Ustavna žalba zbog uskraćivanja prava na promenu sprovođenja izvršenja
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništivši rešenje Privrednog suda. Sud je odbio predlog izvršnog poverioca da se izvršenje nastavi pred izvršiteljem, što je Ustavni sud ocenio kao proizvoljno tumačenje procesnih pravila.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „ VIP SL“ d.o.o. iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2016. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „VIP SL“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 70/14 od 23. maja 2014. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 70/14 od 23. maja 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu Iv. 1802/12 od 25. marta 2014. godine.
3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.
O b r a z l o ž e nj e
1. Privredno društvo „VIP SL“ d.o.o. iz Beograda podnelo je Ustavnom sudu, 10. jula 2014. godine, preko punomoćnika Jelice Iković, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 70/14 od 23. maja 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakao: da je podneskom od 24. februara 2014. godine tražio da se obustavi postupak izvršenja pred sudom i predmet u celosti ustupi izvršitelju na dalju nadležnost, dostavljajući istovremeno odluku Privrednog suda u Beogradu kojom je takav zahtev izvršnog poverioca prihvaćen; da je sudija pojedinac ovaj predlog odbacio sa obrazloženjem da je sud već odlučio o ovom zahtevu; da je Veće odbilo podnosiočev prigovor protiv prvostepenog rešenja ostajući u svemu pri pravnom mišljenju koje je zauzeo i sudija pojedinac, sa napomenom da u celosti prihvata stav sudije pojedinca koji je primenom člana 4. stav 3. i člana 76. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju odbio, odnosno odbacio predlog izvršnog poverioca, s obzirom na to da odredba člana 76. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju samo propisuje da ako je postupak izvršenja započet kod izvršitelja, postupak pred izvršiteljem će se obustaviti, ako izvršni poverilac promeni izbor i način sprovođenja izvršenja tako što predloži da izvršenje sprovede sud; da pravni stav izvršnog suda nije zakonit, s obzirom na to da odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju nije precizno definisano da izvršenje započeto pred sudom ne može da se nastavi pred izvršiteljem; da je podnosilac posebno istakao da u vreme podnošenja predloga nije mogao da bira ko će sprovoditi izvršenje – sud ili izvršitelj, jer odredbe o privatnim izvršiteljima tada još nisu stupile na snagu.
Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje, a istakao je i zahtev za naknadu materijalne štete i naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Privredni sud u Novom Sadu je osporenim rešenjem IPV(Iv). 70/14 od 23. maja 2014. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepeno rešenje Iv. 1802/12 od 25. marta 2014. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno; da je izvršni poverilac 12. aprila 2012. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika, a prvostepeni sud je 18. aprila 2012. godine doneo rešenje Iv. 1802/2012 kojim je dozvolio predloženo izvršenje; da je podneskom od 9. oktobra 2013. godine izvršni poverilac predložio da sud bez skidanja blokade kod NBS, obustavi predmetno izvršenje i predmet ustupi privatnom izvršitelju na dalji postupak; da je 15. oktobra 2013. godine prvostepeni sud doneo rešenje, koje je ispravljeno 15. januara 2014. godine, kojim je odbio navedeni predlog izvršnog poverioca primenom člana člana 76. stav 2. Zakona o izvršenju o izvršenju i obezbeđenju, sa obrazloženjem da izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju i da zakon ne predviđa situaciju da ako je postupak izvršenja započet pred sudom, a poverilac u toku postupka sprovođenja izvršenja predloži da izvršenje sprovede izvršitelj, da se postupak pred sudom obustavi, već samo obrnutu situaciju; da je podneskom od 24. februara 2014. godine izvršni poverilac tražio da sud obustavi sve radnje, skine blokadu kod NBS, te da donese rešenje kojim će umesto suda u daljem toku postupka izvršenje sprovesti izvršitelj; da je 25. marta 2014. godine sud doneo rešenje Iv. 1802/2012 kojim je odbacio navedeni podnesak sa obrazloženjem da je sud već odlučio o zahtevu izvršnog poverioca kojim je tražio da dalje izvršenje sprovede privatni izvršitelj; da kako je u konkretnom slučaju suštinski zahtev poverioca iz podneska od 9. oktobra 2013. godine i podneska od 24. februara 2013. godine isti, a to je da sud obustavi predmetno izvršenje i da predmet ustupi privatnom izvršitelju na dalji postupak, a s obzirom da je sud o takvom zahtevu izvršnog poverioca već odlučio rešenjem od 15. oktobra 2013. godine, koje je ispravljeno rešenjem od 15. januara 2014. godine, to veće smatra da je prvostepeni sud doneo pravilnu odluku, kada je odbacio zahtev izvršnog poverioca iz podneska od 24. februara 2014. godine; da činjenica da je pored zahteva da postupak izvršenja nastavi privatni izvršitelj, poverilac u podnesku od 9. oktobra 2013. godine tražio od suda da „ne skida“ blokadu kod NBS, a u podnesku od 24. februara 2014. godine predložio da sud obustavi sve radnje, suštinski ne čini različitim te zahteve i nije od uticaja za donošenje drugačije odluke; da ovo stoga što iz odredbe člana 76. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizilazi samo da „ako je postupak izvršenja započet kod izvršitelja, da će se postupak izvršenja pred izvršiteljem obustaviti, ako izvršni poverilac promeni izbor i način sprovođenja izvršenja tako što predloži da izvršenje sprovede sud“, ali zakon ne predviđa obrnutu situaciju.
4. Odredbom Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje , je utvrđeno da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).
Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 – Odluka US) propisano je da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno, da izvršenje i obezbeđenje određuje sud, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a sprovodi ga sud ili izvršitelj (član 2.); da izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju (član 4. stav 3.); da se u predlogu za izvršenje mora naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj (član 35. stav 6.); da sud obustavlja izvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage , usled smrti stranke koja nema naslednika , usled prestanka stranke koja je pravno lice, a n ema pravnog sledbenika, ako je potraživanje prestalo , usled propasti predmeta izvršenja , ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja i iz drugih razloga predviđenih zakonom, da ako je postupak izvršenja započet kod izvršitelja, postupak izvršenja pred izvršiteljem će se obustaviti, ako izvršni poverilac promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja tako što predloži da izvršenje sprovede sud (član 76. st. 1. i 2.).
5. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP), pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, ESLjP je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.
Ustavni sud najpre ukazuje da je, na sednici održanoj 12. maja 2016. godine , doneo Odluku Už -1280/2014, kojom je, u tački 1. izreke, usvojio ustavnu žalbu „NIKOM“ DOO i utvrdio da je rešenjima Privrednog suda u Beogradu Iv. 17552/11 od 8. jula 2013. godine i IPV (Iv.) 1011/13 od 22. novembra 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je, u tački 2. izreke, poništio rešenje Privrednog suda u Beogradu IPV (Iv.) 1011/13 od 22. novembra 2013. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv prvostepenog rešenja. U navedenom predmetu radi se o tome da je tamo podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac u toku postupka sprovođenja izvršenja, nezadovoljan njegovim tokom, predložio da izvršenje dalje sprovodi opredeljeni izvršitelj. Izvršni sudija je, odlučujući o takvom predlogu izvršnog poverioca, obustavio izvršenje i ukinuo sve sprovedene radnje, a veće izvršnog suda je odbilo prigovor izvršnog poverioca i potvrdilo rešenje kojim je suštinski u celini obustavljen izvršni postupak, ceneći predlog izvršnog poverioca za promenu načina sprovođenja izvršenja kao izjavu o odustanku od izvršenja. U osporenom rešenju sud se pozvao na član 76. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i naveo da je predmetni zakon predvideo mogućnost promene načina sprovođenja izvršenja, tako da umesto izvršitelja isto sprovede sud, ali nije predvideo mogućnost promene izbora o načinu sprovođenja izvršenja tako što bi izvršenje započeto kod suda nastavio izvršitelj.
U navedenoj odluci, Ustavni sud je konstatatovao da nijedna odredba izvršnog procesnog prava ne isključuje pravo izvršnog poverioca da tokom postupka predloži da dalje izvršenje sprovede izvršitelj umesto suda. Naime, logičkim tumačenjem jednog od osnovnih ciljeva izvršnog postupka - da se prinudno izvršenje potraživanja izvršnog poverioca što brže i efikasnije sprovede, ne može se isključiti dozvoljenost promene načina izvršenja u smeru sud – izvršitelj (naravno pod uslovom da se ne radi o zakonom propisanoj isključivoj nadležnosti suda za izvršenje), u kom slučaju sud samo obustavlja sprovođenje izvršenja pred sudom i po predlogu izvršnog poverioca određuje da će dalje sprovođenje već započetog izvršenja nastaviti nadležni (predloženi) izvršitelj. Takav stav je, inače, već uveliko našao svoje mesto u aktuelnoj praksi izvršnih sudova. Ovo tim pre što, u konkretnom slučaju, u vreme podnošenja predloga za izvršenje poverilac nije ni imao mogućnost da optira da prinudno namirenje sprovede izvršitelj. Sve drugo bi u najvećoj meri učinilo iluzornim i obesmislilo razloge uvođenja instituta privatnog izvršitelja u pravni poredak Republike Srbije.
U ovom ustavnosudskom postupku, osporenim rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 70/14 od 23. maja 2014. godine izvršni postupak nije obustavljen, već je pravnosnažno odbačen predlog podnosioca ustavne žalbe da izvršenje, umesto suda, dalje sprovodi opredeljeni izvršitelj. Nezavisno od toga što postoji razlika u načinu odlučivanja o predmetnom zahtevu, Ustavni sud ocenjuje da je i osporenim rešenjem Pri vrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 70/14 od 23. maja 2014. godine, koje se takođe zasniva na odredbi člana 76. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, jer je tim rešenjem uskraćena podnosiočeva procesna mogućnost promene izbora o načinu sprovođenja izvršenja, tako što bi se izvršenje započeto kod suda nastavilo od strane izvršitelja, a iz razloga koji su već navedeni u Odluci Ustavnog suda Už-1280/2014 od 12. maja 2016. godine.
Takođe, Ustavni sud ocenjuje da izvršni poverilac može u svakoj fazi sprovođenja izvršenja da traži promenu izbora o načinu sprovođenja izvršenja, tako što bi se izvršenje započeto kod suda nastavilo od strane izvršitelja i takav zahtev po prirodi stvari ne podleže zabrani ponovnog podnošenja, ako je takav zahtev već odbijen ili odbačen u ranijoj fazi sprovođenja izvršenja iz bilo kog materijalnog ili procesnog razloga.
Polazeći od izloženog, a saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 70/14 od 23. maja 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Privrednog suda u Novom Sadu IPV(Iv). 70/14 od 23. maja 2014. godine i određivanjem da nadležni sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv prvostepenog rešenja, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.
7. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosioca o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio način otklanjanja štetnih posledica.
8. Imajući u vidu da je predmetni izvršni postupak i dalje u toku, Ustavni sud smatra da je zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete za sada preuranjen, te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.
9. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).
10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić