Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu privrednog društva, poništava rešenje Privrednog apelacionog suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sudovi su pogrešno odbili predlog za izvršenje radi naplate troškova postupka na račun punomoćnika, proizvoljno tumačeći zakon.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije M iroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „M.“ d.o.o. Zrenjanin, n a osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. maja 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „M .“ d.o.o. Zrenjanin i utvrđuje da je rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu Ii. 12/18 od 13. marta 2018. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda Iž. 363/18 od 2. aprila 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog apelacionog suda Iž. 363/18 od 2. aprila 2018. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu Ii. 12/18 od 13. marta 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „M.“ d.o.o. Zrenjanin je, 16. maja 2018. godine, preko punomoćnika N . K, advokata iz Zrenjanina, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu Ii. 12/18 od 13. marta 2018. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 363/18 od 2. aprila 2018. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim rešenjima pravnosnažno odbijen njegov predlog za izvršenje, da su postupajući sudovi prevideli da je njegov punomoćnik imao punomoćje koje je izdato u parnici i kojim mu je preneto ovlašćenje da primi i naplati troškove postupka, a što je podnosilac ustavne žalbe u konkretnom slučaju i tražio – da se novčana sredstva sa računa izvršnog dužnika prenesu na račun punomoćnika. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja i dosudi podnosiocu troškove za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 14. februara 2018. godine Privrednom sudu u Zrenjaninu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika JKP „G.“ Zrenjanin, na osnovu izvršne isprave, tražeći da izvršni dužnik isplati dosuđene troškove parničnog postupka prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca. Osporenim prvostepenim rešenjem Ii. 12/18 od 13. marta 2018. godine odbijen je navedeni predlog za izvršenje.

Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, Privredni apelacioni sud je, 2. aprila 2018. godine, doneo osporeno rešenje Iž. 363/18, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je odredbom člana 301. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se u rešenju o izvršenju nalaže organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva na račun izvršnog poverioca u visini njegovog potraživanja; da je stoga prenos novčanih sredstava na račun izvršnog poverioca jedna od zakonom propisanih izvršnih radnji kada je u pitanju sredstvo izvršenja – izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika i sastavni deo rešenja o izvršenju; da se radi o imperativnoj odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zbog čega je neosnovan predlog za izvršenje kojim se zahteva da se prenos novca izvrši na račun nekog drugog lica, pa i kada je to punomoćnik izvršnog poverioca; da prema odredbi člana 89. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, punomoćnik kome je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, može od protivne stranke da primi i naplati dosuđene troškove, a što ne podrazumeva prijem novčanih sredstava u postupku izvršenja.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbom člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) je propisano da ako je stranka izdala punomoćje za vođenje parnice, a nije bliže odredila ovlašćenja u punomoćju, punomoćnik advokat je na osnovu ovakvog punomoćja ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19 i 9/20) propisano je: da izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku koji je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost, sprovodi organizacija za prinudnu naplatu na svim dinarskim i deviznim sredstvima na računima izvršnog dužnika, izuzev onih koji su zakonom izuzeti od izvršenja (član 299. stav 1.); da se u rešenju o izvršenju nalaže organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prenesu novčana sredstva na račun izvršnog poverioca u visini njegovog potraživanja (član 301. stav 1.).

5. Ispitujući navode ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tome da su postupajući sudovi proizvoljno primenili merodavno pravo na njegovu štetu, pogrešno nalazeći da punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog u parnici ne može u izvršnom postupku tražiti prinudnu naplatu troškova parničnog postupka.

Iz sadržine obrazloženja osporenog rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 363/18 od 2. aprila 2018. godine proizlazi da je drugostepeni sud ocenu o neosnovanosti predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe zasnovao na stavu da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine ne poznaje mogućnost da se izvršenje može sprovesti prenosom novčanih sredstava izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca, a na čemu je podnosilac ustavne žalbe insistirao u konkretnom slučaju.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 89. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine proizlazi da je punomoćnik advokat na osnovu punomoćja izdatog za vođenje parnice ovlašćen da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove. Prema navedenoj odredbi, parnična stranka ima mogućnost da punomoćnika advokata još u toku parnice ovlasti da od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove i tada tom punomoćniku u postupku izvršenja nije potrebno da, uz predlog za izvršenje, prilaže posebno punomoćje. Na taj način je punomoćnik iz reda advokata dobio novo ovlašćenje koje nije imao do stupanja na snagu pomenutog procesnog zakona. Dakle, radi se o posebnoj odredbi koja sadrži specijalno pravilo vezano za pravo na primanje i naplatu dosuđenih troškova, te stoga predstavlja izuzetak od pravila propisanih Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine koja regulišu pitanje izvršenja na računu izvršnog dužnika. Sledom rečenog, Ustavni sud je ocenio da se odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koje se odnose na pomenuto sredstvo i predmet izvršenja, ne mogu tumačiti na način da se njihovo dejstvo proširuje i na punomoćnika (advokata) koji, na osnovu punomoćja datog u parničnom postupku u ime izvršnog poverioca podnosi predlog za izvršenje, tražeći da se troškovi postupka sa računa izvršnog dužnika prenesu na njegov račun.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je zaključio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je pravni stav, u pogledu prava punomoćnika da na osnovu punomoćja traži prinudnu naplatu troškova parničnog postupka, zauzeo, pored ostalog, i u Odluci Už-6163/2018 od 13. februara 2020. godine.

Ustavni sud je našao da se štetne posledice u tvrđene povred e prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Privrednog apelacionog suda Iž. 363/18 od 2. aprila 2018. godine i određivanjem da taj sud u ponovnom postupku donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe i zjavljenoj protiv rešenja Privrednog suda u Zrenjaninu Ii. 12/18 od 13. marta 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

S obzirom na to da je u ovoj ustavnopravnoj stvari poništeno osporeno drugostepeno rešenje i da će žalba podnosioca ustavne žalbe biti predmet ponovnog razmatranja pred Privrednim apelacionim sudom, to Ustavni sud nije posebno ispitivao tvrdnje podnosioca o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava u predmetnom izvršnom postupku.

U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove i da je licima koja žele da izjave ustavnu žalbu pružena svojevrsna pravna pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano Uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe (koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu), te smatra da nema uslova za određivanje naknade troškova postupka pred Sudom.

6. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti