Ustavna žalba: Povreda prava na pravično suđenje zbog neisplaćene otpremnine

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Sudovi su pogrešno odbili zahtev za isplatu razlike otpremnine, smatrajući da je podnositeljka morala osporavati rešenje o otkazu, iako je pravo na otpremninu zakonsko pravo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jelene Milošević iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jelene Milošević i utvrđuje da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3243/10 od 16. marta 2011. godine i presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3661/11 od 21. septembra 2011. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3661/11 od 21. septembra 2011. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3243/10 od 16. marta 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jelena Milošević iz Beograda podnela je, 23. novembra 2011. godine, preko punomoćnika Zorana Panića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u tački 1. Izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Istovremeno, podnositeljka se poziva i na povredu prava garantovanog odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnositeljka navodi da je pokrenula imovinsko-pravni spor radi naknade štete zbog manje isplaćene otpremine, budući da joj prilikom otkaza ugovora o radu zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca nije isplaćena otpremnina u visini predviđenoj odredbom člana 158. Zakona o radu. Imajući u vidu navedeno, podnositeljka predlaže da se osporene presude ponište.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je iste sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporene akte i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Prvog o snovnog suda u Beogradu P. 3243/10 od 16. marta 2011. godine odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje , ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da se obaveže tužena da na ime neisplaćene razlike otpremnine iz radnog odnosa isplati iznos od 521.636.36 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja presude pa do konačne isplate, te je o bavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3661/11 od 21. septembra 2011. godine odbijena je kao neo snovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 3243/10 od 16. marta 2011. go dine, te je tužilja obavezana da tuženoj nakna di troškove postupka po žalbi. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je tužilja bila u radnom odnosu kod tužene na poslovima pomoćnika direktora u Odeljenju kreditne administracije, Sektor poslova sa klijentima – stanovništvo Komercijalne banke; da je tužilji rešenjem od 8. juna 2009. godine otkazan ugovor o radu zaključen 3. jula 2006. Godine, sa pripadajućim aneksima, zbog ekonomskih i organizacionih promena; da je navedenim rešenjem utvrđeno da zaposlena ima pravo na otpremninu u visin i iznosa definisanog u odluci Izvršnog odbora Banke broj 12650 od 6. juna 2009. godine ; da je odlukom Izvršnog odbora tuženog broj 12650 propisano da zaposlenima za koje je utvrđeno da prestaje potreba za radom u Sektoru poslova sa klijentima - stanovništvo pripada p ravo na isp latu otpremnine u visini od 900.000 dinara , kao i da će sva druga prava i obaveze po osnovu radnog odnosa u Banci zaposleni za čijim radom je prestala potreba ostvarivati u skladu sa odgovarajućim odredbama Zakona o radu i Pravilnikom o radu Banke; da je tužilji u izvršenju naznačenog rešenja o otkazu ugovora isplaćena otpremnina u iznosu od 900.000 dinara; da tužilja nije tražila sudsku zaštitu protiv rešenja o otkazu ugovora o radu, da kako je rešenje o otkazu ugovora o radu postalo pravnosnažno i deluje svojom materijalnom pravnosnažnošću i dokaznom snagom na okolnost postojanja prava tužilje na otpremninu i obima toga prava, a pošto je tužilji isplaćena otpremnina u skladu sa ovim rešenjem u iznosu od 900.000,00 dinara, drugostepeni sud je zaključio da je tuženi u celosti ispunio obligacij u, te da je pravilno odlučio prvostepeni sud kada je odbio tužbeni zahtev tužilje. Po shvatanju drugostepenog suda, otpremnina ne može biti niža od one utvrđene zakonom i opštim aktom – pravilo povoljnijeg propisa. Međutim, da bi sud u postupku kontrolisao prime nu tih normi bilo je nužno da tužilja osporava rešenje o otkazu ugovora o radu, što ona nije učinila, pa je sud vezan njegovim prisustvom u pravnom saobraćaju i ne može zanemariti pravne posledice koje iz njega slede. Kada bi postupio suprotno, povredio bi pravo poštovanja pravnosnažno okončanih situacija i njihovog dejstva na postojanje i obim prava lica o kome se radi, ovde tužilje u konkretnom slučaju. Takođe, drugostepeni sud je našao da, u konkretnom slučaju, rok zastarelosti nije protekao u pogledu novčanog potraživanja, zbog čega je i odlučeno odlukom u meritumu i potraživanje tužilje nije odbijeno zbog zastarelosti, ali je kod utvrđivanja obima prava, od čega zavisi samo to potraživanje, poštovano dejstvo naznačenog pravnosnažnog rešenja o otkazu u govora o radu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosi teljka u ustavnoj žalbi poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (32. stav 1.).

Odredbom člana 60. stav 4. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći.

Kako su odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini istovetna pravima iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav.

Odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09) je propisano da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu (član 158. stav 1.).

5. Za ocenu osnovanosti podnete ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, po nalaženju Ustavnog suda, kao osnovno se postavlja pitanje da li je proizvoljan stav sudova da bi podnositeljka samo pokretanjem postupka za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena mogla da stekne pravo na isplatu razlike otpremnine , odnosno da traži isplatu otpremnine u većem iznosu od utvrđenog navedenim rešenjem.

Ustavni sud konstatuje da je podnosi teljki radni odnos prestao zbog prestanka potrebe za nj enim radom usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena . Kako isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa zbog uvođenja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promen a, Ustavni sud ukazuje da je podnositeljki radni odnos mogao prestati samo pod uslovom da joj prethodno bude isplaćena otpremnina utvrđena opštim aktom kod poslodavca, u skladu sa odredbama člana 158. Zakona o radu. Imajući u vidu navedeno i da se, u smislu člana 60. stav 4. Ustava, prava na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa niko ne može odreći, a da se zbog zauzetog stava postupajućih sudova vezanih za pravnosnažnost rešenja o prestanku radnog odnosa, u osporenim postupcima nije ni utvrđivalo da li je podnositeljki isplaćena otpremnina u skladu sa odredbom člana 158. Zakona o radu, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni propust sudova doveo do povrede prava podnositeljke na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava (videti Odluku Ustavnoig suda Už-798/2009 od 17. novembra 2011. godine, dostuppno preko internet stranice: www.ustavni.sud.rs).

Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim presudama podnosi teljki povređen o prav o na pravično suđenje i ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporene drugostepene presude i određivanjem da Apelacioni sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi tuži lje izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 3243/10 od 16. marta 2011. godine, odlučujući kao u tač . 1. i 2. izreke.

6. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Ustavna žalba: Povreda prava na pravično suđenje zbog neisplaćene otpremnine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti