Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko devet godina. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete, dok se žalba u delu za vanparnični postupak odbacuje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mileta Ćirovića iz Nove Varoši, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. februara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mileta Ćirovića i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju - Sudska jedinica u Novoj Varoši u predmetu I. 367/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mile Ćirović iz Nove Varoši podneo je, 17. aprila 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novoj Varoši u predmetu R3. 6/01 i izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Prijepolju – Sudska jedinica u Novoj Varoši I. 367/10.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Viši sud u Užicu se rešenjem R4. I. 43/14 od 26. avgusta 2014. godine oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnetim od strane predlagača „Mila Ćirovića“ iz Nove Varoši i odbacio je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predmetima Opštinskog suda u Novoj Varoši R3. 6/01 i Osnovnog suda u Prijepolju – Sudska jedinica u Novoj Varoši I. 367/10.

Postupajući po žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Ržg. 136/14 od 5. novembra 2014. godine ukinuo rešenje Višeg suda u Užicu R4. I. 43/14 od 26. avgusta 2014. godine i predmet Už-3032/2013 vratio Ustavnom sudu, radi odlučivanja o ustavnoj žalbi „Mila Ćirovića“ iz Nove Varoši.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi između ostalog, naveo: da je u svojstvu predlagača 2001. godine podneo Opštinskom sudu u Novoj Varoši predlog za fizičku deobu zajedničkih nepokretnosti nasleđenog poljoprivrednog i šumskog zemljišta protiv izvršnih dužnika M. Ć. iz Užica i sada pok. M. Š. iz Nove Varoši; da njegov idealni deo u zajedničkim nepokretnostima iznosi 3/5, a idealni deo drugih deobničara po 1/5; da je podneo i predlog za fizičku deobu u izvršnom postupku sa predlogom za izdavanje privremene mere; da su u izvršnom postupku izvedeni dokazi građevinskim, poljoprivrednim i geodetskim veštačenjem, ali da postupak i nakon dvanaest godina i dalje traje usled čega mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, a istakao je i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze i spise predmeta Osnovnog suda u Prijepolju - Sudska jedinica u Novoj Varoši I. 367/10 i spise predmeta Opštinskog suda u Novoj Varoši R3. 6/01, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1.Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak I. 367/10

Poverioci Ljubica Ilić i Goran Ilić, oboje iz Nove Varoši, Aleksandar Bogdanović i Ivana Cvetković , oboje iz Surdulice, podneli su 30. aprila 2002. godine Opštinskom sudu u Novoj Varoši predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novoj Varoši P. 191/01 od 15. oktobra 2001. Godine , potvrđene presudom Okružnog suda u Užicu Gž. 378/02 od 12. febuara 2002. godine, protiv dužnika Milese Šaponjić iz Nove Varoši, Milana Ćirovića iz Užica i Mila Ćirovića iz Nove Varoši, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi fizičke deobe nepokretnosti koj e su bila predmet deobe u vanparničnom postupku pred istim sudom u predmetu R3. 6/01.

Nakon jednog održanog ročišta, izvršni dužnik, ovde podnosilac, je podneskom od 7. juna 2004. godine obavestio izvršni sud da su izvršni poverioci u ovom postupku svoje suvlasničke udele ugovorom o poklonu overenim pred Opštinskim sudom u Novoj Varoši pod brojem Ov. 1010/03 od 26. novembra 2003. godine, preneli njemu u svojinu, odnosno ranije označenom izvršnom dužniku, a sada izvršnom poveriocu.

Uvidom u zapisnik sa ročišt a od 28. juna 2004. godine utvrđeno je da je ranije označeni izvršni dužnik, ovde podnosilac, na osnovu ugovora o poklonu postao izvršni poverilac, a na istom ročištu je određeno izvođenje dokaza građevinskim, poljoprivrednim i geodetskim veštačenjem.

Opštinski sud u Novoj Varoši je rešenjima od 5. avgusta i 12. oktobra 2005. godine nalagao izvršnom poverioc u da predujmi troškove na ime određenih veštačenja.

Rešenjem Opštinski sud u Novoj Varoši I. 115/02 od 8. novembra 2006. godine prekinut je postupak izvršenj a, s tim da će isti biti nastavljen kada izvršni poverilac predujmi troškove veštačenja.

Postupajući po predlogu izvršnog poverioca, izvršni sud je rešenjem I. 115/02 od 16. avgusta 2007. godine nastavio izvršni postupak.

Nakon tri održana ročišta (12. decembra 2007, 4. februara i 6. marta 2008. godine) na kojima su izvršnom poveriocu i izvršnim dužnicima dostavljeni nalazi i mišljenja sudskih veštaka građevinske, poljoprivredne i geodetske struke i jednog neodržanog ročišta (27. marta 2008. godine) zbog izostanka uredno pozvanog izvršnog poverioca, na ročištu od 7. maja 2008. godine je konstatovano da je postignut delimičan sporazum među strankama.

U nastavku postupka je, nakon tri održana ročišta, rešenjem I. 253/07 od 4. septembra 2008. godine prekinut izvršni postupak usled smrti izvr šnog dužnika Milese Šaponjić.

Postupajući po predlogu izvršnog poverioca, izvršni sud je rešenjem I. 253/07 od 31. marta 2009. godine nastavio postupak izvršenja protiv zakonskih naslednika ranijeg izvršnog dužnika Jelice Šaponjić, Milice Brašnjović i Vukice Dragović, svih iz Beograda i Milana Ćirovića iz Užica.

U periodu od 17. juna 2009. do 8. decembra 2009. godine održana su četiri ročišta, dok dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Nakon reforme pravosuđa izvršni postupak se vodio pred Osnovnim sud om u Prijepolju - Sudska jedinica u Novom Pazaru , pred kojim je održano deset ročišta, dok tri ročišta nisu održana (jedno zbog promene postupajućeg sudije i dva zbog nemogućnosti da se ročišta održe uviđajem na licu mesta, jer izvršni poverilac nije predujmio troš kove).

Rešenjem Osnovnog sud a u Prijepolju - Sudska jedinica u Novoj Varoši I. 367/10 od 18. jula 2013. godine je izvršena fizička deoba nepokretnosti.

Odlučujući o žalbama izvršnog poverioca i izvršnih dužnika veće Osnovnog suda u Prijepolju - Sudska jedinica u Novoj Varoši je rešenjem IPV (I .) 101/13 od 13. januara 2014. godine odbilo žalbe kao neosnovane i potvrdilo ožalbeno rešenje istog suda I. 367/10 od 18. jula 2013. godine.

Republički javni tužilac obavestio je izvršni sud svojim aktom Gt. 1. br. 239/14 od 9. aprila 2014. godine da nije podigao zahtev za zaštitu zakonitosti u spornom predmetu.

Nakon ovog obaveštenja izvršni poverilac podneo je z ahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne odluke, koji je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzp. 43/14 od 29. oktobra 2014. godine odbačen kao nedozvoljen .

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na vanparnični postupak R3. 6/01

Predlagač, ovde podnosilac ustavne žalbe podneo je, 23. aprila 2001. godine, Opštinskom sudu u Novoj Varoši, predlog za fizičku deobu nepokretnosti protiv protivnika predlagača Milana Ćirovića iz Užica i Milese Šaponjić iz Nove Varoši, a predmet deobe su nepokretnosti upisane u posedovnom listu broj 60, KO Božetići, sa udelom predlagača i protivnika predlagača od 1/3 idealnih delova i nepokretne imovina upisana u list nepokretnosti 163, KO Debelja.

Rešenjem donetim na ročištu od 5. juna 2001. godine dozvoljena je fizička deoba i ostavljen je rok protivniku predlagača M. Ć. da se u roku od 15 dana izjasni da li osporava nekome od deobničara suvlasnički udeo i da li je saglasan sa fizičkom deobom.

Opštinski sud u Novoj Varoši je rešenjem R3. 6/01 od 6. avgusta 2001. godine prekinuo postupak fizičke deobe po predlogu predlagača, ovde podnosioca, protiv protivnika predlagača M. Ć. i M. Š, dok se ne okonča parnični postupak u predmetu istog suda P. 191/01, radi utvrđenja prava svojine na istoj imovini koja je predmet ove deobe, s tim da će se postupak fizičke deobe nastaviti kada se pravnosnažno okonča navedeni parnični postupka i kada stranke o tome obaveste sud.

Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno i u ovom predmetu se dalje nije postupalo.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01 ) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da predmete uzima u rad redom kako ih je primio, osim ako priroda potraživanja ili posebne okolnosti zahtevaju da se postupi drugačije (član 4.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđnja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.)

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS“, br. 31/2011, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14 ) je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan i da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije (član 6.).

Zakonom o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 i 18/05 ) bilo je propisano : da u ovom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine (član 148.); da postupak deobe zajedničke stvari ili imovine može pokrenuti svaki zajedničar, a predlog mora obuhvatiti sve zajedničare (član 149. stav 1.); da će ako sud, postupajući po predlogu, utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu, prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu, a ako predlagač u određenom roku ne pokrene postupak, smatraće se da je predlog povukao (član 150.) .

5. Polazeći od toga da iz svih navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac osporava i dužinu trajanja izvršnog postupka, Ustavni sud ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na izvršni postupak I. 367/10, konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Ustavni sud je konstatovao da je u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe stekao svojstvo izvršnog poverioca u osporenom izvršnom postupku 28. juna 2004. godine, koji je pravnosnažno okončan rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju – Sudska jedinica u Novoj Varoši IPV (I.) 101/13 od 13. januara 2014. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog izvršnog postupka I. 367/10, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak trajao devet godina i šest meseci.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava o kome se odlučuje za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje eventualne povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima se postupajući sud izjašnjavao, imajući u vidu da se izvršni postupak vodio protiv više izvršnih dužnika i da su u toku postupka izvođeni dokazi građevinskim, poljoprivrednim i geodetskim veštačenjem.

Ispitujuću ponašanje podnosioca, Ustavni sud je utvrdio da su podnosilac i njegov punomoćnik doprineli dužini trajanja izvršnog postupka. Naime, izvršni sud je od ročišta 28. juna 2004. godine na kome je određeno izvođenje dokaza građevinskim, poljoprivrednim i geodetskim veštačenjem, rešenjima od 5. avgusta i 12. oktobra 2005. godine, nalagao izvršnom poveriocu da predujmi troškove veštačenja. Usled nepostupanja izvršnog poverioca izvršni sud je rešenjem od 8. novembra 2006. godine prekinuo izvršni postupak. Navedeni prekid je trajao osam meseci. Ustavni sud dalje konstatuje da podnosilac u toku postupka, iako uredno pozvan, nije pristupio jednom ročištu, kao i da je izvršni sud usled nepostupanja izvršnog poverioca u pogledu predujmljivanja troškova, bio onemogućen da izvede dokaz uviđajem na licu mesta.

Osnovni razlog dugom trajanju izvršnog postupka je ipak nedelotvorno postupanje izvršnog suda koji nije preduzima o sve zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud ukazuje da je, i bez podrobnije analize čitavog toka izvršnog postupka, činjenica da je on trajao devet godina i šest meseci (ne računajući period od šest meseci koliko je postupak bio u prekidu zbog smrti jednog od izvršnih dužnika ), sama po sebi, dovoljna da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: da je nakon što je podnosilac stekao svojstvo izvršnog poverioca, izvršni sud odredio izvođenje dokaza građevinskim, poljoprivrednim i geodetskim veštačenjem, a da je tek nakon dve godine prekinuo izvršni postupak zbog nepostupanja izvršnog poverioca po nalogu; da u nastavku postupka nakon stupanja zakonskih naslednika kao izvršnih dužnika u izvršni postupak u 2009. Godini, dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije; da u periodu od 8. decembra 2009. do 3. novembra 2011. godine izvršni sud nije preduzimao nikakve radnje u postupku, a da u 2012. godini jedno ročište nije održano zbog promene postupajućeg sudije.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog dugog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje Opštinskog suda u Novoj Varoši, odnosno Osnovnog suda u Prijepolju - Sudska jedinica u Novoj Varoši, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosiocu ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Prijepolju - Sudska jedinica u Novoj Varoši u predmetu I. 367/10 . Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja izvršnog postupka, složenost činjeničnih i pravnih pitanja i doprinos podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog a suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni vanparnični postupak R3. 6/01, Ustavni sud, pre svega ukazuje na specifičnost (vanparničnog) postupka deobe zajedničkih stvari ili imovine. Naime, u navedenom postupku sud odlučuje o deobi i načinu deobe zajedničkih stvari ili imovine. Dakle, radi se o postupku u kome se mogu pojaviti brojna sporna pravna i činjeničnih pitanja. Tako, kada se u vanparničnom postupku utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu, prekinuće se postupak i uputiti predlagač da u određenom roku pokrene parnicu. Međutim, u konkretnom slučaju vanparnični postupak fizičke deobe nepokretnosti prekinut je do okončanja parničnog postupka koji se već vodio pred istim sudom radi utvrđenja prava svojine na nepokretnostima koje su predmet vanparničnog postupka, s tim da se isti nastavi po pravnosnažnom okončanju parničnog postupka ili kada stranke o tome obaveste sud.

Ustavni sud nalazi da je rešenje kojim je vanparnični postupak prekinut od 6. avgusta 2001. godine, postalo pravnosnažno. Navedenim rešenjem podnosilac nije u skladu sa odredbom člana 150. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku upućen da u određenom roku pokrene parnicu, jer je parnični postupak već bio u toku. Međutim, po okončanju parničnog postupka podnosilac nije predložio nastavak vanparničnog postupka, već je u izvršnom postupku izvršena deoba nepokretnosti, te Ustavni sud nalazi da je ustavna žalba podnosioca u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novoj Varoši u predmetu R3. 6/01, očigledno neosnovana.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke .

8. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti