stvari, odnosno prava trajnog korišćenja.

U toku parničnog postupka, podnositeljka je više puta izvršila subjektivno i objektivno preinačenje tužbe .

Podnositeljka je 27. novembra 2009. godine izjavila ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u navedenom postupku, koju je Ustavni sud usvojio Odlukom Už-2233/2009 od 9. juna 2011. godine, utvrdio povredu navedenog ustavnog prava podnositeljke u osporenom postupku, naložio Osnovom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku i utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete koju može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je ocenio da činjenica da prvostepeni sud za 12 godina i devet meseci , koliko je postupak trajao , do razmatranja ustavne žalbe , i nakon održanih 67 ročišta za glavnu raspravu još uvek nije odlučio o tužbenom zahtevu podnositeljke, ne može biti opravdana nijednim od činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na duž inu sudskog postupka.

Nakon toga, Ustavni sud je Odlukom Už-1735/2009 od 19. aprila 2012. godine usvojio i ustavnu žalbu podnositeljke od 21. septembra 2009. godine izjavljenu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenom parničnom postupku i utvrdio povredu ovog prava podnositeljke u osporenom postupku, naložio Osnovom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku i utvrdio pravo pod , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . U sprovedenom postupku po ovoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da se pred prvostepenim sudom skoro 14 godina vodi postupak po tužbi podnositeljke u kome još nije presuđeno.

Posle dostavljanja odluke Ustavnog suda Už-1735/09 od 19. aprila 2012. godine, Osnovni sud u Čačku je nastavio prvostepeni postupak u kome je prva prvostepena presuda doneta 2. novembra 2015. godine.

Dopisom od 16. septembra 2014. godine, Osnovni sud u Čačku je dostavio spise predmeta na uvid Apelacionom sudu u Kragujevcu, radi odlučivanja o ustavnim žalbama podnositeljke Už-9201/2013 i Už-3961/2014, izjavljenim zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom postupku, koje je Ustavni sud ustupio Apelacionom sudu u Kragujevcu na nadležno postupanje. Apelacioni sud u Kragujevcu je, rešenjem R4-g. 71/14 i R4-g. 587/14 od 13. novembra 2014. godine utvrdio povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 335/10 i dosudio joj primerenu novčanu naknadu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate. Spisi su vraćeni Osnovnom sudu u Čačku 24. novembra 2014. godine.

U nastavku postupka nisu održana tri zakazana ročišta (dva zbog štrajka advokata i jedno zbog bolesti postupajućeg sudije), a zatim je održano pet ročišta i 2. novembra 2015. godine zaključena glavna rasprava.

Osnovni sud u Čačku je presudom P. 335/10 od 2. novembra 2015. godine:

- utvrdio da je tužilja Lj. M . po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim M . M, vlasnik 15/100 idealnih delova od poslovno-stambene zgrade u ulici Bakarskoj broj 1 u Beogradu, označene kao objekat 2 u površini od 405,71 m2, postojeće na k .p. br. … KO Beograd 3, V, čija je ukupna površina 6.585 m2, i nosilac prava zajedničkog korišćenja u delu od 15/100 idealnih od dela k.p. br. … koji je označen kao deo 2 i predstavlja zemljište ispod objekta, kućište i dvorište, a upisan je na „I.“ DD Čačak i M . M . kao zajedničko korišćenje, koje nepokretnosti se vode u Listu nepokretnosti … za KO V, što su tuženici M . M . i P . „I .“ DOO Čačak u likvidaciji, MB: 07391161, kao pravni sledbenik preduzeća „I .“ DD Čačak, dužni da priznaju i tužilji omoguće da to svoje pravo upiše u javnim knjigama, a pripadajući deo nepokretnosti izdvoji putem deobe i preuzme u svojinu i državinu, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav prvi izreke);

- odbio tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine i prava zajedničkog korišćenja u delu od još 10/100 idealnih, a u odnosu na nepokretnosti koje su bliže opisane u st. 1. izreke presude, kao neosnovan (stav drugi izreke);

- obavezao tuženog M. M . da tužilji Lj . M . po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim, isplati 1/2 novčane protivvrednosti svog revalorizovanog osniv ačkog uloga u preduzeće „I.“ p.o. Čačak i osnivačkog uloga zajedničke dece stranaka, ovde tuženih D. M . i S . M . u preduzeće „I .“ DOO Čačak, sve u iznosu od 4.000,00 dinara, sa zakonsko m zateznom kamatom počev od 4. januara 1995. godine do isplate, u roku od 15 dana od prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav treći izreke);

- odbio tužbeni zahtev tužilje prema tuženom M . M . - za isplatu novčane protivvrednosti osnivačkog uloga, udela u preduzeće „I .“ DOO Čačak, u iznosu od još 1.050.000,00 dinara, a preko iznosa dosuđenog u stavu 3. izreke presude, sa za konskom zateznom kamatom od 4. januara 1995. godine do isplate, kao neosnovan (stav četvrti izreke);

- odbio tužbeni zahtev tužilje, kojim je traženo da sud obaveže tuženike D. M, S . M . i preduzeće „I.“ DOO Čačak u likvidaciji, da tužilji po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim M . M, isplate, solidarno sa tuženim M . M, 1/2 novčane protivvrednosti osnivačkog uloga, udela koji je uneo, upisao i uplatio M . M . iz zajedničke imovine u preduzeće „I.“ DOO Čačak, u iznosu od 1.054.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev o d 4. januara 1995. godine do isplate, u roku od 15 dana, kao neosnovan zbog nedostatka pasivne legitimacije (stav peti izreke);

- odbacio tužbu tužilje u delu zahteva, kojim je traženo da se utvrdi prema tuženicima M. M, D . M, S . M . i preduzeću „I .“ DOO Čačak u likvidaciji, da je tužilja Lj . M . po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim M . M, supoverilac obligacionog potraživanja - prava isplate novčane protivvrednosti osnivačkog uloga, udela koji je uneo, upisao i uplatio M . M . iz zajedni čke imovine u preduzeće „I.“ DOO Čačak, u udelu od 1/2 (50%) ukupne novčane vrednosti od osnivačkog uloga tuženog M. M . koji iznosi 2.108.000,00 dinara na dan 1. januara 1995. godine, što su tuženici dužni priznati u roku od 15 dana (stav šesti izreke);

- odbio tužbeni zahtev tužilje, kojim je traženo da se utvrdi prema tuženicima M. M . i preduzeću „ I.“ DOO Čačak u likvi daciji, da je apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji zaključen između tuženika, a overen pred Opštinskim sudom u Čačku pod Ov.br. 301/99 dana 26. januara 1999. godine, i to u delu kojim je tuženi M. M . raspolagao zajedničkom imovinom, 1/2 idealnom kuće u površini od 200 m2, upisane u Listu nepokretnosti broj 207 KO M ., tako što je otuđio preduzeću „I.“ 1/4 idealnu nepokretnosti - vikend kuće na T, označene kao objekat 19 na k .p.br. … KO M., sada k.p.br. …/1 KO M, što bi tuženici bili dužni da priznaju u roku od 15 dana, kao neosnovan (stav sedmi izreke);

- odbio tužbeni zahtev tužilje, kojim je traženo da se utvrdi prema tuženicima M. M . i preduzeću „I .“ DOO Čačak u likvidaciji, da je tužilja Lj . M . po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim M . M, vlasnik u delu od 1/4 idealne vikend kuće, koja je upisana u Listu nepokretnosti broj 207 KO M, kod SKN B, kao objekat broj 19 spratnosti Po+Pr+1+Pk, površine u osnovi 109 m2, postojeće na k.p. …/1 KO M, u Nacionalnom parku „T“, što bi tuženici bili dužni da priznaju i tužilji omoguće da to svoje pravo upiše u javnim knjigama, a pripadajući deo izdvoji putem deobe i preuzme u svojinu i državinu, u roku od 15 dana od prijema presude, kao neosnovan (stav osmi izreke);

- oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje po tužbi tužilje u delu zahteva kojim je traženo, i to: da se utvrdi prema tuženicima M. M . kao pravnom sledbeniku brisane kompanije P . iz Londona broj … u registru kompanija Velike Britanije i preduzeću „I .“ DOO Čačak u likvidaciji MB … kao pravnom sledbeniku preduzeć a „I . M .“ DOO Čačak MB … da je tužilja Lj . M . kao član iz brisane kompanije iz Londona koja je brisana iz registra pravni sledbenik brisane kompanije iz Londona u registru privatnih kompanija Velike Britanije i suvlasnik na imovinom ove kompanije u iznosu od 50% (1/2) koja odgovara njenom suvlasničkom udelu u osnovnom kapitalu i po tom osnovu supoverilac na obligacionom potraživanju - pravu naknade novčane protivvrednosti udela osnivačkog udela od 1/2 (50%) koja je upisala i unela suvlasnička kompanija iz Londona u preduzeće za usluge „I. M .“ DOO Čačak što su tuženici dužni da priznaju na osnovu ove presude u roku od 15 dana od dana prijema pa se obavezuju tuženici M . M . kao pravni sledbenik kompanije iz Londona i preduzeće „I .“ DOO Čačak u likvidaciji kao pravni sledbeni k preduzeća za usluge „I. M .“ DOO Čačak da tužilji Lj . M . kao pravnom sledbeniku brisane kompanije iz Londona , sada supoveriocu , isplate solidarno novčanu protivvrednost cene unetog i upisanog suvlasničkog udela kompanije iz Londona u mešovito preduzeće „I . M .“ DOO Čačak u iznosu od 120.364,67 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan 31. decembra 2009. godine sa kamatom po stopi koju propisuje ECB počev od 31. decembra 2009. godine do isplate u roku od 15 dana (stav deveti izreke);

- oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje po tužbi tužilje u delu za zahtev kojim je traženo , i to : da se utvrdi prema tuženima M . M . kao pravnom sledbeniku udeličara iz Londona u registru privatne kompanije Velike Britanije i preduzeću za pro izvodnju promet i usluge „I.“ DOO Čačak MB … sada u likvidaciji kao pravnom sledbeni ku preduzeća za usluge „I.“ doo Čačak MB … da tužilja kao pravni sledbenik brisanog udeličara iz Londona supoverilac u udelu od 50% na obligacionom potraživanju pravu isplate na ime neraspoređene i neisplaćene dobiti po osnovu suvlasništva na udeličarima iz Londona koju dobit je ostvario kao udeličar i osnivač u mešovitom preduzeću „I. M .“ DOO Čačak čiji je pra vni sledbenik preduzeće „I.“ DOO Čačak , sada u likvidaciji , u iznosu od 31.701.910,00 dinara što su tuženici dužni da priznaju tužilji po osnovu ove presude u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja , pa se obavezuju tuženici M . M . kao pravni sledbenik udeličara i z Londona i preduzeću „I. M .“ DOO Čačak u likvidaciji kao pravn i sledbenik preduzeće „I. M .“ DOO Čačak da tužilji solidarno isplate na ime srazmernog udela u neraspoređenoj i neisplaćenoj dobiti iznos od 15.850.955,00 dinara na tekući račun tužilje kod Č ., sa za konskom zateznom kamatom od 1. januara 2010. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pre sude (stav deseti izreke);

- odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove (stav jedanaesti izreke).

Protiv navedene prvostepene presude tužilja je izjavila žalbu 16. decembra 2015. godine, a tuženi M. M . i tuženi „I .“ DOO Čačak u likvidaciji 11. januara 2016. godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 242/16 od 9. decembra 2016. godine, stavom prvim izreke, ukinuo presudu Osnovnog suda u Čačku P. br. 335/10 od 2. novembra 2015. pod stavo vima 1, 2, 4. i 11. i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje , a stavom drugim izreke odbio kao neosnovane žalbe tužilje Lj. M, tuženog M . M . i tuženog Preduzeća p. „I.“ DOO Čačak, a istu presudu pod stavo vima 3, 5, 6, 7, 8 , 9. i 10. potvrdio.

U ponovnom prvostepenom postupku, tužilja je povukla tužbu u odnosu na tužene D. M . i S . M, a na ro čištu 27. februara 2017. godine otvorena je i zaključena glavna rasprava.

Osnovni sud u Čačku je osporenom presudom P. 4303/16 od 27. februara 2017. godine:

- utvrdio da je tužilja Lj. M . po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim M . M, vlasnik 1/4 idealne od poslovno-stambene zgrade u ulici B . broj 1 u Beogradu, označene kao objekat 2 u površini od 405,71m2, postojeće na k.p.br. … KO B. 3, V, čija je ukupna površina 6.585m2, i nosilac prava zajedničkog korišćenja u delu od 1/4 idealne od dela k.p.br. … koji je označen kao deo 2 i predstavlja zemljište ispod objekta, kućište i dvor ište, a upisan je na „I.“ DD Čačak i M . M . kao zajedničko korišćenje, koje nepokretnosti I se vode u listu nepokretnosti … za KO V, što su tuženici M . M . i P . p . „I .“ DOO Čačak u likdivdaciji, MB … , kao pravni sledbenik preduzeća „I .“ DD Čačak, dužni da priznaju i tužilji omoguće da to svoje pravo upiše u javnim knjigama, a pripadajući deo nepokretnosti izdvoji putem deobe i preuzme u svojinu i državinu, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav prvi izreke);

- obavezao tuženog M. M . da tužilji Lj . M . po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim, isplati 1/2 novčane protivvrednosti svog revalorizovano g osnivačkog uloga u Preduzeće „I.“ DOO Čačak u iznosu od 1.050.000,00 dinara, ca zakonskom zateznom kamatom počev od 4. januara 1995. godine do isplate, u roku od 15 dana od prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav drugi izreke);

- utvrdio da je tužba tužilje Lj. M, protiv tuženih D . M . i S . W, rođene M, povučena (stav treći izreke) ;

- odlučio da svaka stranka u postupku snosi svoje troškove (stav četvrti izreke).

Protiv navedene prvostepene presude, tuženi „I .“ DOO Čačak iz Čačka je 26. maja 2017. godine izjavio žalbu. Nakon izjašnjenja parničnih stranaka, žalba sa spisima je dostavljena drugostepenom sudu u julu 2017. godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 2653/17 od 16. januara 2018. godine odlučio da otvori glavnu raspravu i održao je roči šta 14. februara i 21. marta 2018. godine.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž. 2653/17 od 21. marta 2018. godine:

- ukinuo presudu Osnovnog suda u Čačku P.br.4303/16 od 27. februara 2017. godine u stavovima jedan, dva i četiri (stav prvi izreke);

- utvrdio prema tuženom M . M, iz M, i P . p . „I .“ DOO Čačak, u likvidaciji MB …, da je tužilja Lj. M, iz Novog Beograda, po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim M . M . vlasnik 1/4 idealne od poslovno- stambene zgrade u ulici B . br. 1 u Beogradu, označene kao objekat 2 u površini od 405,71 m2, postojeće na k .p. br. … KO Beograd 3, V, čija je ukupna površina 6585 m2, i nosilac prava zajedničkog korišćenja u delu od 1/4 idealne od dela k.p. br. … koji je označen kao deo 2 i predstavlja zemljište ispod objekta, kućište i dvorište, a upisan je na „I.“ DOO Čačak i M . M, kao zajedničko korišćenje, koje nepokretnosti se vode u listu nepokretnosti … za KO V, što su tuženi M . M . i Preduzeće p. „I .“ DOO Čačak u likvidaciji, MB…, kao pravni sledbenik preduzeća „I.“ DOO Čačak dužni da priznaju i tužilji omoguće da to svoje pravo upiše u javnim knjigama, a pripadajući deo nepokretnosti izdvoji putem deobe i preuzme u svojinu i državinu, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav drugi izreke);

- odbio tužbeni zahtev tužilje Lj. M . kojim je tražila da se tuženi M . M . obaveže da tužilji po osnovu sticanja u bračnoj zajednici isplati 1/2 novčane protivvrednosti svog osnivačkog uloga u preduzeću „I .“ DOO u iznosu od 1.050.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. januara 1995. godine, do isplate, kao neosnovan (stav treći izreke);

- nije dozvolio raspravljanje po protivtužbi M . M, protiv tužilje Lj . M, od 8. marta 2018. godine (stav četvrti izreke);

- odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav peti izreke).

Tužilja je protiv navedene presude Apelacionog suda u Kragujevcu 16. maja 2018. godine izjavila reviziju u odnosu na stav treći izreke.

Vrhovni kasacioni sud je osporenom presudom Rev. 4073/18 od 7. novembra 2018. godine odbio reviziju tužilje izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2653/17 od 21. marta 2018. godine u odnosu na stav treći njene izreke. U obrazloženju presude se navodi da je drugostepeni sud pravilno zaključio da tužilja od tuženog M . M . po osnovu sticanja u bračnoj zajednici ne može potraživati ½ osnivačkog uloga u preduzeću „I .“ DOO Čačak, sada u postupku likvidacije , i za to dao obrazložene razloge.

4. Odredbama člana 5, st. 1. do 4. Ustava jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana i utvrđuje da je o snivanje političkih stranaka slobodno, da je nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje i da p olitičke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi.

Odredbama člana 20. st. 1. do 3. Ustava utvrđuje se da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava može se smanjivati i da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. st. 1. i 2. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i utvrđuje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne .

Kako su odredbama člana 32. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini u osnovi istovetna pravima iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjivao u ovom postupku od 23. februara 2005. godine, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.). Odgovarajuće odredbe sadržane su i u članu 10. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-Odluka US, 74/13-Odluka US i 55/14), čijom primenom je okončan osporeni postupak.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je svojim prethodnim odluk ama Už-2233/2009 od 9. juna 2011. godine i Už-1735/09 od 19. aprila 2012. godine već odlučio o povred i ovog ustavnog prava podnositeljke u periodu trajanja ospor enog postupka do donošenja odluka, kao i da je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao nadležni sud za odlučivanje o zahtevima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu okončani nakon početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), rešenjem R4-g. 71/14 i R4-g. 587/14 od 13. novembra 2014. godine utvrdio povredu prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku u istom postupku, te je u vezi sa ovom ustavnom žalbom Ustavni sud osporeni postupak razmatrao u odnosu na period nakon donošenja navedene odluke, tj. posle novembra 2014. godine.

Polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak, nakon donošenja navedenih odluka o prethodno izjavljenim ustavnim žalbama podnositeljke, trajao skoro četiri godin e. U posmatranom periodu , osim prve prvostepene presude kojom je okončan prvostepeni postupak čije trajanje su nadležni sudovi cenili povodom prethodnih ustavnih žalbi podnositeljke, donete su još četiri presude o kojima su meritorno odlučivali sudovi tri sudske instance, te je Ustavni sud ocenio da u posmatranom periodu nadležni sudovi nisu prekoračili prihvaćene standarde razumnog trajanja sudskog postupka i da u ovom periodu nije povređeno prav o podnositeljke na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tom delu ustavnu žalbu odbio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. U vezi sa tvrdnjom ustavne žalbe da je osporenim presudama Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4073/18 od 7. novembra 2018. godine, Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2653/17 od 21. marta 2018. godine i Osnovnog suda u Čačku P. 4303/16 od 27. februara 2017. godine povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi dali dovoljne i jasne razloge za svoju odluku, te je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravno prihvatljivi razlozi za tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje, već se ustavnom žalbom od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud preispita i oceni z akonitost i pravilnost osporenih presuda.

S obzirom na to da se tvrdnja o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava zasniva na istim navodima na kojima i tvrdnja o povredi prava na pravično suđenje za koje je Ustavni sud našao da nisu ustavnopravno prihvatljivi, to ustavna žalba ne sadrži ni ustavnopravno osnovane razloge za tvrdnju o povredi prava na imovinu.

U vezi sa istaknutom povredom odredbi čl. 5. i 20. Ustava, Ustavni sud ukazuje da ove odredbe ne mogu biti osnov za izjavljivanje ustavne žalbe, jer se njima ne jemče konkretna ljudska i manjinska prava i slobode.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ponovljene ustavne žalbe zbog nepostojanja nove povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti