Odluka Ustavnog suda o prigovoru radi ubrzanja izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava rešenje Višeg suda i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sud zauzima stav da se pravna sredstva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku mogu koristiti i za izvršni postupak pred javnim izvršiteljem.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5878/2019
29.06.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Vladan Petrov i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. H . iz Gajdobre kod Bačke Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. juna 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R . H . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Ržg. 15/19 od 21. maja 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Novom Sadu Ržg. 15/19 od 21. maja 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnov nog suda u Bačkoj Palanci R4i. 6/19 od 16. aprila 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. H . iz Gajdobre kod Bačke Palanke podneo je Ustavnom sudu, 5. juna 2019. godine, preko punomoćnika A. K, advokata iz Bačke Palanke, ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 1. izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na imovinu i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 58. stav 1. i članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Bačkoj Palanci Ii. 139/16 i predmetu javnog izvršitelja B. A . iz Bačke Palanke u predmetu Ii. 50/16.

Podnosilac smatra da su mu odbijanjem prigovora radi ubrzanja postupka, zbog toga što se vodi pred javnim izvršiteljem, povređena označena ustavna prava. Podnosilac je zahtev za naknadu materijalne štete postavio u vezi sa osporenim izvršnim postupkom, navodeći da zbog dužine trajanja tog postupka nije mogao da naplati svoje potraživanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

R. H . je, u svojstvu predlagača, podneo 1. marta 2019. godine prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka u predmetu Osnovn og suda u Bačkoj Palanci Ii. 139/16 i predmetu javnog izvršitelja B. A . iz Bačke Palanke u predmetu Ii. 50/16.

Osnovni sud u Bačkoj Palanci je rešenjem R4i. 6/19 od 16. aprila 2019. godine odbio prigovor predlagača. Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Ržg. 15/19 od 21. maja 2019. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Bačkoj Palanci R4i. 6 /19 od 16. aprila 2019. godine. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno: da je Osnovni sud u Bačkoj Palanci po predlogu za izvršenje ovde predlagača protiv izvršnog dužnika „M .“ AD Bačka Palanka doneo rešenje o izvršenju Ii. 139/16 od 20. septembra 2016. godine i isto dostavio javnom izvršitelju B. A . iz Bačke Palanke, koji je doneo zak ljučak o predujmu troškova Ii. 50/16; da sprovođenje izvršenja nije u sudskoj nadležnosti, već u nadležnosti javnog izvršitelja; da javni izvršitelj nije državni organ prema odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pred kojim trajanje postupka može da ceni sud; da nadzor nad radom javnih izvršitelja imaju Ministarstvo pravde i Komora izvršitelja, a ne sud.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe kojim se pobija navedeno drugostepeno rešenje sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, pre svega, konstatuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Ržg. 15/19 od 21. maja 2019. godine pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Bačkoj Palanci Ii. 139/16 i predmetu javnog izvršitelja B. A . iz Bačke Palanke u predmetu Ii. 50/16, sa obrazloženjem da se postupak vodi pred javnim izvršiteljem, koji nije državni organ u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te da sud nema ovlašćenja da ceni eventualno postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u tom postupku. Ustavni sud je utvrdio da su u obrazloženju osporenog rešenja praktično dati razlozi za odbacivanje prigovora zbog nenadležnosti suda, u smislu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da se postupak sprovođenja izvršenja vodi pred javnim izvršiteljem.

S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16, 113/17, 54/19 i 9/20), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Iz sadržine dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu proizlazi da je predmetni izvršni postupak započet podnošenjem predloga za izvršenje pred Osnovnim sudom u Bačkoj Palanci, koji je doneo rešenje o izvršenju, te da je zatim nastavljen pred javnim izvršiteljem B . A . iz Bačke Palanke. Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da je Viši sud u Novom Sadu izveo ustavnopravno neprihvatljiv zaključak da se prigovorom radi ubrzavanja ne može osporavati dužina trajanja izvršnog postupka koji se vodi pred javnim izvršiteljem. Stoga je Sud ocenio da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud smatra da se štetne posledice nastale povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu Ržg. 15/19 od 21. maja 2019. godine, kako bi taj sud doneo novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Osnov nog suda u Bačkoj Palanci R4i. 6/19 od 16. aprila 2019. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

S obzirom da je u ovoj ustavnopravnoj stvari utvrđena povreda prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, Ustavni sud nije posebno razmatrao tvrdnje podnosioca o povredi prava na imovinu i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčen ih članom 58. stav 1. i članom 60. stav 4. Ustava.

7. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome podnosilac ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud ističe da je zaštita prava iz člana 32. stav 1. Ustava u sudskom postupku koji je još uvek u toku u nadležnosti redovnih sudova počev od maja 2014. godine, najpre na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, a potom i na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine kao pozitivnopravnog propisa. U tom smislu, Ustavni sud dalje ukazuje na svoje pravne stavove prema kojima je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku neophodan preduslov za isticanje povrede prava na imovinu. Takođe, Ustavni sud napominje da podnosilac ustavne žalbe tek nakon donošenja rešenja kojim je usvojen prigovor za ubrzavanje postupka, saglasno odredbi člana 31. stav 1. navedenog zakona, ima pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom tog prava, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o prigovoru radi ubrzanja izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti