Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažne krivične presude kao neblagovremenu. Žalba je podneta znatno nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene odluke, koja se smatra poslednjim delotvornim pravnim sredstvom u krivičnom postupku.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Goluba Jovića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. juna 2009. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Goluba Jovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu K. 682/07 od 1. juna 2007. godine i presude Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 923/07 od 1. novembra 2007. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Golub Jović iz Novog Sada je preko punomoćnika, advokata Branislave Inić-Jašarević, izjavio Ustavnom sudu 27. maja 2008. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu K. 682/07 od 1. juna 2007. godine i presude Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 923/07 od 1. novembra 2007. godine, zbog povrede prava na dostojanstvo zajemčenog članom 23. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. Ustava, posebnih prava okrivljenog zajemčenih članom 33. Ustava, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu zajemčenog članom 34. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenog članom 36. Ustava. Podnosilac smatra da su mu navedena prava povređena „donošenjem nezakonite i nepravedne osude na krivično delo“, što je posledica „pristrasnog i nepravičnog“ rada suda koji je selektivno prikupljao samo činjenice i dokaze koji terete podnosioca. Predložio je da Ustavni sud konstatuje povrede prava na koja se pozvao, naredi njihovo otklanjanje i dosudi mu troškove za sastav ustavne žalbe.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Članom 113. Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da su, pored ostalog, uslovi za izjavljivanje ustavne žalbe da su u odnosu na osporeni akt iscrpljena pravna sredstva, kao i da je ustavna žalba izjavljena u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta koji se osporava.
3. Ustavni sud je ocenio da iscrpljenost pravnih sredstava, kao jedan od Ustavom i Zakonom utvrđenih uslova za izjavljivanje ustavne žalbe, podrazumeva iscrpljenost delotvornih pravnih sredstava, dakle onih čije je podnošenje u dispoziciji same stranke i čije izjavljivanje može dovesti do otklanjanja povrede prava. Zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravni lek u krivičnom postupku, po oceni Suda, ne može se smatrati delotvornim pravnim sredstvom, jer je njegovo podnošenje, u skladu s odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), u isključivoj nadležnosti i dispoziciji javnog tužioca. Na osnovu iznetog, donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu presudu smatra se da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe u krivičnom postupku, pa se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja odluke suda po žalbi kao poslednjem pravnom sredstvu. Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, Zakonom propisan rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe.
4. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 923/07 od 1. novembra 2007. godine, prema sopstvenim navodima, primio 20. decembra 2007. godine, a ustavnu žalbu je podneo 27. maja 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba nije blagovremena, jer je podneta posle isteka rokova propisanih odredbama člana 84. stav 1. i člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić